Major dr Ognjen Gudelj: Srbija je već u 22. veku!

1

Ugradnjom malog monitora, lekari VMA mogu da na daljinu prate otkucaje vašeg srca. Tamo gde lekovi ne pomažu, aritmiju je sada moguće lečiti hlađenjem krvnih sudova

Otkad ga znam, postariji komšija se žali na poremećaj srčanog ritma. Pije svakodnevno šaku lekova – ne pomažu. Sad bi da putuje u Australiju da obiđe ćerku. „Ne brinite se, sa mnom putuje i major“.

Zapazio je moj zbunjeni pogled.

„Major je dr Ognjen Gudelj, kardiolog u Vojnomedicinskoj akademiji, ugradio mi je srčani monitor. Neće biti sa mnom u avionu, ali će na daljinu pratiti rad mog srca. Ako nešto krene po zlu – reagovaće.“

 

Pitam majora da li je to istina.

Jeste, naravno“, s osmehom mi, koliko sutradan, komšijinu priču potvrđuje tridesetosmogodišnjak dečačkog lica i spretnih, jakih ruku, doktor Ognjen Gudelj.

„Radujem se što čitaocima Njuzvika mogu da predstavim pravu malu revoluciju, koju smo za samo tri godine izveli na VMA. Trajno lečenje aritmije s takozvanim prženjem srca započeli smo 2014, a početkom ove godine savladali smo hlađenje, prvi u regionu, ubrzo posle SAD-a. To je danas najsofisticiranija metoda lečenja poremećaja srčanog ritma“, raportira major.

nw-dr-ognjen-gudelj-vma-foto-nebojsa-mandic-3_14943281371

PRVO DIJAGNOSTIKA

Gotovo da nema nekoga ko nije, bar jednom u životu, osetio kako mu srce ubrzano kuca, treperi, preskače, da ga nisu presekle vrtoglavica ili nesvestica, ili opomenuli bol u grudima, zamor, malaksalost. Statistika kaže da svaki deseti čovek konstantno ima ovakve probleme. Sve to može da smanji efikasnost srčanog rada i do 30 odsto, a ponekad uzrokuje i iznenadnu srčanu smrt. Pretkomorska aritmija je, doduše, u većini slučajeva benigna, ali ako se pravilno ne leči, može voditi daljoj progresiji bolesti. Komorska aritmija može biti opasna po život.

Ubrzanje srčanog ritma preko 100 otkucaja u minutu uglavnom je posledica fizičkog napora, povećane aktivnosti štitne žlezde, ali i povišene temperature i napetosti. Prati i one koji preteruju sa alkoholom i nikotinom, ili ne mogu da pobroje popijene šoljice kafe. S druge strane, kada srce kuca manje od 50 puta u minutu, sumnja se na smanjenu funkciju štitne žlezde, žuticu, dejstvo određenih lekova…

Screenshot_8

Kad se nađe pravi uzrok, naći će se i lek: neko će se odreći cigareta i kofeina, neko teške i obilne hrane, neko će piti lekove koji će pomoći da mu srce kuca poželjnih 60-80 puta u minutu. Ali šta činiti s onima kod kojih je uzrok aritmije skriven? Tu ne pomažu ni kardiološki timovi ni neurolozi, niti holteri, skeneri, ultrazvuk, EKG…

„Pravom dijagnostikom treba utvrditi pravi razlog poremećenog srčanog ritma jer je to pola puta do zdravlja. Na VMA smo danas za to više nego osposobljeni“, spremno odgovara dr Gudelj šireći dlan.

Na njemu leži nešto malo, crno, liči na kompjutersku mini-memoriju. Teško je 2,5 grama.

„Da, to je ono što sam ugradio vašem poznaniku. Uređaj prati srčani ritam 24 sata, u trajanju do tri godine ukoliko je to potrebno, automatski snimajući nastanak aritmija kod pacijenta. Gde god se pacijent nalazio, njegov srčani rad nadgledaju nadležni lekari, u ovom slučaju, na VMA. Dakle, komšija može slobodno u Australiju.“

MONITOR ISPOD KOŽE

Ovaj aparat zvanično nosi naziv „reveal linq“. Prvi put kod nas ugrađen je gardisti Vojske Srbije (27), ocu dvoje dece, kome bez neobične spravice nije moglo da se utvrdi zašto je često gubio svest – klasična dijagnostika nije dovela do nestanka tegoba ni posle višegodišnjeg lečenja.

Nova era u kardiologiji počela je 2014. na VMA otvaranjem prve sale za elektrofiziologiju. Poslednjih dana 2015. u njoj je novom metodom operisan mladi gardista. Zapravo, to i nije bila klasična operacija, već intervencija koja je izvedena u lokalnoj anesteziji, vrlo brza, bezbedna i komforna za pacijenta. „Poslić“ je uz dr Ognjena Gudelja obavio tehničar Darko Brkušanin.

 

nw-dr-ognjen-gudelj-vma-foto-nebojsa-mandic-8_14943281793

„Monitor nije vidljiv ispod kože. Pritiskom na dugme pacijent može da snimi rad srca kada oseti simptome, ili uređaj sam, na osnovu prethodnog programiranja, prepozna i čuva navedene informacije. Svaki poremećaj srčanog rada, gubitak svesti pacijenta i druga patološka stanja za koja je uređaj programiran, alarmiraju lekara“, s neskrivenim žarom objašnjava dr Gudelj, naglašavajući da je život sa malim crnim monitorom jednostavan za pacijenta i da nisu poznate kontraindikacije.

Kome se sve ugrađuje?

„Pacijentima sa učestalim gubitkom svesti i teškim poremećajem srčanog ritma kod kojih druge metode nisu urodile plodom.“

NE IDE IZ ZEMLJE

Gardista se danas odlično oseća, ali pacijenti sa nerazjašnjenim nesvesticama predstavljaju veliki, rastući problem.

„Monitorčić koji sam vam pokazao svakako smanjuje broj obolelih. Ovakvi sistemi, koji omogućuju efikasno praćenje, doprineli su velikom napretku u procesu izlečenja. Moguće je programirati uređaj na određeni vid poremećaja srčanog ritma na koji sumnjamo da bi se smanjilo vreme do uspostavljanja dijagnoze i ubrzalo lečenje. Time se umnogome štedi vreme koje nekad za pacijenta može biti od presudnog značaja. Kao što sam već rekao, dolazak do dijagnoze jeste pola puta do pravilnog izlečenja. A šta se još radi na tom planu – saznaću u Vašingtonu, putujem sutra…“

Sve što sazna, dr Gudelj će odmah primeniti na VMA. O novitetima će obavestiti Srpsko lekarsko društvo i Srpsko kardiološko društvo, konsultovati se sa Evropskim udruženjem kardiologa, čiji je član.

Sav je u struci. Živo priča o srcu, trči, pokazuje salu, odeljenje, bezbroj mapa i crteža pumpe koja život znači, pregleda pacijente… A u hirurškoj sali je poseban, smiren, tvrde kolege.

Vidim da je najmlađi. Koje je gore list ovaj doktor što je sa smeškom dežurao 24 sata? A tek što se vratio iz Monte Karla, gde je večerao sa princom Albertom, zajedno sa priznatim kolegama iz celog sveta kao jedini predstavnik s ovih prostora. Kako je sve to postigao, danas već načelnik Odeljenja za elektrofiziologiju i aritmologiju VMA? Čudi me da poput brojnih kolega nije otišao u beli svet. Stekao bi slavu, novac. Tu gde radi, baš se i ne preliva.

„U Srbiji se mali broj doktora bavi elektrofiziologijom srca. Ja sam hteo da budem pionir, da se bavim nečim što niko drugi nije hteo ili smeo. Neko bi rekao: pravi zadrti Podgoričanin! Postao sam vojni stipendista kad su mnogi bežali od vojske, završio sam Školu rezervnih oficira kao prvi u klasi sa ocenom 9,78. I zar da sad sve to zaboravim?! Samo da hladim što više srca naših ljudi i ja ću biti zadovoljan!“

Zadovoljni treba da budu i svi potencijalni pacijenti, jer je dr Ognjen Gudelj srpsku medicinu zaista uveo u 22. vek. Neobična komšijina priča je, moglo bi se reći, već zastarela – ugradnja srčanog monitora postala je rutina, a to polako postaje i hlađenje vena na sibirski -51 stepen Celzijusa. Za 45-60 minuta dr Gudelj aritmiji odlučno kaže zbogom!

Pet procedura krioablacije – lečenja srčane aritmije tehnikom hlađenja, uspešno je završeno upravo na njegovoj Klinici za kardiologiju VMA. Procedure su obavljene 23. i 24. januara ove godine bez komplikacija, a pacijenti su otpušteni s regularnim srčanim ritmom – sutradan po intervenciji.

LED KAO LEK

Na čelu tima kardiologa VMA, naravno, bio je major Ognjen. Procedure su obavljene u saradnji s timom stručnjaka Instituta za kardiologiju u Budimpešti, koji je predvodio dr Foldesi Čaba Laslo. Uvođenjem kriotehnologije u medicinsku praksu, Vojnomedicinska akademija postaje druga ustanova u zemlji sa ovim vidom lečenja.

„Tehnika hlađenja spoja plućnih vena i srca do -51 stepena počela je da se koristi u lečenju teških oblika aritmije. Njom se uspešno otklanjaju problemi kod mlađih pacijenata i onih kod kojih dosadašnje lečenje nije dalo zadovoljavajući rezultat“, navodi dr Gudelj. Procedura podrazumeva da se na kucajućem srcu, na spoju plućnih vena i samog srca, za 90-120 sekundi po svakoj plućnoj veni, ledom eliminiše pogrešno naelektrisanje koje izaziva aritmiju.

„Ovu proceduru su pre dve-tri godine započeli Amerikanci. Trebalo im je deset godina istraživanja da dođu do uspešnog rešenja. Ponosan sam što sam tako brzo uspeo da je primenim u Srbiji.“

Student Medicinskog fakulteta u Beogradu, ali i čuvenog Harvarda, saradnik kolega u Beču, Milanu… sve je sam postigao. Niko ga nije gurao, priznaju kolege. VMA jeste mnogo pomogla, ali on žali što ne može i više da uradi.

„Mi smo zemlja u kojoj ljudi imaju najviše problema sa srcem u celom regionu. U Evropi smo odmah posle Nemačke. Veoma smo ranjiva nacija kad je maligna aritmija u pitanju već godinama. Ali, budućnost su kratke procedure u kardiologiji. Verujte, pritisak će se takođe uskoro lečiti bez lekova! Tad ćemo Srbiju uvesti u 23. vek, zasad smo, kao što ste primetili, u pogledu lečenja aritmije bez lekova zaista u 22. veku.“

Reč je o nesumnjivo o velikom i obimnom poduhvatu, u koji je uloženo mnogo entuzijazma i snage da bi funkcionisao na način koji smo imali priliku da vidimo.

„Sve je to deo timskog rada i velikog razumevanja na VMA sa ciljem da se smanje ogromne liste čekanja za navedene procedure na nacionalnom nivou. Da, mnogi su očekivali, kako to obično biva u zemlji Srbiji, da ovaj projekat ne zaživi, ali veliki broj procedura govori u prilog tome da se na kraju broje samo zadovoljni pacijenti i mnogi spaseni životi. Sve ostalo se zaboravlja jer osmeh na licu pacijenata i njihovo zdravlje nemaju cenu!“

Novina je mnogo, ali dr Gudelj smatra da smo i posle tri godine još uvek na početku, jer „elektrofiziologija srca zahteva kontinuiranu edukaciju i usavršavanje, a lekari VMA vole da uče i idu u korak sa svetskim novitetima na polju medicine“.

A uspeh ima cenu. Pitam ga za slobodno vreme. Malo ga ima, ali ga uglavnom provodi s porodicom.

„Mišljenja sam da je jaka i složna porodica najzdraviji temelj svakog velikog uspeha. Osim toga, mnogo putujem i sigurno sam do sada dva puta obišao sve što se moglo obići… Sve ostalo je u kvalitetnom vinu i dobrom društvu“, smeje se.

Major Ognjen Gudelj, doktor s vizijom, uliva nadu, ne samo obolelima. Srbiji su neophodni ovakvi ljudi. I što se mene tiče, posle svega što sam videla i čula na dvanaestom spratu VMA – zaslužuje barem čin pukovnika, da prosti Ministarstvo odbrane. Ah, da, da ne zaboravim još nešto: dok sam pisala tekst o čudnom, malom, crnom „USB“-u, prženju i hlađenju srca koji duži vek znače, javio mi se veselo komšija iz daleke Australije. Pola sata kasnije – dr Gudelj iz Vašingtona. Eto, život baš ume da bude lep!

 

 

Njuzvik

1 KOMENTAR

  1. Svaka čast Dr. Ognjenu, drago mi je što sam njegov bivši pacijent ali žao mi je što ga nisam video par godina, takav kvalitetan čovek se retko sreće.

POSTAVI ODGOVOR

*