Marko Radaković: Pojede nas forma

0

Meni se čini da je kod nas, u Srbiji, a i uopšte na Balkanu, veliki problem insistiranje na ispunjavanju forme, a istovremeno retko ko mari za suštinu. To je zbog toga što su nam pretpostavljeni često nesposobni i nemaju pojma šta je suština. Ako ne znaš šta se uopšte traži od tebe, ni koji je cilj tvog zvanja, uvek možeš smisliti gomilu sporednih pravila, papirina i formulara na kojima piše da si nešto uradio. Da bi sebi olakšao posao, logično je da ćeš papirologiju prepustiti onima ispod sebe. 


Ne mora se forma uvek svesti na papirologiju, kao što se, recimo, trude da vaspitački rad pretvore u 90 posto administracije i 10 posto aktivnog rada sa decom. Nekad forma može da primi još ozbiljniji oblik, kad doktori odbiju, ili čak ne smeju da leče obolele zbog socijalne nepravde ili administrativnog propusta. Naravno, toga ima i u sudstvu, policiji, vojsci, a primetna je takva pojava, nažalost, i u crkvi. 


Ne dozvolimo da nas pojede forma. Ako si lekar – leči, ako si učitelj – vaspitaj i uči, ako si sveštenik – saučestvuj i moli se, ako si policajac – štiti i brani, itd. Suština je uvek pre forme, jer forma se uvek menja, ali suština ostaje ista. Formom se igra ko kako stigne, i često u toj neodgovornosti i gluposti iskrivi naličje istine. 


Nije mala, ni naivna stvar, ovo što se radi u zemlji. Prestaju da važe principi istine, ljubavi i poštenja i uvlače nas u sistem papira i „veze“. Primoravaju nas na poslušnost bez razmišljanja. Svakodnevno nas obeshrabruju i ubeđuju da nismo u mogućnosti da kažemo „ne“. A mi pristajemo, i to zbog – dinara. Zbog parčeta hleba i obrisa sigurnosti. Budi poslušan i ne postavljaj suvišna pitanja. Takav je sistem, ne možeš ti, sam samcit, protiv sistema. Pod njegovim si zubom, na njegovoj si zenici, svaki tren svog bitisanja.


Sistem se može izigrati i on se itekako može promeniti. Istorija to svedoči. U jednom datom trenutku bilo je puno pojedinaca koji su se usudili, sjedinili i promenili stvari. Tako da je itekako važno šta jedna osoba misli i kako se ponaša. Jedna osoba može spasiti suštinu od forme. Da me moj prvi paroh nije srdačno dočekivao u crkvi, posle svake službe zvao na sok i često vozio kući u susedno selo, ja verovatno danas ne bih ovo pisao.
Jedan čovek možda ne može promeniti svet, ali može dosledno svedočiti Istinu i Ljubav. A to je sve što se od njega i traži. Nijedna forma ne može izobličiti srce koje je verno Istini.


Zato, kad nas sledeći put forma ščepa za gušu, trebamo biti mudri. Proceniti situaciju. Ispuniti formu koliko se od nas traži, ali uvek ispred sebe imati suštinu. Ako od nas traže da služimo formi nauštrb suštine, trebamo odbiti. Tiho ili glasno, skriveno ili javno, zavisno od situacije. Ali nikad i nipošto ne treba mirno da dozvolimo drugima da nas prave budalama.

Marko Radaković

Patriot

POSTAVI ODGOVOR

*