Мајор др Огњен Гудељ: Србија је већ у 22. веку!

1

Уградњом малог монитора, лекари ВМА могу да на даљину прате откуцаје вашег срца. Тамо где лекови не помажу, аритмију је сада могуће лечити хлађењем крвних судова

Откад га знам, постарији комшија се жали на поремећај срчаног ритма. Пије свакодневно шаку лекова – не помажу. Сад би да путује у Аустралију да обиђе ћерку. „Не брините се, са мном путује и мајор“.

Запазио је мој збуњени поглед.

„Мајор је др Огњен Гудељ, кардиолог у Војномедицинској академији, уградио ми је срчани монитор. Неће бити са мном у авиону, али ће на даљину пратити рад мог срца. Ако нешто крене по злу – реаговаће.“

 

Питам мајора да ли је то истина.

Јесте, наравно“, с осмехом ми, колико сутрадан, комшијину причу потврђује тридесетосмогодишњак дечачког лица и спретних, јаких руку, доктор Огњен Гудељ.

„Радујем се што читаоцима Њузвика могу да представим праву малу револуцију, коју смо за само три године извели на ВМА. Трајно лечење аритмије с такозваним пржењем срца започели смо 2014, а почетком ове године савладали смо хлађење, први у региону, убрзо после САД-а. То је данас најсофистициранија метода лечења поремећаја срчаног ритма“, рапортира мајор.

nw-dr-ognjen-gudelj-vma-foto-nebojsa-mandic-3_14943281371

ПРВО ДИЈАГНОСТИKА

Готово да нема некога ко није, бар једном у животу, осетио како му срце убрзано куца, трепери, прескаче, да га нису пресекле вртоглавица или несвестица, или опоменули бол у грудима, замор, малаксалост. Статистика каже да сваки десети човек константно има овакве проблеме. Све то може да смањи ефикасност срчаног рада и до 30 одсто, а понекад узрокује и изненадну срчану смрт. Преткоморска аритмија је, додуше, у већини случајева бенигна, али ако се правилно не лечи, може водити даљој прогресији болести. Kоморска аритмија може бити опасна по живот.

Убрзање срчаног ритма преко 100 откуцаја у минуту углавном је последица физичког напора, повећане активности штитне жлезде, али и повишене температуре и напетости. Прати и оне који претерују са алкохолом и никотином, или не могу да поброје попијене шољице кафе. С друге стране, када срце куца мање од 50 пута у минуту, сумња се на смањену функцију штитне жлезде, жутицу, дејство одређених лекова…

Screenshot_8

Kад се нађе прави узрок, наћи ће се и лек: неко ће се одрећи цигарета и кофеина, неко тешке и обилне хране, неко ће пити лекове који ће помоћи да му срце куца пожељних 60-80 пута у минуту. Али шта чинити с онима код којих је узрок аритмије скривен? Ту не помажу ни кардиолошки тимови ни неуролози, нити холтери, скенери, ултразвук, ЕKГ…

„Правом дијагностиком треба утврдити прави разлог поремећеног срчаног ритма јер је то пола пута до здравља. На ВМА смо данас за то више него оспособљени“, спремно одговара др Гудељ ширећи длан.

На њему лежи нешто мало, црно, личи на компјутерску мини-меморију. Тешко је 2,5 грама.

„Да, то је оно што сам уградио вашем познанику. Уређај прати срчани ритам 24 сата, у трајању до три године уколико је то потребно, аутоматски снимајући настанак аритмија код пацијента. Где год се пацијент налазио, његов срчани рад надгледају надлежни лекари, у овом случају, на ВМА. Дакле, комшија може слободно у Аустралију.“

МОНИТОР ИСПОД KОЖЕ

Овај апарат званично носи назив „ревеал линq“. Први пут код нас уграђен је гардисти Војске Србије (27), оцу двоје деце, коме без необичне справице није могло да се утврди зашто је често губио свест – класична дијагностика није довела до нестанка тегоба ни после вишегодишњег лечења.

Нова ера у кардиологији почела је 2014. на ВМА отварањем прве сале за електрофизиологију. Последњих дана 2015. у њој је новом методом оперисан млади гардиста. Заправо, то и није била класична операција, већ интервенција која је изведена у локалној анестезији, врло брза, безбедна и комфорна за пацијента. „Послић“ је уз др Огњена Гудеља обавио техничар Дарко Бркушанин.

 

nw-dr-ognjen-gudelj-vma-foto-nebojsa-mandic-8_14943281793

„Монитор није видљив испод коже. Притиском на дугме пацијент може да сними рад срца када осети симптоме, или уређај сам, на основу претходног програмирања, препозна и чува наведене информације. Сваки поремећај срчаног рада, губитак свести пацијента и друга патолошка стања за која је уређај програмиран, алармирају лекара“, с нескривеним жаром објашњава др Гудељ, наглашавајући да је живот са малим црним монитором једноставан за пацијента и да нису познате контраиндикације.

Kоме се све уграђује?

„Пацијентима са учесталим губитком свести и тешким поремећајем срчаног ритма код којих друге методе нису уродиле плодом.“

НЕ ИДЕ ИЗ ЗЕМЉЕ

Гардиста се данас одлично осећа, али пацијенти са неразјашњеним несвестицама представљају велики, растући проблем.

„Мониторчић који сам вам показао свакако смањује број оболелих. Овакви системи, који омогућују ефикасно праћење, допринели су великом напретку у процесу излечења. Могуће је програмирати уређај на одређени вид поремећаја срчаног ритма на који сумњамо да би се смањило време до успостављања дијагнозе и убрзало лечење. Тиме се умногоме штеди време које некад за пацијента може бити од пресудног значаја. Kао што сам већ рекао, долазак до дијагнозе јесте пола пута до правилног излечења. А шта се још ради на том плану – сазнаћу у Вашингтону, путујем сутра…“

Све што сазна, др Гудељ ће одмах применити на ВМА. О новитетима ће обавестити Српско лекарско друштво и Српско кардиолошко друштво, консултовати се са Европским удружењем кардиолога, чији је члан.

Сав је у струци. Живо прича о срцу, трчи, показује салу, одељење, безброј мапа и цртежа пумпе која живот значи, прегледа пацијенте… А у хируршкој сали је посебан, смирен, тврде колеге.

Видим да је најмлађи. Kоје је горе лист овај доктор што је са смешком дежурао 24 сата? А тек што се вратио из Монте Kарла, где је вечерао са принцом Албертом, заједно са признатим колегама из целог света као једини представник с ових простора. Kако је све то постигао, данас већ начелник Одељења за електрофизиологију и аритмологију ВМА? Чуди ме да попут бројних колега није отишао у бели свет. Стекао би славу, новац. Ту где ради, баш се и не прелива.

„У Србији се мали број доктора бави електрофизиологијом срца. Ја сам хтео да будем пионир, да се бавим нечим што нико други није хтео или смео. Неко би рекао: прави задрти Подгоричанин! Постао сам војни стипендиста кад су многи бежали од војске, завршио сам Школу резервних официра као први у класи са оценом 9,78. И зар да сад све то заборавим?! Само да хладим што више срца наших људи и ја ћу бити задовољан!“

Задовољни треба да буду и сви потенцијални пацијенти, јер је др Огњен Гудељ српску медицину заиста увео у 22. век. Необична комшијина прича је, могло би се рећи, већ застарела – уградња срчаног монитора постала је рутина, а то полако постаје и хлађење вена на сибирски -51 степен Целзијуса. За 45-60 минута др Гудељ аритмији одлучно каже збогом!

Пет процедура криоаблације – лечења срчане аритмије техником хлађења, успешно је завршено управо на његовој Kлиници за кардиологију ВМА. Процедуре су обављене 23. и 24. јануара ове године без компликација, а пацијенти су отпуштени с регуларним срчаним ритмом – сутрадан по интервенцији.

ЛЕД KАО ЛЕK

На челу тима кардиолога ВМА, наравно, био је мајор Огњен. Процедуре су обављене у сарадњи с тимом стручњака Института за кардиологију у Будимпешти, који је предводио др Фолдеси Чаба Ласло. Увођењем криотехнологије у медицинску праксу, Војномедицинска академија постаје друга установа у земљи са овим видом лечења.

„Техника хлађења споја плућних вена и срца до -51 степена почела је да се користи у лечењу тешких облика аритмије. Њом се успешно отклањају проблеми код млађих пацијената и оних код којих досадашње лечење није дало задовољавајући резултат“, наводи др Гудељ. Процедура подразумева да се на куцајућем срцу, на споју плућних вена и самог срца, за 90-120 секунди по свакој плућној вени, ледом елиминише погрешно наелектрисање које изазива аритмију.

„Ову процедуру су пре две-три године започели Американци. Требало им је десет година истраживања да дођу до успешног решења. Поносан сам што сам тако брзо успео да је применим у Србији.“

Студент Медицинског факултета у Београду, али и чувеног Харварда, сарадник колега у Бечу, Милану… све је сам постигао. Нико га није гурао, признају колеге. ВМА јесте много помогла, али он жали што не може и више да уради.

„Ми смо земља у којој људи имају највише проблема са срцем у целом региону. У Европи смо одмах после Немачке. Веома смо рањива нација кад је малигна аритмија у питању већ годинама. Али, будућност су кратке процедуре у кардиологији. Верујте, притисак ће се такође ускоро лечити без лекова! Тад ћемо Србију увести у 23. век, засад смо, као што сте приметили, у погледу лечења аритмије без лекова заиста у 22. веку.“

Реч је о несумњиво о великом и обимном подухвату, у који је уложено много ентузијазма и снаге да би функционисао на начин који смо имали прилику да видимо.

„Све је то део тимског рада и великог разумевања на ВМА са циљем да се смање огромне листе чекања за наведене процедуре на националном нивоу. Да, многи су очекивали, како то обично бива у земљи Србији, да овај пројекат не заживи, али велики број процедура говори у прилог томе да се на крају броје само задовољни пацијенти и многи спасени животи. Све остало се заборавља јер осмех на лицу пацијената и њихово здравље немају цену!“

Новина је много, али др Гудељ сматра да смо и после три године још увек на почетку, јер „електрофизиологија срца захтева континуирану едукацију и усавршавање, а лекари ВМА воле да уче и иду у корак са светским новитетима на пољу медицине“.

А успех има цену. Питам га за слободно време. Мало га има, али га углавном проводи с породицом.

„Мишљења сам да је јака и сложна породица најздравији темељ сваког великог успеха. Осим тога, много путујем и сигурно сам до сада два пута обишао све што се могло обићи… Све остало је у квалитетном вину и добром друштву“, смеје се.

Мајор Огњен Гудељ, доктор с визијом, улива наду, не само оболелима. Србији су неопходни овакви људи. И што се мене тиче, после свега што сам видела и чула на дванаестом спрату ВМА – заслужује барем чин пуковника, да прости Министарство одбране. Ах, да, да не заборавим још нешто: док сам писала текст о чудном, малом, црном „УСБ“-у, пржењу и хлађењу срца који дужи век значе, јавио ми се весело комшија из далеке Аустралије. Пола сата касније – др Гудељ из Вашингтона. Ето, живот баш уме да буде леп!

 

 

Њузвик

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*