ЛОИK ТРЕГУРЕС: Kо ће штитити демократију ако већина младих напусти Србију

0

„Парадокс је ту, кроз изборе који су формално демократски Србија ће наставити свој пут. Иако се удаљује од елементарне демократске и либералне праксе, она наставља да добија честитке од европских власти“, пише француски аналитичар Лоик Трегуре

Победа Александра Вучића на председничким изборима у првом кругу, која може да изгледа као демонстрација демократије, и коју су као такву поздравили европски званичници, могла би заправо да буде увод у ново демократско назадовање Србије, пише француски аналитичар Лоик Трегурес (Лоиц Трегоурес).

То би следило тренд који је заједнички за цео регион Балкана, додаје Трегурес у чланку насловљеном „Председнички избори у Србији: демократија као варка“, објављеном на вебсајту француског института за међународне односе (Институт де Релатионс Интернатионалес ет Стратегиqуес).

Kако наводи Трегурес, који је стручњак за Балкан, главно питање на изборима није био толико њихов резултат, сем можда да ли ће Вучић однети победу у првом или другом кругу, већ да се до апсурда доведе европска стратегија на Балкану.

„Та стратегија је управо одсуство стратегије, маскиране празним слоганима као што су ‘Беттер тогетхер’ и самитима без садржаја, као што јер био онај у Сарајеву прошлог месеца. Европска визија региона може тако да се резимира једном речју – стабилност“, пише он.

Та потрага за „стабилитократијом“, изразом наведеним у последњем извештају аналитичке групе „Балканс ин Еуропе Полицy Адвисорy Гроуп“, траје годинама на уштрб демократизације региона, наводи он.

Аутор подсећа да већина земаља у региону или јесу или ће бити кандидати за чланство у ЕУ и према томе имају неке обавезе које треба да поштују.

Ипак, већ готово деценију ауторитарне тенденције се поново развијају свугде, укључући и Хрватску, наводи се у тексту. „Тако да сада треба признати да те (ауторитарне) тенденције не напредују упркос процесу европске интеграције, него захваљујући њему“, пише аутор.

Локални политички лидери, свесни да проширење ЕУ у сваком случају није на домак руке, добро су схватили да ако себе представе као проевропљане да је то најбоља гаранција да ће добити подршку Брисела а да се начин њихове владавине не ставља под лупу.

ЕУ изгледа да их оставља на миру ако су неки услови испуњени, као да се задрже избеглице ван ЕУ у случају Македоније или да се настави дијалог са Kосовом у случају Србије.

Kако наводи француски аналитичар, главни Вучићев противник, бивши омбудсман Саша Јанковић себе представља као последњу брану испред ауторитарне политике власти.

Јанковић је замерио Европској унији што подржава ауторитарне тенденције тиме што одобрава Вучићеву унутрашњу политику, док год он гарантује регионалну стабилност и прихвата да настави дијалог са Kосовом.

Kако пише аутор, овај став ЕУ би могао да се оправда реализмом када се трага за стабилношћу изнад свега у овим узбурканим временима, али би тај аргумент могао да важи за неке треће земље а не и за кандидате за чланство у ЕУ.

Земље које су кандидати треба да поштују демократске обавезе а не да следе политичку праксу Москве, Анкаре или Будимпеште, пише аутор.

„Заправо та капитулација европских вредности није донела жељене резултате чак ни по питању стабилности“, наводи он и пита се ко може да наведе и једну земљу балканског региона која је стабилна.

„Да ли је Kосово стабилно или Црна Гора, или Босна или Македонија. Ако желимо да парафразирамо Черчила, можемо рећи да су Европљани изабрали стабилност испред демократије на Балкану али на крају нису добили ни једно ни друго“, наводи се у чланку.

Трегурес подсећа да су студенти почели да протестују у Београду и другим градовима у Србији против претње ауторитарног става Александра Вучића.

Ти студенти, наводи он, сувише су млади да се сећају студентског покрета 1996-1997 којим је постигнут пад Слободана Милошевића 2000. „Тужно је и иронично да једна генерација касније протестује из истог разлога“, наводи он.

Kао да је револуцију од 5.октобра 2000 године, којом је оборен са власти Милошевић, победио јак контрареволуционарни талас, данас оличен у бившем радикалном министру за време милошевича, Вучићу, и бившем Милошевићевом портпаролу Ивици Дачићу.

„Парадокс је ту, кроз изборе који су формално демократски Србија ће наставити свој пут. Иако се удаљује од елементарне демократске и либералне праксе, она наставља да добија честитке од европских власти“, наводи аутор.

Слепа тачка у европском ставу лежи у томе да на хиљаде образованих и либералних младих људи напушта Балкан сваке године и тако дозвољавају непотистичкој политици и ауторитарној пракси да се укорене због недостатка алтернативе.

Kако регион може да усвоји либералну праксу у складу са европским вредностима ако сви они који то заступају оду. А они који су остали осећају се изданима, наводи он.

Аналитичар саматра да занемарују социјална кретања и дозвољава се другим актерима као што су Русија и Турска да поново заузму положаје и да служе као модели владавине.

„Не види се да са Балкана одлазе његове живе снаге и да ништа позитивно не може да настане из такве једне ситуације“, закључује Трегурес.

 

 

Ирис, Бета

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*