Марин ле Пен: Нема мира с Косовом на прагу

Ако освоји Француску, лидерка крајње деснице даће народу жељену слободу, признаће Крим руском територијом, приближиће се Русији и уклонити евро – „креацију која пристаје само Немцима”

0

Ако је судити до актуелним светским политичким дешавањима, рекло би се да ће, иако делује нестварно, следећа година бити још занимљивија. Америком ће владати Доналд Трамп или Хилари Клинтон. Британија ће званично покренути процес изласка из ЕУ, а лидерка крајње деснице Марин ле Пен могла би освојити Француску. Циници би рекли да би њена победа била већа претња земљи од Исламске државе, ипак, армија поклоника њеној политичкој реторици расте.

Садашњи резултат Националног фронта даје јој јак ветар у једра ка априлским председничким изборима 2017. године, а њена евентуална победа промениће лице Француске и Европе где је десници све теже оборити руку. Није да је то и раније било лако. Национални фронт је доказ да је десница константа политичког система и да јача системски, не само на слабости пред тероризмом. Ако је у то име из партије искључила њеног творца, а свог оца, који је представљао екстремне ставове, зашто сада не би искористила актуелно подозрење према избеглицама.

Уосталом, десничарски акценат је ових дана израженији толико да га у говору користе социјалисти и републиканци. Наравно, у дизању модерне револуције у земљи слободе, једнакости и братства, Марин ле Пен је најгласнија.

Њена револуција почела би „фрегзитом” – расписивањем референдума о изласку Француске из ЕУ, јер ова заједница „мучи и гуши њихову слободу”. Како је недавно у интервјуу „Форин аферсу” рекла, из британског референдума је извукла две лекције – да када људи нешто желе ништа није немогуће и – да су нас лагали.

„Говорили су да ће ’брегзит’ бити катастрофа, а није. Да ће се берзе срушити и незапосленост одлетети увис, али британски народ показао је зрелост. Слобода није изолација. Европска унија није та која чува мир већ је мир створио ЕУ. А мир није савршен с ЕУ, с Косовом и Украјином на прагу”, рекла је лидерка деснице америчком листу. Данас, у светлу европске мигрантске кризе, терористичких напада у Паризу и Ници, поруке евроскептичних националиста добро се продају. Поготову прича о слободи и преузимању кормила над сопственом земљом из бриселских канџи.

Улога хероине која ће повести модерну француску револуцију лепо јој пристаје. Имала је свега 13 година када је уз оца учествовала у кампањи. Одрасла је уз политику. А народ и данас воли причу о ратници из 15. века, Јованки Орлеанки, која је као мала видела како Енглези муче њену породицу. И Ле Пенова је одлучна жена чија визија ју је довела на чело битке, одлучну да се супротстави моћном непријатељу. Штавише, неке анкете кажу да је она водећи кандидат за председника, далеко испред социјалисте Франсоа Оланда.

Разлог за раст антиестаблишмент партија широм Европе Ле Пенова види у тежњи свих да буду слободни, при томе примећује да људи у ЕУ и Америци осећају да политички лидери не бране њихове интересе већ заступају себе.

Револт против система у САД је уздигао Доналда Трампа с којим је поједини критичари упоређују уз ограду да је елоквентнија. И сама је за „Форин аферс” рекла да међу њима постоји веза, али јер деле стратегију која се заснива на представљању себе као „антисистема”. Исто тако паралелу подвлачи између Бернија Сандерса и Доналда Трампа јер су они успешне приче. Раније је рекла да подржава свакога само не Хилари Клинтон која би свету донела рат, да би америчком листу објаснила да „свако може бити бољи од Хилари” која је иза себе оставила Ирак, Либију и Сирију, што је, каже, изазвало дестабилизацију у Француској у смислу успона исламског фундаментализма и миграција.

„Хилари гура екстратериторијално америчке законе, што је неприхватљиво за људе који желе да остану независни. Све ово ми говори да је између Клинтонове и Трампа републиканац повољнији за интересе Француске”, каже Ле Пенова у интервјуу.

Марин ле Пен чврсто се залаже да се њена земља приближи Русији под Владимиром Путином. Недавно је рекла да ће признати Крим руском територијом ако постане председница. У жељи да се односи с Русијом продубе, једино јој није јасно зашто то збуњује Американце које узгред опомиње да греше стварајући амбијент хладног рата у односима с Москвом коју тако гурају у партнерство с Кином.

„Овај ултрамоћни савез им неће бити од користи”, поручује.

Очекивало се и да она подржи забрану ношења буркинија на француским плажама, за разлику од Николе Саркозија који је изгарајући у жељи да се врати у председничку фотељу у овој теми на свеопште изненађење био радикалнији. Она је и раније, као сада за „Форин аферс”, гласно причала да буркини није купаћи костим већ униформа, тачније, „један од начина да исламски фундаментализам покаже своје лице”. Оштро је дискутовала о томе да осим ислама ниједна религија не прави проблеме јер једино, каже, исламски фундаменталисти не могу да прихвате секуларизам.

„Не можемо се борити против непријатеља ако не знамо како се зове. Ако прихватимо жене у униформи на плажи, следећи корак биће да су мушкарци и жене одвојени у базенима и немају иста права. Ако ово не видите, не разумете битку коју бијемо против исламског фундаментализма”, јасна је у интервјуу нова револуционарка.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*