Меденица: Није вреднија стогодишњица дипломатских односа са Америком од векова братства са Русијом!

0

 

Вратимо се који дан уназада, на ту фамозну прославу века дипломатских односа Србије и САД(догађај који се највероватније није ни збио, али нам ваља веровати у њега као у толике опсене и лажи), да се света српска тробојка вијорила на Белој кући, чиме овде упорно покушавју да нас фасцинирају, док у америчким медијима ни слова о томе!

А, требало би, морало би, њима би ваљало довека да славе тај благослов свете српске тробојке што се поносно вијорила на ветру над Белом кућом, а не да ми, вечито снисходљиво, подсећамо велике како и ми “мали” нечему вредимо!

Нажалост, управо се то овде чини – власт за влашћу приљежно ради на томе да нас убеди у лаж како смо сувише мали да би “велики” обраћали пажњу на нас, и да нам ваља бити тек лакеј кад позову да им се понесе пртљаг и целива рука што је чешће стегнута у песницу неголи испружена у поздрав…

Мислим пре свега и понајвише на САД, ту приказу некакве демо(н)кратије и човекољубља којој се, нажалост, све више клањамо као златном телету, заборављајући оне у чијој се души није дан, већ одвајкада и довека, вијорила и вијори наша пресвета, Господом благословена и целивана тробојка- Русе и Русију!
Тихо, бесрaмно и придворички ова власт чини све да Србију полако одвоји од суштине да се није залудно у нас преносило с колена на колено: МАЈКА СРБИЈА И МАЈЧИЦА РУСИЈА!

Понављам, треба славити дан када је Америка била благословена нашим знамењем, али издамо ли истину да је то исто знамење на срцу сваког Руса – издали смо себе и то није мит нит флоскула, како неки сатрапи желе да представе и унизе братство од Бога – Србије и Русије!

Не пишем ово јер неизмерно волим Русију, већ неизмерно волим Русију зато што ме је небројено пута уверила колико она воли Србију, без икакве резерве, премишљања, калкулације…

Да, безрезрезервно – био сам на литургијама у руским црквама, вазда се у молитвама помиње Србија и спасење народа српског!
Да, безрезервно – деца у школама уче нашу историју једнако као своју! Диче се Косовским заветом, диче се страдалништвом за православље и слободу српске браће и сестра, са сузама певају песме о нашој, њиховој светињи, јер Косово и Метохија је за Руса једнако што и за Србина!

Да, безрезервно – где год сам био чуо сам само оно громко, из душе прешироке: БРАТ!
Да, никада, али никада не смемо заборавити јунаштво Ивана Соловјева www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-ivan-solovjev-amanet-koji-ne-smemo-zaboraviti.html) и хиљаде руске браће која су уз мајчин благослов хрлила ка Србији да пострадају за њу!
Никада не смемо заборавити да су вајни западни “савезници” били спремни да на обала Љеша, Драча и Валоне оставе српске збегове да море дотуче оно што албанске планине нису, да Свети цар Николај Романов није запретио сепаратним миром уколико се српској браћи одмах не притекне у помоћ!

Тај исти цар који је говорио: “Најпре сам Рус, а потом Србин”!
У његовој души, на његовом срцу вазда је треперела српска тробојка, не заборавимо, никада!
Дан када се наша застава вијорила на Белој кући ништаван је у односу на векове и вечност када је од Господа збратимљена преплела своје боје са руском, и нема опроста заборавимо ли тај завет Бога и два божија народа једне душе!
Не волим ја Русију више неголи што волим Србију, али верујем да без љубави према Русији нема истинске, суштинске и насушне љубави према Србији!

Ако ли грешим – нека ми нико не противуречи, желим да умрем у тој “заблуди” и да ми на ковчегу када Господ позове себи, буду две светиње – заставе Србије и Русије, да ме испрате уз две песме: “Тамо далеко” и “Коњ”

Стогодишњица дипломатских односа Србије и САД наспрам векова и вечности Србије и Русије!
Не дозволимо да нас убеде како је дан важнији од непролазности, јер ћемо се у супротном довека тражити у пролазности и непостојању!

Михаило Меденица, Патриот

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*