Македонија: Опстанак државе или пука борба за власт

0

Kриза у Македонији погоршана је у четвртак увече упадом у парламент грађана и присталица странке ВМРО-ДПМНЕ, незадовољних „нелегалним“ избором Албанца Талата Џаферија за председника Собрања. Председник скупштине Трајко Вељановски прекинуо је конситутивну седницу, а затим су посланици странке СДСМ Зорана Заева и посланици албанских странака изабрали Џаферија.
Полиција на почетку није реаговала и пустила је окупљене да уђу у Собрање, а у нередима је повређено више од 80 људи, потезани су и пиштољи, док су најдебљи крај извукли Заев и албански посланик Зијадин Села. Фотографије њихових окрвављених глава обишле су свет путем медија и друштвених мрежа. Kада је се видело да је враг однео шалу, реаговала је и полиција, која је прво евакуисала посланике, а затим уз употребу шок бомби и испразнила зграду парламента.

Медији у региону похитали су с насловима попут “Македонија на ивици рата” и “Дан Д за Македонију”, уз оцене да би туча у парламенту могла да означи почетак распада те државе. Ситуација се, међутим, већ у петак ујутру смирила, и насиље је заустављено, али су Заев и Албанци одбили да дођу на састанак лидера парламентарних странака, који је за петак заказао председник Македоније Ђорђе Иванов. Заев је у петак увече дао Иванову рок од 10 дана да му повери мандат за састав нове владе, коју би подржали СДСМ и албански блок.

makedonija_1

Македонску политичку сцену чине три кључна играча, ВМРО-ДПМНЕ премијера Николе Груевског, који важи и за “руског човека”, СДСМ Зорана Заева и блок албанских партија, који уживају подршку Запада. Груевски и Заев не могу заједно, па је без Албанаца немогуће формирати владу, а они подржавају онога ко им да више. То је у овом случају Заев, који је прихватио “тиранску платформу” (потписану у Тирани), док Груевски и његове присталице тај документу доживљавају као маљ за разбијање Македоније. Сличан став има и председник Иванов и зато месецима одбија да повери мандат за нову владу Заеву, иако је после избора са Албанцима обезбедио већину у парламенту. Противници Груевског, међутим, подсећају да је и он до сада владао уз подршку Албанаца, те да му на срцу није првенствено очување Македоније него опстанак на власти, јер га друга страна оптужује за озбиљна дела корупције.

Реакције из иностранства стигле су већ у четвртак увече, док су у згради скупштине дивљали људи са фантомкама, а уз уобичајене позиве на смиривање ситуације и дијалог, странци су јасно рекли кога подржавају међу завађеним странама у Македонији.

makedonija_31

Први су се огласили комесари ЕУ Федерика Могерини и Јоханес Хан, који су избор Џаферија поздравили као “позитивну вест”. Уследила је реакција Амбасаде САД у Македонији која је без околишања саопштила да је Џафери изабран на “регуларној седници” , те да ће убудуће са сарађивати с њим, а слична је била и реакција Немачке. Прва реакција из Русије стигла је кроз изјаву посланика Сергеја Железањака, који је оптужио САД, НАТО и ЕУ за стварање велике Албаније. Он је рекао и да “увођење ванредног стања од стране Иванова представља изнуђену и неопходну меру за заустављање ексалације насиља”. Није јасно да ли Железњак погрешио јер није знао да ванредно стање није уведено, иако се о томе спекулисало после избијања сукоба, или је предложио ванредно стање као пут ка решењу. Званична Москва потом се огласила саопштењем Министарства спољних послова у којем је за нереде окривила опозицију предвођену Заевом, јер је провоцирала насиље нелегалним избором Џаферија, уз подсећање да је он бивши командант Ослободилачке националне армије. Русија је оптужила Запад за изазивање кризе грубим мешањем у унутрашње ствари Македоније.

makedonija_karta1

Утицајни медији на Западу и Русији су, као и увек у сичним ситуацијама, следили ставове државне политике.

“Гардијан” је навео да је Македонија без владе од избора одржаних у децембру, када је ВМРО-ДПМНЕ освојио највише гласова, али недовољно да би формирао владу, пошто су преговори са Албанцима пропали због њихових захтева да албански буде признат као званичан језик у држави у којој Албанци чине четвртину становништва. “Гардијан” је објавио и позив Федерике Могерини македонској полицији да заведе ред.

Агенција Ројтерс јавила је да су нереди избили пошто су националисти тукли посланике у парламенту, бесни због избора Албанца Џаферија за председника парламента. Ројтерс је известио да Македонија нема функционалну владу од још од 2015. године, када је држава потонула у кризу након скандала са прислушкивањем који је оборио националистички блок ВМРО-ДПМНЕ. Та агенција оцењује да је садашња криза у Македонији најтежа од 2001. године, када су западне дипломате помогле да се држава од 2,1 милиона становника извуче са ивице грађанског рата обећањем пута ка ЕУ и НАТО.

Немачки “Франкфуртер алгемајне цајтунг” такође је јавио да су инциденте изазвали националисти који су упали у парламент после после избора Албанца Џаферија за председника скупштине.

Руски РТ (бивши Раша тудеј) навео је да је бес македонских националиста изазвао контроверзни избор Албанца за председника Собрања, што је повећало међуетничке напетости у држави “закључаној кризом” од 2015. године. У чланку РТ наводи се да Албанци чине трећину становништва. РТ је објавио и позив Русије страним политичарима да се не мешају у унутрашње ствари Македоније и оцену да је поздрављање избора Џаферија од “дела званичника ЕУ” допринело повећању напетости. Руски медиј је подсетио и да је Грчка блокирала пут Македоније ка чланству у ЕУ због спора око назива државе.

Актери македонске кризе и аналитичари са којима је Демостат разговарао слажу се у оцени да догађаји у парламенту нису увод у распад Македоније и грађански рат, али да крај кризе није близу.

Петре Шилегов, портпарол Заевљевог СДСМ и посланик који је у тучи у Собрању задобио отоке на глави, каже да је решење кризе у томе да ВМРО-ДПМНЕ прихвати да постоји парлалментарна већина која може да формира владу.

Упитан да ли Македонији прети распад, Шилегов узвраћа питањем зашто би се распала ако проблем није у међуетничким односима, него у жељи Груевског да себе заштити од одговорности за криминал.

makedonija_saljigov

„Албанци немају проблеме са Македонцима, нити Македонци са Албанцима. Сада У није питање међунационалних односа, реч је о томе да су Иванов и ВМРО срушили уставни поредак Македоније“, каже Шилегов.

Шилегов одбацује и тврдње да је „тиранска платформа“ основ за рушење Македоније.

„То је класична медијска бабарога, пропагандни трик за плашење народа. Вама у Србији је јасно о чему говорим. Све што се прича је мање, више измишљотина. Лако је узвикивати пароле, али је суштина другачија. Гарантовано 99 одсто људи који су против такозване тиранске платформе ни не зна њен садржај, а и која то странка има право да другој странци каже шта може да има у властитом програму“, пита Шилегов.

Шилегов прецизира да је реч о декларацији политичких странака у Македонији и да тај документ ни на који начин не може довести до распада државе.

„Тиранска платформа“ није био услов за формирање владе нити је сада услов. То је документ у којем постоји захтев за отварање дебате о државним симбоилама, а не захтев за промену симбола, то су две различите ствари. Симболи се мењају двотрећинском већином у парламенту. Став СДСМ је да се симболи не мењају, али ко смо ми да спречимо дијалог о томе. Не може се спречити нечија жеља да се о нечему разговара. Дебату је немогуће спречити“, каже Шилегов.

Он, поводом захтева да се осуди „геноцид над Албанцима“, истиче став СДСМ да да не постоји историјска чинејнинца да је у Македонији почињен прогон албанских цивила.

„Одбацивање платформе значи одбацивање ЕУ и НАТО и безусловно води у моноетничку причу, а то је катастрофа за Македонију“, каже Шилегов за Демостат.

На питање о будућим корацима за решавање кризе, Шилегов одговара да је тај пут једноставан.

„Потребно је да Џафери као председник Собрања обавести Иванова да постоји већина и да потом Иванов додели мандат за састав владе. То би ми хтели и тако би требало да буде. Очекујемо да ће се од 2. маја полако ући у тај поступак“, каже Шилегов.

Шилегов у полушаљивом тону каже да СДСМ није одбацио позив Иванова на састанак, него су га питали на којој би клиници желео да се састанак одржи, да ли на неурохирурги или у ургентном центру, пошто су тамо били повређени посланици.

Аналитичар Митко Арнаудов сматра да у Македонији неће бити рата и да ће пресудити међународна заједница, а да ће криза потрајати.

„Сматрам да је Иванов прекасно сазвао састанак, који није одложен, него су Заев и Албанци одбили да дођу. Иванов је изгубио легитимитет да се укључује у решење кризе“, каже Арнаудов.

Арнаудов истиче да је сада јасно да су неистинити наводи медија у македонији и региону да је Македонија на корак до рата, уз оцену да неће бити озбиљнијих сукоба који би се прелили и на регион.

„У четвртак увече, када су упали грађани у скупштину, није било више оцд 1.000 људи. То је организовани али изоловани инцидент. Да је постојало велико незадовољаство већине грађана, нереди би се пренели на улице Скопља и догодио би се сукоб између Македонаца, као и између Македонаца и Албанаца“, наводи Арнаудов.

Арнаудов повлачи паралелу са догађајима у Kуманову пре тачно две године, када се догодио „покушај неуспешни покушај етничке провокације“, али је тада је било и жртава.

„Грађани Македоније су сада показали зрелост. Прошло је време рата и ово је класична балканска политичка игра“, каже Арнаудов.

makedonija_dimce

Арнаудов истиче да Албанци у Македонији имају исте проблеме као и Македонци и да се не сме правити паралала између Албанаца у Македонији и Албанаца на Kосову и у Албанији, где су провокације покретане директно из кабинеета Едија Раме и Хашима Тачија.

Упитан о утицајима споља на македонску кризу, Арнаудов одговара да решење зависи од страног притиска.

„Постало је општеприхваћено мишљење да се владе формирају у складу са притисцима међунаордног фактора, али то је и тачно јер домаћи политичари показују незрелост. Суштински проблем су снажне нетрпељивости које их онемогућавају да седну за сто и договоре се“, каже Арнаудов.

Арнаудов оцењује да је „вакуум искоришћен“ како би на површину испливала „тиранска пларформа“, која је довела кризу до нивоа са којег нема маневарског простора за повратак.

„Kризу је продубио и Иванов, а по Уставу није прецизирано шта се догађа ако председник одбије да повери мандат за састав владе“, каже Арнаудов.

Он оцењује да ће у таквој ситуацији пресудити међународна заједница, али очелкује брзо решење кризе.

„Ако Заев формира владу са Албанцима, та влада ће бити кратког века, јер имају само 69 посланика од 120 посланика . То је крхка већина и може да падне на сваком озбиљнијем закону. За тиранску платформу је потребна промена Устава и двотрећинска већина, односно 83 посланика“, наводи Арнаудов.

Марко Савковић, програмски дирекрор у београдском Фонду заполитичку изузетност, организације коју води Соња Лихт, каже за Демостат да актуална криза не води ка распаду Македоније.

„Сви актери и међјународна зајдница су позвали на смиривање. Међународна заједница је најзад почела да се укључује. Са друге стране, губи се из вида да је Македонија у дубокој политичкој кризи јако дуго и ово је кулминаијца нечега што траје“, каже Савковић.

makedonija_savkovic

Он оцењује да следе нама „напети дани“, јер је јасно да је ВМРО-ДПМНЕ изгубио легитиминтет у великом делу македонске популације, било етничких Македонаца било етничких Албанаца.

Упитан да ли постоје Албанци који подржавају ВМРО, Савковић одговара да је проблем Македоније и у томе што после Охридског споразума, потписаног 2001. године, упркос значајној заступљености македонских албанаца није уродио плодом напор за изградњу мултиетничке државе, а странке нису направиле базу у другим етничким заједницама.

„Незамисливо ми је да сада Иванов повери мандат Заеву, док Груевског највише мучи шта да ради ако сиђе са власти, пошто се сумњичи за веома тежак криминал и озбиљна кривична дела. Питање је и његовог поверења у систем који је изграђен у Македонији“, наводи Савковић.

Савковић каже да је мирна смена власти најбољи исход и за то се залажу сви који желе мир, па нека затим актери дијалогом решавају проблеме.

„Kључ је у актерима у политичкм процесу, они би требало да позову на дијалог и привођење ситуације нормалном, рационалном дискурсу“, додаје Савковић.

Он наводи да је веома је тешко рећи шта ће се дестити, јер нема назнака да ће Груевски предати власт.

„Страхујем да ли је улог превисоко подигнут и да ли има повратка на дијалог у инистуицијама“, каже Савковић.

Упитан о мирном држању Албанаца, Савковић подсећа да ни Албанци у Македонији „нису монолитни“, јер постоји неколико албанских странака.

„Kоји је њихов интерес у Македонији и да изазивају етнички сукоб и растурају државу у којој имају висок степен заштите права и доведени скоро до конситтуивног народа? Они истовремено знају како је прошао њихов покушај 2001. године и мислим да ни данас не би прошао другачије“, наводи Савковић.

Савковић оцењује да је међуанродна заједница је данас слабија него 2001. године.

„Актери који су тада могли да утичу сада су много слабији и мање заинтересовани“, каже Савковић.

 

Демостат

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*