Масони о Андрићу

У београдским кафанама, које су некада биле важе „културне институције“, „чаршији“, у београдским трачерским дружинама, деценијама се, у више варијанти, препричавало како је Густав Крклец затекао своју супругу и свог кума Иву Андрића у деликатној ситуацији. Неке од верзија, вуковски речено „исто то само мало друкчије”, непроверене и нетачне ушле су у литературу као, на пример, „вежбам куме, сутра ћеш и ти то радити“.

0

Толико се препричавало, додавало и одузимало да се јавила сумња да прељубе није ни било.
Ипак јесте. И то је био скандал о коме су расправљали чак и слободни зидари.

Крклец и Андрић су тада били чланови Савеза слободних зидара, дакле браћа, а обљуба је недозвољена у масонском моралу, јер се масони према женама и кћерима масона односе као према сестрама.

Шта пише у документу

О Крклецу и Андрићу расправљало је свих шест београдских ложа које су биле у саставу Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија“, тог петог новембра 1926. Био је то ритуални рад на трећем степену, на коме учествују само мајстори. Радом је руководио старешина брат Андра Динић. О случају Крклец‒Андрић реферисао је брат Грга Бобић.

У архитектонској табели, то јест записнику који се чува у Архиву Југославије, Фонд 100 масонске ложе, пише: „Брат ГРГА БОГИЋ саопштава да се Брат Иво Андрић огрешио о Брата Густава Крклеца тиме што је ступио у недозвољене односе с његовом женом. Брат Иво Андрић је преда мном признао своју кривицу и изјавио да се каје и да жали што се за један час заборавио, вели Брат Богић. Даље износи да ово није први преступ Брата Андрића и да је Брат Крклец несрећан у браку, јер је узео жену која је посрнула и хтео да је спасе, али без успеха. Напомиње да су олакшавајуће околности за Брата Андрића младост, темперамент и што је уметник. Моли браћу да о овоме случају кажу своје мишљење и донесу одлуку.“

Темељна дискусија и строга казна

Да је у питању био озбиљан проблем говори и списак имена масона који су учествовали у дискусији после саопштења брата Грге Бобића. Учествовали су Андра Динић, Брат Старешина, затим др Војислав Кујунџић, Пера Лазаревић, др Грга Богић, Јова Јовановић, Ђура Бајаловић, Хасан Ребац, Антоније Шокорац, Дамјан Бранковић, Душан Милићевић, Миша Цукић, Живојин Радосављевић и Никола Савић…

Одлучено је да се у смислу § 70. Конституције Велике ложе о овоме донесе одлука у Ложи часника ложе „Доситеј Обрадовић“, па та одлука изнесе пред Браћу Мајсторе те ложе на коначно решење.

Архитектонску таблу са ритуалног рада на трећем степену 5. новембра 1926. можете прочитати у роману „Масони и сарајевски атентат“.

Дакле, може се поуздано рећи да је дошло до љубавне везе између великог Андрића и супруге Густава Крклеца. То су они признали Грги Богићу. О њиховој слободнозидарској судбини коначну реч је дала Велика ложа. Зоран Д. Ненезић наводи у делу „Масони 1717‒2010″ да су и Андрић и Крклец искључени из Савеза.

Документација Велике ложе, по сведочењу академика Виктора Новака, није у целини сачувана, јер је њен део склоњен у Лондон, део је остао у земљи и налазио се у приватним архивама. У масонским круговима се тврдило да је Андрић избачен због прељубе, а Крклец зато што није испуњавао брачне обавезе. Тај гест посредно говори о масонским моралним назорима.

Драган КОЛАРЕВИЋ, РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*