Меденица: Умислио да је БОГ

0

Чусте ли ону Карлу дел Понте како нам блати нашег Мила: као он је плачним гласом молио да не свједочи против Слободана Милошевића у Хагу, јер би се то одразило на стабилност и спровођење реформи у Црној Гори!

Не говори истину, то не може бити – наш добри Мило да моли, па још плачним гласом, ајте, какве глупости!

Јуначина је то, равне му нема, не би тај закукако ни клинце под нокте да му закивају, а некмоли да се ка’ соко сиви појави пред неким судом, мада јесте алергичан на сам помен истих и помисао да није његова прћија, већ да и за њега има ћелија, но…

Не говори истину, рекох, осим оног дијела да би његово свједочење утицало на стабилност и спровођење реформи у Црној Гори, јер, реално, овдје се ни крава не спроводи на испашу, а да нема неког ћара за њега!

Не што он то воли и мари за материјално, већ што не може свако чинит’ шта хоће и кад хоће јер то води у анархију, а Милаш је освједочени поборник демократије, владавине права, слобода и једнакости, нарочито ако између њега и Бога стоји знак једнакости!

На шта би Црна Гора данас личила да Мило Ђукновић није још тих година спровео реформе?! На сигурну кућу за криминалце, лопуже, сјецикесе, одметнике од разума и правде…, а не као данас што је – сигурна кућа за криминалце, лопуже, сјецикесе, одметнике од разума и правде, али у којој се зна кућни ред и ко, што народ каже, вози трактор, а ко отвара капију.

Мило се трактору не примиче, наравно, ал’ капију не испушта из руку, дочекујући, како сваком ваљаном домаћину и приличи, сваку битангу која би у Монтенегру да заметне смрдљиве трагове, сјецикесе вољне да слободу и опроштај гријеха купе на метар и кило, барабе које су зарад биједне синекуре и фотеље вољне душу ђаволу да продају, уштве које ће за коцку шећера потказати и себе ако треба, криминалце којима сав закон лежи у топузу, а трагови им смрде ДПСештвом…

Него шта него би стабилност Црне Горе била доведена у питање да се стрико Мило примакао суду (а дочекаћемо и то, вала), јер ко би је ваљаније учинио најстабилнијом оазом неморала и издаје…?

Ко би је тако умјешно препродао крвницима Харадинају и Тачију, утјерао у НАТО ко „јуне у кланицу”, расрбио, разњегошио, покрстио у секту Мирашевих свједока до јуначина плачног гласа – Мило Ђукановић?!

Ко зна шта би данас било од Црне Горе да је тад попустио и превазишао страх од судова, не смијем ни да помислим, вала!

Овако, хвала Богу, наш добри Мило нам је ту гдје јесте, и ми смо ту гдје смо, а између нас – празнина и бесмисао Милоленда!

Ако му је глас и задрхтао није то од страха већ душевности, слаб је на патњу људи и неправду, а ето баш му се тад, при помисли на какав затвор, учинило да би могла да буде учињена највећа неправда према невиноме човјеку – њему!

Ријечи: суд, правда, свједочење, истрага и сличне ваља Милу саопштавати опрезно и полако, у супротном се узнемири и буде шта буде – или какав “државни удар”, или која изборна „побједа”, а ничег грђег за стабилност и промјене у Црној Гори од тога!

Овако је, наздравље, стабилна и промјенљива – стабилно се у њој може скућит’ свакојаки олош, само је тарифа промјенљива…

 

ин4с

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*