Мађари подижу нуклеарку на 60 километара од границе са Србијом

Мађарска шири нуклеарку "Пакш" на само 60 километара северно од наше границе. Наша држава не планира атомско постројење: нема ни новца, ни стручњака. Плећаш: Србија треба да размишља о свом реактору

0

НА свега 60 километара северно од српске границе нићи ће два нова нуклеарна реактора. Европска унија одобрила је мађарској нуклеарној електрани „Пакш“ градњу још два реактора, поред постојећа четири, која обезбеђују више од половине електричне енергије овој земљи.

Због близине постројења Србији, то је исто као да се реактори граде у нашој земљи. У случају евентуалне хаварије, за неколико сати нуклеарни облак надвио би се над Србијом.

Иако у окружењу од 500 километара имамо 18 реактора, Србија ипак и даље не размишља о сопственој производњи нуклеарне енергије из атомских централа. После катастрофе у Чернобиљу, СРФЈ је донела мораторијум, тј. забрану градње нуклеарки на 25 година. Технички, тај рок је истекао 2015, али закон није формално стављен ван снаге. Хрватска и Словенија давно су одустале од мораторијума.

Према мишљењу стручњака, наша земља је далеко од градње нуклеарне електране, али због све већег мањка природних извора енергије, треба и о њој да размишља.

– То је будућност енергетике и једина шанса која нам остаје да обезбедимо енергенте за 50 или чак 200 година – каже, за „Новости“, др Илија Плећаш, нуклеарни физичар и председник надзорног одбора ЈП „Нуклеарни објекти Србије“. – Већ смо окружени великим бројем реактора и требало би да држава бар почне да размишља о сопственом.

Наш саговорник додаје да Србија, све и да жели сутра да уђе у овај посао, нема ни стручњаке, ни новац за то. Потребна би била најмање деценија да се од идеје стигне до готовог постројења.

– Још од 1989. у Србији се не школују стручњаци за нуклеарне технологије – објашњава др Плећаш.

– Има нас десетак у целој земљи који знамо нешто о томе. Када би требало да радимо нешто на овом пољу, морали бисмо обавезно да шаљемо наше младе физичаре на усавршавање у Француску, Белгију, Русију…

Проблем је, додаје, и новац, јер један реактор сличан ономе у Кршком кошта пет-шест милијарди долара.

Део јавности противи се оваквој идеји. Лидер Зелених Србије Иван Карић уверен је да наша земља треба да се окрене обновљивим изворима енергије, а не нуклеарним.

– Сваког месеца негде у свету догоди се квар на неком нуклеарном постројењу. Изградња сваке нове електране доводи у питање квалитет животне средине, али и безбедност грађана – сматра Иван Карић. – У свету нуклеарна енергија није у експанзији, већ у регресији, а праву експанзију доживљава зелена енергија.

„Пакш“ у Мађарској прошле године затворио је накратко један реактор због проблема у систему управљања, а незгоде су забележене и 2003. и 2009. године.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА БУГАРСКУ

У Европи је активно око 200 реактора, од којих је највише, 66, у Француској. Из Владе, у време када је министар енергетике био Петар Шкундрић, чуле су се најаве да ће се Србија укључити у градњу реактора у Белену, у Бугарској, пошто нема могућност да их гради на сопственој територији. Када се променила влада, утихнула је и ова идеја.

И. МИЋЕВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*