Manipulisanje istorijom: Kome odgovara priča da je Princip jeo sendvič kada je ubio Ferdinanda?

0

Deca u školama na Zapadu uče verziju istorije prema kojoj je atentat na Franca Ferdinanda bio puka slučajnost i na taj način ostaju bez ključnih saznanja o pravim uzrocima Prvog svetskog rata

Bila je to prekretnica 20. veka, događaj koji je pokrenuo lanac strašnih događaja – dva svetska rata, 80 miliona smrti, Oktobarsku revoluciju, uspon Hitlera, atomsku bombu itd. Međutim, svega toga možda ne bi bilo, bar se tako priča, da Gavrilo Princip nije odlučio da pojede sendvič!?

Atentat na Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine pokrenuo je konflikt Austrougarske sa Srbojom i njenim evropskim saveznicima, poznat pod nazivom Prvi svetski rat – to je opšte poznato.

Međutim, postoji jedna verzija priče koja se u poslednje vreme sve više provlači po internetu, prema kojoj je pažnja sa važnosti ubistva austrougarskog prestolonaslednika skrenuta na jedan „epohalan“ detalj – da Gavrilo Princip nije stao da pojede sendvič, ne bi se našao na pravom mestu i do ubistva Franca Ferdinanda ne bi ni bilo.

Ta verzija otprilike priča kako je, nakon neuspelog bombaškog napada Nedeljka Čabrinovića na automobil prestolonaslednika, Franc Ferdinand odlučio da poseti povređene vojnike, i tada je njegova kolona naletela na Principa koji je naoružan uživao u obroku u restoranu „Šiler“. Kada je Princip navodno video Ferdinanda, ostavio je najvažniji sendvič u istoriji do pola pojeden, izvadio je pištolj i ispalio dva metka.

1908-10-07-moritz-schillers-delicatessen_14782700872

Priča o Principovom sendviču danas se može naći svuda, iako se ovi detalji nigde ne pominju pre 2003. godine i proste sami po sebi ne zvuče verodostojno – teško da je bilo koji Srbin u Bosni 1914. godine naričivao sendvič, pored „živih“ ćevapa i bureka. Osim toga, u istorijskim izvorima ne postoji informacija da je Princip uopšte bilo šta jeo pre atentata.

Originalni transkripti suđenja takođe ne pominju hranu. Princip je pred sudom rekao samo kako je bio u blizini Latinske ćuprije (današnji Principov most). Svedoci koji su bili sa Principom neposredno pre atentata takođe nisu pominjali nikakav obrok.

Ipak, ova priča predaje se u školama na Zapadu kao zvanična istorija. Ali odakle je ona potekla?

latin-bridge_14782701454

Isto pitanje postavio je Majk Deš, novinar američkog magazina Smitsonijan, koji je bio zapanjen kada se njegova ćerka vratila iz škole i ispričala mu šta je naučila iz istorije. Deš je otkrio da je prvo mesto gde se priča o sendviču pojavila zapravo dokumentarno-istorijska serija „Dani koji su potresli svet“ britanske produkcijske kuće „Lion TV“.

Ovaj dokumentarni program emitovan je nebrojeno puta na BBC-ju, kako u Velikoj Britaniji, tako i u SAD.

Deš je kontaktirao autora i direktora „Dana koji su potresli svet“ Ričarda Bonda kako bi ga upitao za izvor priče, ali nije dobio nikakve opipljive informacije već samo uveravanja da je istraživanje na kojem je baziran program bilo naročito temeljno i da su konsultovani brojni međunarodni izvori.

lassassinat-de-larchiduc-hritier-dautriche-et-de-la-duchesse-sa-femme-sarajevo-supplment-illustr-du-petit-jo_14782701308
To nije obeshrabrilo Deša, koji je nastavio da traži izvor, da bi na kraju otkrio kako se priča o sendviču zapravo prvi put pojavila u maltene farsičnoj istorijskoj noveli brazilskog TV voditelja, Žoa Soareša, čiji je otac Srbin.

Knjiga je postigla veliki uspeh na portugalskom govornom području, a na engleski je prevedena 2001., dve godine pre „Dana koji su potresli svet“. Od tada priča o Principovom sendviču polako ulazi u kolektivnu svest i preti da potisne zvaničnu istoriju.

img_1437636279

Mnogi bi se zapitali: „Koga uopšte briga da li je Gavrilo Princip jeo ili ne?“. Metak je ispaljen, Prvi svetski rat se dogodio. Ipak, Deš je shvatio koliko je ovaj problem važan – priča o sendviču, koja postaje opšte prihvaćena u SAD i Velikoj Britaniji, preti da skrene pažnju sa pravih motiva Gavrila Principa i njegovih istomišljenika i predstavi čitav događaj kao puku slučajnost.

„Dani koji su potresli svet“ ni u jednom trenutku gledaocima ne govore zašto su srpski nacionalisti 1914. smatrali da je ubistvo Franca Ferdinanda ne samo opravdano, već i nužno, a upravo to je ključni podatak potreban za razumevanje uzroka Prvog svetskog rata, a to su imperijalističke ambicije Austrougarske prema srpskim teritorijama i uopšte Balkanu.

 

 

 

Njuzvik

POSTAVI ODGOVOR

*