Medijsko dokrajčenje Srbije

1

Najava da će američki investicioni fond KKR preko bivšeg prvog čoveka CIA, Dejvida Petreusa, uložiti još oko 300 miliona dolara u potpunu dominaciju  globalista na ovdašnjim TV stanicama, među kablovskim operaterima, i u domaćoj štampi, signal je da se privodi uspešnom kraju puzeća kolonizacija srpskih medija.

Kako stvari već sada stoje, strategija zapada „osvoji i pokori“ kompradorskim elitama iznutra uz pomoć medija trabanata, „a bez ispaljenog metka“, očituje se u potpunoj pacifikaciji domaćeg kritičkog promišljanja. Za koje nema mesta ni u jednom od medija  i čime se postiže potpuna nirvana parlamentarizma i demokratije.

Ta tema koja je do juče bola oči „borcima za ljudska prava“  Sonje Biserko i Nataše Kandić odjednom nije interesantna. Ni u Vašingtonu ni Londonu ni Berlinu. Upravo su odatle,  a zbog „odsustva sloboda“ rušili i uspešno srušili, uz bonus od uloženih 100 miliona dolara, Miloševića. Uz „demokratsku“ pomoć poraženih učesnika osme sednice liberalizovanih komunista . Koliko demokrata, a koliko secikesa uverili smo se.

A situacija je danas neuporedivo gora, a posebno stanje medija koji su u vreme „tiranina“  Miloševića kao opozicioni, a pod kontrolom Soroša, imali pretežan uticaj u javnosti u pripremanju puča „gotov je“ 2000.

O tome svedoči odsustvo bilo kakvih negativnih komentara i talasanja oko krajnje netransparentne politike  kolonijalnog upravnika, predsednika Srbije, a odnosi se i na najavljenu skandaloznu i antiustavnu odluku da Srbija prisustvuje samitu u Sofiji.  Da ne bi, navodno, „prijateljima Bugarima zabili nož u leđa“.

Vest  da je Petrues  bez mnogo buke „prošao kroz vrata“  provučena je „ispod žita“. Ili, kako se sada popularno kaže , „udenuta je ispod radara javnosti“. okrenute u međuvremenu rialitijima Šešeljevih  i Vulinovih performansa. Provociranja dežurne mete Hrvata. Cilj je, kao u uvek do sada, uspešno dizanje magle nad domaćom strateški pogubnom politkom predaje medijskog prostora, Beogradskog aerodroma, prisvajanja Niškog i sve bližeg priznanja Kosova.

Naime,  verbalni  „bal pod maskama“ prepun  lažnog patriotskog busanja  uhodanih galamdžija i provokatora  dobro je došao i u komšiluku obuzetom sopstvenim  sknadalima. A dobija prvi stepen važnosti u srpskim medijima  upravo zahvaljujući Petreus matrici.

To je spinovanje i prikrivanje preko izazvanih bura u čaši vode, kakav će recimo biti i rekonstrukcija vlade  i krajnji izbor gradonačelnika Beograda, suštine kompradorske prakse domaćih globalista. Manjinskim, ali već punim kao brod deoničarima tranzicione pljačke  Srbije vredne preko 100 milijardi dolara. Do sada.

Pohod vesternizacije i  vulgarne komercijalizacije ovdašnje „sedme sile“, svedene na  isprazni senzacionalizam i operacije „lažnih zastava“ je uglavnom   prozirno preuzimanje stila CNN ili posestrime Al Džazire. Prisutna relativno doterano samo      na TV N1, nešto manje zamaskirano kao domaće a strano na takozvanoj državnoj televiziji RTS.

Ali najvidnije  i u pametovannju trilateralnih  „analitičara“ sa Dedinja iz vodećeg dnevnika Politika. On i grupa još ne mogu da se manu klintonističke pljuvačke  inercije u blaćenju Trampa. Mada je to danas, kada on, zvali su ga „Pinokio, ludak sa dubokom državom“ ili bez nje, i to ćemo saznati po običaju kasno, odlučuje o sudbini Balkana. Ne samo Kosova nego koliko sutra i Vojvodine ili Sandžaka. A to pisanje je,  bar naizgled, krajnje neproduktivno i za samog Vučića.

Ili je baš tako projektovano da izgleda da u politici jedno govore, a drugo rade, koje zamagljuje  Petereus uređivač kao vrsta stranog pritiska na vlast da slučajno ne skrene sa puta bez alternative. Da odabrani mediji uređivani spolja redovno signaliziraju predsedniku šta mu valja činiti. U tome se ističu svi nedeljnici, da ne preskočimo  list Danas, a slede novootvorene televizije.

Stiče se tako utisak da  Peteus mediji i tehnologija  daleko više utiču na predsednika i njegove odluke  nego što on navodno diktira njihovu uređivačku politiku u kome je i dalje na komandnom mostu nedirnuto novinarsko i kulturološko jezgro druge Srbije.  Samo kao tranzitna stanica za protok naloga praćenih sinekurama za obavljeni posao.

To ide dotle da  „prvo“ analitičko pero najstarijeg lista na Balkanu kolumnom  direktno preti Vučiću da se slučajno ne povede i sedne za stolicu   „nacionalističkog“ Orbana. Ili prihvati ideje navodno ksenofobne Višegradske grupe.

To da novinar sa visine, a sa očito debelim leđima od Vašingtona, malo malo soli pamet prvom čoveku države, ta praksa teško da je viđena u žurnalizmu od nastanka pa do današnjih dana. Pogotovo ne za vreme  kolaboracioniste Nedića u Srbiji. Onoj „oslobođenoj“ gde su očevi prvih pera pro NATO analitike bez mnogo pardona osuđivali 1994. i 1945, zbog izdaje . Po kratkom postupku zbog „ saradnje sa okupatorm  kao klasni neprijatelji.“ Koja je, gle, danas kao „nužno zlo“ u osnovni vid saradnje sa neokolonijalizmom, novim nacistima.

Upravo zato   „petreusizacija“  sveukupnog, posebno vodećeg novinarstva u Srbiji, očito ima  daleko više političku nego komercijalnu pozadinu. Jer poduhvat još uvek ne donosi dikrektne  materijalne dobitke. Više je to ulaganje u potpunu informativnu dominaciju centara moći atlantizma  u oblasti informisanja i daljem sluđivanju srpske javnosti, utiranje puta za naopake odluke elite na vlasti.

Svodi se na direktivnu ulogu stranaca, pravih  vlasnika srpskog medijskog prostora i svih uredničkih politika,  da se kreiranjem stalne informativne šizofrenije i poplave laži olakša usmeravanje  Vučićeve slugeranje politike u finale samookupacije.

U ovoj završnoj fazi u toku je ofanziva u štampanim i TV medijima, spomenimo samo intervju HEPI  Marića sa Haradinajem, i rezultate ankete LIHT Bogosavljeva da se „dobrovoljno“ odreknemo Kosova. „ Jer nema alternative“, niti, kako stalno sugerira  predsednik, kombinacije u kojoj bilo šta dobijamo. Osim pretnji i najava da smo svi.. svi.. svi potencijalni Đurići. Ako zatreba.

I zato se referendum u fazi krojenja, koji se sada samo uzgred pominje, a posle debakla unutrašnjeg dijaloga koji se ne može sakriti, već sada kroz sugestije analitike tretira   kao presecanje čvora „viševekovnih patnji“, a eventualno NE postavljenom pitanju, jasno predstavlja u propagandnom cunamiju kao otkačeno sečivo giljotine.

U svakom slučaju, obećava se sa DA kraj mrcvarenja oko pitanja o kojem, po naručeniim  statistikama, većina u Srbiji navodno više ne želi ni da razmišlja .. . .Takav rasplet, ruku na srce, na vreme je najavljen ovdašnjoj javnosti. Predočila ga je još 2008. Hilari Klinton u Beogradu.

Tada je predsedniku Tadiću saopštila: „Mi stojimo na stanovištu da  će nered u Srbiji najbolje pospremiti oni koji su ga i izazvali.“ Dakle, socijalisti i radikali. Danas su ti redizajnirani komunisti  opet na vlasti, ne kao crveni intrenacionalisti, već crni globalisti, isto toliko miljenici zapadne politike i petreus propagande koliko su bili kuđeni u vreme agitovanja na otpor američkim planovima.

Pre svega onim  da uglave svoju vojnu  bazu državu „Bondstil“ tik uz ključaonicu Balkana. A sve pod maskom secesije Kosova na  strateški dragocenom putu svih puteva, raskrsnici između Azije, Afrike i Evrope.

To je zapravo jedini smisao „puta bez alternative stalnog  i prolongiranja priče o otvaranju poglavlja, čime se daje dovoljno vremena  za prihvatljivost novih i sve surovijih ucena i diktata, o čemu korumpirani mediji jednostavno ćute. Bave se opisivanjem mađioničarskih čuda i žonglerajem ispod balkanske šatre.

U tome, kroz vešto razrađenu strategiju savetodavaca „deliveri junits“  i NVO uz pseću odanost uredničkih kadrova na sinekurama i TV i pisanih medija podjedanako  uspešno i uporno učestvuju takozvani Vučićevi mediji, ali ništa manje uspešno i „opozicioni“.

Ovi drugi, i pored  lajuckanja, ne osporavaju onaj osnovni  strateški bezalternativni pravac politike naprednjaka  i nepogređivost vođe „ samodršca „ U stvari, samo znalački  kastigovanog egzekutora, ali ne i pravog kreatora strategije politike  rasturanja i rasprodaje Srbije. Dirigovane iz centara moći zapada i interesnih lobija nekona.

Naprotiv, da se Srbi ne sete, svi nazovi nedeljnici, ninovi, vremena i ostali  mediji sa soroševskih i drugih jasli, prateći katastrofu otimačine i bezakonja, isključivo  ih pripisuju vladarskoj strahovladi i samovolji i ološokratiji oko njega .- .

Pritom sa visine oni izazaivaju na megdan vešto projektovanog novog Ibija, čime se  dokazuju u krugu dvojke i pred publikom u NVO, koja u senci i te kako deluje u aktuelnoj politici vlasti i njenim „dobicima“. Savetuje predsednika da se što pre otarasi balasta Kosova. Vešto smišljeno, nema zbora. Ali, nije to domaća, hajdučka  pamet svih vladajućih elita Srbije. Za to brine Tavistok institut u Velikoj Britaniji.

To što se iza  vladarske „samovolje“  daju ipak naslutiti putokazi i igrokazi stranih  mentora kompradorski petersus mediji ne komentarišu.  Iz prostog razloga što je za njih 5. oktobar i dalje revolucija. A njen heroj koji je tražio više NATO bombi i dalje   Đinđić kao uzor demokratije. Nikako prvi direktor preduzeća za pelješenje Srbije, čiji

lažni nezavisni mediji i zavisna opozicija po zadatku vešto nadograđuju imidž Vučića  kao despota, u stvari od stiropora, a od javnosti kriju kao zmija noge da je junak njihovih  kvazi oštrih analiza u stvari samodržac, ali na tuđem aufengeru, poslušnik u poziciji nekakvog burlesknog srpskog  Ibija, samonabeđenog apsolutnog gospodara srpske stvarnosti.

Danas ta samookupaciona  kolonijalna štampa, izdanci trockističke praziluk ideologije srbojugoslovenstva, isto kao i njeni mentori, ne samo veberijanski  predsednik, pljuckaju na Srbiju sa svojih elitističkih visina.

Tretiraju je  kao običnu alajbegovu slamu, prepuštenu „pret a porter“ svakom  od alavih komšija. Na šta su pristali kolektivno predvođeni Borisom još uoči izbora 2012.

Od tada medijski  podoficiri , peterusijanci , sa kapetanom, i kopmilarom  dele plen i sinekure gusarske demonkratizacije Srbije . A posada, novinari galioti, privezani uz nešto hlebova i vode za kurs i interese onih koji se spremaju  na nove pohode, srećni su da vezuju dan za danom. Pokazaće se da je dejstvo medijske agresije i okupacije zapada na Srbiju postiglo više u ovakvom dokrajčenju Srbije nego tone raketa i osiromašenog uranijuma. Rasutog po njenoj teritoriji za večna vremena.

Dragan Milosavljević

1 KOMENTAR

  1. Autor jedinstvenog stila, ostrog pera i bez dlake na jeziku.
    Sasvim sam zaboravio vec na g. Milosavljevica, i odlicno je sto sam ponovo ui prilici da ga citam.

POSTAVI ODGOVOR

*