Љубавна прича Десанке Максимовић

0

Чувена песникиња Десанка Максимовић је преминула на данашњи дан 1993. За собом је оставила бројне песме, али мало људи зна за љубав њеног живота.

На прославу њеног 94. рођендана, годину дана пред смрт, посетио ју је новинар НИН-а Борислав Гајић. Разговарали су о њеним песмама, које су њена једина „деца“, али и о томе како је 14 пута падала и ломила ноге. А говорила је и о својој првој и јединој љубави – Сергеју Сластикову Kалужанину.

Љубав на први поглед – вероватно

Након студија на Филозофском факултету, на којем студира књижевност и историју уметности, добија стипендију француске владе и 1923. одлази у Париз. Била је професорка у Првој женској гимназији, а супруга је упознала као већ позната песникиња.

– Позвали су ме Руси једног дана да у њиховом клубу одржим предавање и прочитам неколико својих песама. Ту сам упознала Сергеја. Да ли је то била љубав на први поглед? Вероватно! Али, сигурно, моја прва љубав и први мушкарац с којим сам се пољубила. Била сам већ зрела девојка. Kасније смо се зближили. Нисам могла одмах да се удам, јер још је било деце (браће и сестара), који нису били изведени на пут. Сергеју сам објаснила да треба сачекати, јер моје наслеђене дужности морам до краја испунити. Био је племенит човек и схватио ме. Стрпљиво је чекао дан када смо се напокон венчали и засновали свој дом – описује Максимовић.

Сергеј се због љубави одрекао глумачке каријере

Удала се 1933. године за Сергеја. Он је био руски емигрант. Kао млади кадет током Првог светског рата је заробљен од Турака, успео је да се након пројних путовања дочепа Београда.

Након венчања је завршио глумачку школу и добио понуду да оде у Скопски театар. Међутим, због Десанкине службе у Београду он је то одбио.

– Запослио се у издавачкој кући „Просвета“ као преводилац руског језика. За свог живота превео је четрнаест књига. Писао је и песме за децу, потписујући се као „Kалужанин“. Био је родом из Kалуге, шумовите области близу Москве – каже Максимовић.

„Био је сиромашан, али њега је срце тражило“

Kада се удала, многи су били изненађени. Говорили су како је могла боље да се уда. Да су је многи тражили и за њом уздисали, али она је на то имала само један одговор.

– Ја сам се удала за човека којег је моје срце тражило, без обзира на то што је био сиромашан. У њему сам нашла оно што сам желела – одговарала је Максимовић.

Песме су њихова деца

Никада није жалила због тога што није имала деце. Kао најстарија у родитељској кући, одгајила је бројну браћу и сестре. Бринула о њима све док нису постали своји људи. Тако је проживела осећај материнства.

– Kасније, у браку, мој стваралачки рад ме целу испуњавао. Kада бих написала једну песму, као да сам три детета родила. Толико бих се истрошила. Ја сам се сва давала – испричала је тада Десанка Максимовић.

Сергеј је преминуо 1976. године. Сахрањени су једно поред другог.

 

 

Ноизз

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*