Мангупска посла: још један намештен тендер др Шапића

0

Шта председник општине Нови Београд др Александар Шапић мисли о законским процедурама које за циљ имају заштиту јавног интереса, контролу трошења јавног новца и обезбеђивање фер конкуренције на слободном тржишту било је јасно већ када су у јавност процурели услови које је прописао за учеснике тендера потенцијалних извођача за дочек и репризу дочека Нове године.

 

Медији су опширно извештавали о чињеници да је др Шапић прво одабрао извођаче, а потом на основу података из њихове биографије прописао и услове за учешће на тендеру. Председник општине Нови Београд чак то отворено и признаје у изјави „Недељнику“, када каже: „Сви извођачи су наш избор. Закон не дозвољава да наведемо конкретна имена, па смо зато поступили овако. Ишли смо до најситнијих детаља да бисмо избегли да се појави неко кога ни ми ни публика не желимо.“ Др Шапић је потом додао и своје скромно мишљење да није нормално у јавним набавкама певаче и мотокултиваторе третирати на исти начин, правдајући ово очигледно кршење Закона о јавним набавкама тобожњом бригом за добар провод Новобеограђана, успут грдећи неразумног законодавца. Није, дакле, проблем у њему, већ у неразумном законодавцу.

Кад већ тако лако и без трунке блама признаје да му изигравање закона није страно, било би крајње занимљиво да нам др Шапић објасни и други, очигледно намештен тендер из истог периода, чији предмет се у свету услуга може поистоветити с „мотокултиваторима“ у свету производа. Реч је о тендеру за организационе послове везане за 4 новогодишње манифестације на општини Нови Београд током 31. децембра и 1. јануара (подела дечјих пакетића, дочек и реприза дочека Нове године).

Да је овај тендер такође намештен – трунке сумње нема. Чињенице су неумољиве и до њих се лако долази захваљујући транспарентности коју је законодавац, о коме др Шапић с тако много подсмеха у својим изјавама у „Недељнику“ говори, на силу бога наметнуо неодговорним локалним мангупима који себе постављају изнад закона чим се нађу на било каквој политичкој функцији. Управо захваљујући законодавцу сваки грађанин може се уз неколико кликова мишем уверити у сву беду Шапићевих оправдања и изговора за кршење закона.

Прича о овом другом намештеном тендеру почиње 3. августа 2016. године, када извесна Марина Благић региструје предузетничку агенцију „МАБЛАГ“, да би је само 6 месеци касније (27.1.2017.) угасила. Чак и током тог кратког периода, ова агенција није била потпуно оперативна, с обзиром да је имала два прекида у обављању делатности (од 28.09. до 17.11.2016. године; и од 13.1.2017. године до свог гашења).

Ова кратковечна пословна авантура несуђене предузетнице намеће питање: да ли се Марина Благић залетела с неком преамбициозном пословном идејом, па у изузетно кратком року схватила да јој је у самосталном пословању скупља дара него мера и наврат-нанос побегла из предузетничких вода које су, чињеница је, преоптерећене пореским наметима и неразумним бирократским захтевима, или је овде реч о нечем другом?

Реч је, несумњиво, о нечем другом.

Као што се то из документације објављене на порталу јавних набавки јасно може утврдити, за својих нејаких 6 месеци постојања, агенција „МАБЛАГ“ приходовала је згодних 4.940.000,00 динара по основу уговора склопљеног са локалном установом културе – Новобеоградском културном мрежом након што је, као једини понуђач, тај посао добила у поступку јавне набавке мале вредности. Оно што овај приход чини „згодним“ јесте чињеница да је он тек 60.000,00 динара мањи од горње границе за јавну набавку мале вредности.

Ова јавна набавка расписана је 6. децембра, а „МАБЛАГ“ је уговор о обављању посла с Новобеоградском културном мрежом склопила 23. децембра. Месец дана након склапања овог уговора агенција регистрована на адреси приватног стана у ул. Паје Јовановића на Звездари „МАБЛАГ“ је угашена. Другим речима, тешко је отети се утиску да су животни век и оперативност ове агенције били условљени искључиво овим послом организације новогодишње манифестације за Новобеограђане.

У држави у којој постоји политичка воља да се стане на пут корупцији и сукобу интереса, ова количина информација била би довољна сваком тужилаштву да по службеној дужности покрене истрагу и прибави још оно мало информација које недостају да се овај мозаик потпуно склопи, тј. да открије везу између власнице ове агенције и председника општине Нови Београд, те да се фактички разоткрије преливање јавног новца у приватне џепове мимо духа у коме су прописане процедуре за заштиту конкурентности и слободног тржишта.

У држави у којој таква политичка воља не постоји, пак, грађани су осуђени да изнова слушају несувисла правдања многих корумпираних политичких функционера о фиктивној испоштованости законских процедура, а богами и о неразумности законодавца.

Др Шапић, наравно, није усамљен случај. Превелики број партијских функционера који су заузели најодговорнија места у овој држави понаша се идентично: законе схватају тек као препоне које у трци за личним богаћењем треба некако прескочити. Захваљујући чињеници да се на челним позицијама институција које имају задатак да их у томе спрече не налазе најспособнији, већ најподобнији – ови марифетлуци остају некажњени, а локални мангупи заштићени.

Решење за ову пошаст постоји и врло је једноставно. Чим променимо овај кључни критеријум, тј. укинемо партократију и подобност заменимо способношћу – доћи ће и крај ери локалних мангупа који су умислили да су изнад закона. Још само да управљање државом преузму они који обилују политичком вољом да то и учине и – решен проблем.

Бранка Стаменковић
народна посланица
чланица покрета „Доста је било“, Нови Београд

Прилог

Одлука о додели уговора

Poziv_za_podnosenje_ponuda

Konkursna_dokumentacija (1)

Resenje_o_osnivanju

Resenje_o_prekidu_delatnosti_2

Resenje_o_brisanju_iz_APR

Извор: Сајт Доста је било

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*