Масони Србије кроз историју

2

Слободним зидарима припадале су многе велике личности наше науке, културе и уметности.

Неуобичајене су и драгоцене ретке прилике када јавност може да стекне увид у оно што се дешава унутар масонске ложе. По лаичком схватању, масони се сматрају тајном организацијом, отуђеним центром моћи или невидљивим управљачима друштвом. Недавно отворена изложба у Суботици демантује такве предрасуде.

– Незнање ствара предрасуде, а оне рађају насиље. Ова изложба требало би да те предрасуде на један пристојан, прихватљив и нормалан начин комуницирања разреши, реко је Тахир Хасановић, асистент Великог мајстора на отварању изложбе „Слободно зидарство у Србији 1785– 2016” Изложба је отворена у Савременој галерији у Суботици, а приредио је Мирољуб Филиповић. Највише пажње у поставци, наравно, привлачи реплика изгледа масонске ложе са регалијама које се користе приликом ритуала.

Желели смо управо да укажемо на то који су циљеви слободних зидара, чиме се баве, али и да покажемо дугу, вековну историјску нит и њихово присуство на овом простору, објашњава за „Политику” проф. др Александар Нагорни из Ниша, члан Регуларне велике ложе Србије, који је био укључен у организацију изложбе која је обишла неколико градова.

На територији Србије прва масонска ложа формирана је 1785. године, а поставка прати њен развој и промене масонерија код нас и у свету. Кроз дуги историјски ход ложа на нашем тлу посетиоци могу да сазнају и о истакнутим личностима нашег поднебља, људима који су оставили отисак који не бледи ни данас. Изложба говори и о Вуку Стефановићу Караџићу, Доситеју Обрадовићу, Михајлу Пупину, Живојину Мишићу, Браниславу Нушићу, Стевану Мокрањцу. Историја масона на тлу Србије бележи да су њихови чланови били митрополит Стратимировић, Ђорђе Вајферт, Иво Андрић, али и Али Коч и Мидхад паша, или како су га звали „српска мајка”. Чланови ложе били су и Рига од Фере и Карађорђеви прваци.

– Чланови слободних зидара су добри људи на добром гласу који желе да раде на добробит других људи и читаве заједнице, а изложба се бави проминентним личностима које су биле изузетно успешне у свом јавном животу, објашњава Нагорни.

Поставка обухвата, пре свега, документарну грађу која је већином добијена из Историјског архива Србије, других архива али и поједине предмете који су и даље у власништву слободних зидара или Регуларне велике ложе Србије. За Суботичане је посебно интересантна фотографија на којој се види зграда која је некада припадала слободним зидарима, у центру града, срушена после Другог светског рата. Историја слободног зидарства на тлу Србије дели судбину земље, па су нестали и урушени многи трагови њиховог постојања, нестала су интелектуална и материјална добра која су желели да оставе потомцима.

Отварању изложбе у Суботици присуствовао је и Данијел Нађ Габор, историчар масонерије из Мађарске, који је изразио наду да ће бити могућности да се ова поставка изложи и у Мађарској. Нагорни истиче да је Велика симболичка ложа Мађарске била побратим многих ложа у Србији и крајем 19. века помогла стварање ложе „Побратим” у Србији. Ово, у масонском речнику, поновно буђење ложе потврдило је међусобну подршку и солидарност које постоје међу слободним зидарима. Проф. др Александар Нагорни истиче да масони као своју дужност сматрају хуманитарни рад и да су припадници Велике регуларне ложе притекли у помоћ у време великих поплава пре две године у Србији.

 
Политика

2 КОМЕНТАРА

  1. РИГА ОД ФЕРЕ

    Право име му је било Андони Киријази. Рођен је 1757. године у Велестину, у Тесалији, градићу који се налази на месту античке Фере.

    Образовање је стекао у грчкој Загори, где се о образовању ђака старао бивши патријарх Калиник, који се повукао с васељенског трона и вратио у родно место.

    Рига је у двадесетој години живота убио Турчина, после чега је побегао на Олимп и ставио се под заштиту хајдука Спире Зере.

    Нешто касније бегунац живи на Атосу, где га је примио Козма, игуман манастира Ватопеда на Светој Гори.

    Следећа дестинација бунтовног Грка био је Цариград, где је с препорукама упослен као секретар фанариота Александра Ипсилантија. Фанариоти беху грчка елита настањена у непосредној близини Васељенске патријаршије.

    Фанариоти су били изузетно моћни, најближи сарадници патријарха, али су као образовани потомци угледних византијских породица били ангажовани и од Порте као службеници турског двора, али и управници поробљених области, пре свега као кнезови Влашке и Молдавије. Фанариоти ангажују Ригу и он се сели у Букурешт, где је као службеник кнеза Маврогенаса унапређивао своје знање.

    Упијајући просветитељски дух европских мислилаца, Рига почиње да пише следећи идеје европских филозофа, изучавајући феномен Француске револуције, географију, историју, војну тактику, па и астрологију.

    Ригина писана дела, његов духовни крик, беху прожета сазнањима из референтних књига европске интелектуалне и научне елите.

    Јачање историјске самосвести, образовања и самопоуздања поробљених балканских народа била је животна мисија хероја од Фере.

    Рига од Фере је сународнике хранио љубављу према напретку развијајући револуционарне идеје.

    Био је убеђен да је промена поретка, правда налик на уређење у Француској, могућа и на Балканском полуострву. Плавокоси плећати човек, широког лавовског лица, био је и страствени говорник, којем није било тешко да придобије бројне присталице.

    Године 1790. Рига од Фере сели се у Беч, припрема устанак против Турака и оснива тајно друштво „Хетерију“, којој ће, обновљеној, знатно касније, у емиграцији после слома Првог српског устанка, приступити и славни вожд Карађорђе.

    У Бечу уређује новине „Ефемерис“, штампа карту велике Грчке која обухвата и Цариград, и конципира устав слободне Грчке. Запањујућ је број и разноликост дела која великан оставља за собом. Ту је његова „Ратничка песма“, а међу бројним химнама, поемама и прогласима нарочиту пажњу изазива „Антологија физике“, у којој Рига износи модерна гледишта на астрологију.

    Грчки просветитељ је сматрао да је образовање веома важно и неопходно на путу стицања слободе, а његова писана дела су снажно деловала на великог Доситеја, касније и Карађорђа.

    Занимљив је податак да је Рига од Фере својим идејама успео да заинтересује и Наполеона, тако што му је послао табакеру направљену од корена ловора убраног међу коровом у Аполоновом храму.

    Рига и Наполеон су водили преписку, и херој од Фере требало је да се састане у Венецији са једним генералом Наполеонове италијанске армије, а да затим продужи за Грчку, где је требало подићи устанак.

    До овог сусрета никад није дошло јер су прогласи о подизању устанка, издајом грчког трговца Деметриоса Оикономоса Козанитеса, доспели у руке аустријске полиције. На путу за Венецију, бечка царска полиција ухапсила је Ригу на градском тргу у Трсту. После шест месеци истраге Рига и његових седам другова су, заједно са свим доказима, отпремљени за турски Београд.

    Након 13 дана мучне пловидбе несрећници беху предати у руке Турака, са којима је Беч тада био у пријатељским односима.

    Рига је тамновао 46 дана у тамници Куле Небојше.

    Пред зору 24. јуна грчки херој је с друговима погубљен. Мученици су потом бачени у Дунав.

    Последња реченица храброг револуционара и просветитеља била је: „Ја сам посејао богато семе, нека сада дођу други да уберу славно воће“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*