Мађари хероизују своје дедове који су ратовали на страни Хитлера па их Црвена армија разбила код Дона

0

И ВЛАДА мађарске упустила се у хероиљацију колаборације своје земље са Хитлеровом Немачком.

Позвала је да се „поштује успомена на мађарске војнике који су се херојски борили на Дону“ у време Другог светског рата.

Да би било јасно да се ради о хероизацији, додатно апеловала и то о0бјавила на својој официјелној страници на Фејсбуку:

„Не заборављајмо херојство наших дедова – херојских мађарских војника – који су се до краја борили на Дону. Поштујмо своје хероје!“

Влада Виктора Орбана прецизирала је да има у виду припаднике Друге мађарске армије која је у јануару 1943-ће – пре него што је Црвена армија започела познату Острогожско-Росошанску операцију – бројала 200.000 војника и официра. А потом била тако разбијена да је 120.000 мађарских `хероја` било убијено и заробљено.

У владином саопштењу су – као што то чине украјински неонацисти и националисти – још и речи: „Слава херојима!“.

Какви су то „херојски војници“ кад их за време једне операције од 200.000 буде убијено и заробљено 120.000 – то ваљда само Мађари знају! Јер, многи овај пораз Друге армије, која се борила на страни Хитлера, сматрају највећим у мађарској историји.

Посебно је питање: с којим правом Мађарска за националне хероје проглашава оне који су се за Хитлерову Немачку борили на Дону?

Хајде да су се борили на тој страни када је Црвена армија крајем 1944-те продирала према Будимпешти – то би се некако могло схватити. Јер, то би било на територији Мађарске а не на Дону…

Овако, Орбанова влада хероизује освајачку колаборацију са нацистима која је – иако је Будимпешта на Дон послала целу своју армију са 200.000 људи – била тако разбијена да у том поразу Мађара нема ничег херојског.

Ако су припадници мађарске Друге армије хероји – шта су онда совјетски војници који су им, најблаже рећено, показали како се ратује?

Суперхероји? Ванземаљци?

Црвена армија је, иначе, у истој операцији наспрам себе имала и немачке, италијанске и румунске јединице чији су губици такође били велики. Имале су преко 50.000 погинулих и више од 70.000 заробљених.

Засад ни немцима, ни Румунима, ни италијанима не пада на памет да славе пораз својих предака на Дону. Упркос томе што су и међу њима многи били мобилисани и послати на источни фронт…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*