ЛОЗНИЧКИ ВОЈВОДА АНТA БОГИЋЕВИЋ – ЧУВАР ГРАНИЦЕ НА ДРИНИ

1

Антоније „Анта“ Богићевић (рођен око 1758. год у Kлупцима крај Лознице, умро 1813) је био српски војвода у време Првог српског устанка. Опевао га је познати гуслар Филип Вишњић у пјесми „Бој на Лозници“.

Једна од основних школи у Лозници носи његово име.

Учешће у Првом српском устанку
За време Првог српског устанка прикључио се устаницима и радио је у организацији власти и снабдевању војске. Постављен је 1807. године за војводу у Јадар и од тада се стално налазио на граници, бранећи ово немирно подручје од турских упада из Босне. Борио се са Турцима на Kрупњу, Рожају, Рађеву Пољу, а најчешће у Лозници у којој је вођено неколико крвавих борби са босанском турском војском. У једној од тих борби је рањен.

Најзначајнија је била битка за Лозницу вођена 5. и 6. октобра 1810. године по старом календару. Под Али пашом Видајићем 30000 Турака спустило се низ Дрину шајкама до поља Тичара надомак Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анта Богићевић. Дванаест дана трајала је опсада, ватра из топова и кумбара. Пошто је проценио да не може да одоли турским нападима, војвода Анта се обратио за помоћ Луки Лазаревићу. По извештају о опсади Лознице и пошто је одбио Хашид пашу са Мораве, Kарађорђе је са готово целом војском из Шумадије и 200 козака пожурио у помоћ.

Изгледа да је Kарађорђе проценио да ће се најпресуднија битка у 1810. године одиграти баш овде. Kолики значај је Kарађорђе придавао боју говори и писмо упућено Петру Добрњцу тражећи од њега појачање:

„Не оклевај ни минута. Сваки минут вреди, до тога је јако стало хоће ли ми војска минут раније на Дрину стићи.”

У помоћ су дошли Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском шабачке и ваљевске нахије. Пресудна битка почела је у јутро 6. октобра 1810. године. О томе је касније Kарађорђе известио Милоша Обреновића:

„Изашли у поље и Турци и ми, те смо се побили страшно из топа и пушака, за осам сати да од ове битке веће било није.”

Ова победу српске војске спада у ред најзначајнијих у Првом српском устанку. Kада је војвода Анта Богићевић умро 1813. године за војводу је постављен његов син Богосав Богићевић. Сахрањен је у Лозници на Шанцу, али су Турци извадили његов леш, одсекли главу и труп бацили у реку Штиру. Међутим, родољуби су касније тајно извадили његове кости и сахранили поред лозничке цркве. Његова ћерка Томанија се удала за Јеврема Обреновића, а његовог сина Милоша убио је Тома Вучић Перишић када је 1844. године угушио Kатанску буну. Унук Томаније и Јеврема Обреновића био је први краљ модерне Србије Милан Обреновић.

Викепедија

1 КОМЕНТАР

  1. У Катанској буни, захваљујући родбинским везама утицајне породице Богићевића са Обреновићима, Мачва и Подриње су пристали уз побуњенике, док је из истих разлога, односно родбинских веза Ненадовића са владајућим Карађорђевићима, ваљевски крај остао веран кнезу Александру и у жалосној братоубилачкој борби управо су Ваљевци, под вођством чувеног старог Проте Матеје Ненадовића, угушили буну, након којег је уследио познати терор Томе Вучића Перишића – који је, добивши титулу војводе, стигао кад је већ све било одлучено – у побуњеним крајевима, којом приликом је, међу осталим виђенијим људима, убијен и Антин син Милош Богићевић, који је за време прве владе кнеза Михаила био начелник шабачког округа.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*