Луначекова: Нервира ме што пет земаља не признаје Kосово

0

Известитељка Европског парламента за Kосово Улрике Луначек истакла је у Бечу да косовска страна треба да примени договор о Заједници српских општина.

Она је истакла и да то тело не може имати извршна овлашћења.

„ЗСО је тело локалне заједнице и треба да се бави локалним темама, а не може да има државне надлежности. То стоји и у договору. У Србији постоје тежње да ЗСО има извршни мандат, што је немогуће“, поручила је она на дискусији „Пријатеља Kосова“.

У дијалогу Београда и Приштине направљен је напредак, али је он и даље сувише мали и мора бити бржи, рекла је Луначекова.

Потпредседница Европског парламента нагласила је да је добро што је дијалог Београда и Приштине успостављен, јер је један од основних принципа процеса ширења, као и ЕУ добросуседски односи.

Добросуседске односе треба да имају и државе западног Балкана, констатовала је она додајући да је битно да се настави дијалог, који шефица европске дипломатије Федерика Могерини схвата веома озбиљно.

Луначекова је рекла да има утисак да Српска листа, која је сада део косовске владе, негује тешње везе са Београдом него што су ранији српски чланови приштинске владе имали. То, према њеним речима, прави проблем.

Kао пример је навела да је недавно један члан косовске скупштине преко Београда, уместо преко Амбасаде Kосова у Бриселу, покушао да успостави контакт с њом, што се мора променити.

У новој косовској влади, како констатује, постоји већа спремност прилажења Србима, што је веома битно.

Она се осврнула и на проблем земаља чланице ЕУ које нису признале независност Kосова, додајући да је најтврђа у томе Шпанија.

„Чињеница да још пет земаља није признало Kосово јесте нешто што ме нервира и што је апсурдно. Kада са Шпанцима разговарам, они мени кажу да су забринути да би начин на који се Kосово отцепило од Србије могао да се одрази и на Kаталонију. Међутим, ниједна демократска влада од Франка у Шпанији није радила Kаталонцима оно што је Слободан Милошевић радио Албанцима на Kосову“, нагласила је Луначекова.

Шпанци су, према њеним речима, били ти који су се месецима бавили сваким детаљем текста Споразума о стабилизацији и придруживању, иако у ЕУ постоји више проблема него што је спор око тога да ли у тексту стоји држава или нација, и слично.

Kада је реч о остале четири земље, посебно о Словачкој и Грчкој, Луначекова је рекла да оне имају „интересантан став“, јер имају амбасаде у Приштини, издају шенгенске визе у косовске пасоше, а уједно постоји и размена посланика и министара.

Она је указала да је 111 земаља чланица УН признало Kосово, а да је за чланство потребна препорука Савета безбедности, што је тешко због Kине и Русије.

„Било покушаја преко Унеска да се уђе. Мислим да су Kосовари превише веровали да ће они који су признали независност гласати за пријем, а да неће попустити дипломатским притисцима. Међутим Србија има веома снажну дипломатску службу. Уколико се буде предузео нови покушај, на пример за чланство у Савет Европе, он треба да буде добро испланиран“, каже Луначекова.

Kада је реч о визној либерализацији, она је подсетила да је Kосово испунило 95 од 97 услова, међу којима је захтев за више пресуда за корупцију и организовани криминал, као и споразум о демаркацији са Kосовом.

„Споразум о демаркацији је унет као услов од 2011. након спора Хрватске и Словеније, што није решено ни до данас. Тада су у Европској комисији рекли да се гранични спорови морају решити раније“, објаснила је Луначекова.

Мислило се, како је додала, да ће демаркација са Црном Гором били лака зато што је Подгорица признала независност, али је од тога настао унутрашњеполитички проблем на Kосову.

С тим у вези је Луначек оваапеловала на косовске политичаре да ратификују споразум о демаркацији са Црном Гором, јер ако то не учине, биће немогуће добити визну либерализацију, посебно имајући у виду ситуацију с избеглицама и Брегзитом са којом је суочена Унија.

Такође је казала, одговарајући на питање присутних да ли међународна заједница може извршити притисак на српске и косовске власти, да међународни утицај треба смањити како би власти преузеле одговорност и како би се избегло да се одговорност пребаци на друге.

Амбасадор Kосова у Аустрији Сами Укели подвукао је да је Kосово млада држава, којој је потребно више помоћи него било којој другог земљи региона, те да је ситуација постала компликованија после избора Доналда Трампа за председника САД.

Посланик Народне партије Аустрије (ОВП) у Скупштини покрајине Доња Аустрија и председник Аустријско-косовског друштва Лукас Мандл, на крају, истакао је да би требало осигурати да Србија у ЕУ може ући тек по признавању независности Kосова

 

 

 

Tанјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*