Манастир Тврдош

0

Манастир Тврдош са црквом посвећеном Успењу Пресвете Богородице, најстарији је живи манастир у данашњој Херцеговини. Налази се око 5 км западно од Требиња, на ободу Требињског поља. Манастир је на око 270 м изнад мора. Његова црква се налази на врху стене, која се некад у окомитим степеницама спуштала према двадесетак метара нижој ријеци Требишњици.

По предању, Тврдош су подигли Свети цар Kонстантин Велики (324-337) и његова мати Света царица Јелена (247-327). Друго предање каже да је ктитор Тврдоша био Свети краљ Стефан Урош ИИ Милутин (1282-1321). Треће предање као градитеља манастира види херцега од Светога Саве Стефана Вукчића Kосачу (1435-1466). Ипак, не постоји ни један необорив доказ за ова народна предања. Једино што можемо констатовати да је, на основу археолошких налаза, манастир Тврдош био у служби и за вријеме краља Милутина и за вријеме херцега Стефана у чије вријеме је дограђиван.

Прво сачувано писано свједочанство о Тврдошу потиче из 1501. године, када је тврдошки монах, Марко Требињац пошао на учење сликања у Дубровник. Затим 1509. године, Марко Требињац у књизи Тврдошки Октоих записао да су цркву Успења Пресвете Богородице подигли архијереј (митрополит) Висарион и архиепископ Јован. Потом је 1510. године уговорено са Вицом Ловровим из Дубровника да живопише цркву. Занимљиво је да православни монаси Тврдоша имају сасвим нормалан однос са римокатоличким Дубровником, што говори о добросусједским односима бар када је ријеч о времену из којега потичу ови извори.

Kао ново митрополитско сједиште, обновљен Тврдош је током XВИ и XВИИ вијека одиграо неизмјерно значајну улогу у опстанку Српске православне Цркве и Срба. Ту је било сједиште 19 митрополита Херцеговине, почев од Висариона, кога је насљедио Марко Требињац.

На основу археолошких остатака сазнајемо да је још у ИВ вијеку постојала византијска црквена грађевина на мјесту манастира Тврдош, што нам говори о раном развоју хришћанства на подручју данашње Херцеговине. Исти налази нам говоре да су црквене грађевина на том мјесту више пута током историје рушене, а први пут у ВИ вијеку, вјероватно за вријеме најезде Авара. Оно што је занимљиво, а што нам такође показује археологија, јесте то, да већ од ВИ вијека имамо доказе о Словенима на том подручју. Знамо да су Словени често у савезу са Аварима долазили у крајеве јужно од Саве и Дунава, и вјероватно су неки од тих нама сродних племена остали трајно да живе у долини Требишњице.

У манастиру Тврдош откривено је једно гробље у манастирској порти и 15 гробова у самој манастирској цркви. Митрополити односно епископи сахрањивани су у цркви, а остали монаси у порти. Неке кости могу припадати епископима или митрополитима сахрањеним и пре XВИ вијека, као што су оне испод југоисточног пиластра. У олтару изгледа постоји гроб, у ком би био сахрањен неки епископ, најкасније до XИИ вијека.

У гробљу у порти откривено је 200 гробова, они припадају углавном мушкарцима, у малом броју ђеци и по некој млађој жени. Нарочито су значајни подаци ђелимичне антрополошке анализе сахрањених. Проучене очуване лобање одраслих мушкараца имале су „планокципиталију и брахикране су, тако да се поуздано може говорити о аутохтоном динарском антрополошком типу људи“.

У неким гробовима су нађени предмети који омогућавају ближе датовање. Најстарији налаз је оштећена наруквица од стакла, рановизантијског доба. За њом слиједи кресиво са бронзаним рукохватом из приближно X вијека, ношено у торбици о појасу. Широког су датовања, у XИИ-XВ вијек, пар сребрних каричица из гроба жене са источне стране цркве. У њој суседном гробу нађена је чаша од жутозеленог стакла, без икаквог украса, XИВ-XВ вијека. Вјероватно првој половини XВ вијека припадају ђелови златовеза, срме, нађени у шуту испод пода трпезарије XВИ-XВИИ вијека. То могу бити ђелови опшивке световне властелинске ођеће, али и црквене одежде. Из XВИ-XВИИ вијека су мала метална копча, нађена у гробу једног митрополита, и бројанице, пронађене у монашком гробу.

Надгробни белези, у народу познати као мрамори а у стручној литератури као стећци, представљају посебну групу споменика из Тврдоша. Могу се груписати у старије, из XИИ-XИВ вијека, и млађе, из XВ вијека; сасвим су ријетки под Турцима, опет особеног изгледа. Многи од њих су уграђени у разне дијелове манастира, искоришћени за плочнике или зидове зграда подигнутих у XВИ-XВИИ вијеку.

Постојање епископије у Требињу први пут је забиљежено1022, када је Рим успостављао архиепископију у Дубровнику, а затим приликом успостављања архиепископије у Бару1089. Није јасно каква је била и докле се могла простирати надлежност грчке епископије забиљежене почетком XИИИ вијека, са сједиштем у оном дијелу Боке (црква Ризе Богородице у Бијелој), који је био у саставу Требињске кнежевине (Рисан-Kонавли). У том смислу није занемарљива околност да су у Тврдошу нађени дијелови византијских амфора, што показује да је манастир био привредно повезан са Грчком. То су две дршке амфора из приближно XИИ вијека, од којих је једна нађена у цркви, а друга са њене сјеверне стране.

У вријеме краљева Михајла и Бодина, несумњиво је примењивана словенска служба, како то показују натписи на живопису срушене цркве у Панику. Иако се словенска служба одржала и током XИИ вијека, што указује натпис жупана Грда, чини се да је Требињска епископија постепено потпала под власт Дубровника и постала латинска. Зато је Свети Сава успоставио Хумску епископију у Стону, која је била надлежна и за подручје Требиња, преузевши бригу о православном наслеђу Далмације. За јерусалимског патријарха Атанасија, Свети Сава је био архиепископ Далмације и Диоклитије, како пише његов биограф Теодосије.

Манастир Тврдош је остао потпуно непознат у сачуваним писаним изворима и током влада Немањића, Kотроманића и Kосача, као и сва православна Црква Требиња, што је више од случајности. Велика градитељска ђелатност Немањића оцртала је језгро њихове државе између Лима, Дрима, Вардара и Поморавља. У пређелима данашње Херцеговине, Црне Горе и другђе гђе је Српска Црква трајала непрекидно, није требало учвршћивати државност великим манастирима. Међутим, цркве које се појављују из земље и камена, показују да данашња Источна Херцеговина није била занемарена у њихово доба; чини се да је низ цркава још неоткривен. На примјер, у Благају је постојала црква на непознатом мјесту, подигнута у вријеме „славног Немање“, о чему свједочи сачувани дио натписа на камену. Затим, у Требињу се налази надгробни мрамор жупана Прибилше са натписом из времена краља Владислава Немањића (1234-1243), али се данас може само нагађати положај цркве у којој је био сахрањен. Међу запретеним манастирима прошлости, Тврдош се појављује као први манастир Требиња и један од најугледнијих манастира Хумске епархије Светога Саве.

Племенит

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*