МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ: ИСТРАЖИВАЊА ЈАВНОГ МНЕЊА

0

У простор „мед јавом и мед сном“ смешта Лаза Костић, аутор наше најљубавније песме, плетиво љубави и плетиво песме. Нека песник и они који га воле, опросте због метафоре која се јавља истраживачу јавног мења, на помен ових стихова. Јава се некако везује за истраживача јавног мнења, а снови за наручиоца истраживања. Истраживање треба да пружи одређене одговоре о самој јави (о стварности, о јавности), а наручилац од истраживања очекује да му помогне у остваривању снова који су везани за онај део стварности којим се бави. Та мања или већа провалија између јаве и сна означава сву ону разлику између науке коју истраживач користи у спознаји јаве и свих оних жеља, нада, снова политичара, предузетника, јавних делатника који се појављују као наручиоца истраживања. – Улогу јавномњенских и сличних истраживања налазимо управо на том путу од грубе јаве ка нежним сновима о тој јави!

Истраживања нам помажу да нам слика стварности о којој желимо да знамо више постане ближа, јаснија, познатија, разговетнија… Неки истраживачи у том послу имају више, неки други мање успеха. Ми се трудимо да у нашем послу будемо успешни. Наравно, не тврдимо да ће свако ново сазнање које доносу истраживање учинити ствари видљивијим, некада ће истраживање само закомпликовати и показати нам како ствари нису тако једноставне како нам се то чинило. Али и такво сазнање има стратешку важност за доношење важних одлука. Истраживања понекад покажу да смо ми мање или више друкчији од оне слике коју имамо о себи самима. Ако и из таквих сазнања нешто научимо, истраживање је било сврсисходно и корисно.

Без подилажења наручиоцу
Понекад наручилац очекује да истраживање потврди његово мишљење и да документује представу коју он има о предмету истраживање. Најчешће је тако у сфери политике. Не тврдим да нема истраживача који ће из разних разлога подлећи том пристраном мишљењу наручиоца, али већина истраживача ће настојати да дође до што објективније слике стварности. Поменута (фалш) истраживања нису ништа друго до тестирање сујете наручиоца – и не користе никоме, а штете и наручиоцу и истраживачу.

Непристрана истраживања

Истраживања нису вредносно неутрална, ако се истраживачи држе вредности који проистичу из научних принципа и етичких вредности професије. Из чињенице да истраживања нису вредносно неутрална јер се држе етике и науке, не следи да она иду „низ длаку“ наручиоцу.

Наравно да постоје навијачка истраживања, пристрана или пристрасна, то су она „истраживања са нарученим резултатима“. Демостат не ради таква истраживања, Демостат ради непристрана истраживања свиђало се то наручиоцу или не.

Осмишљавање истраживања
Осмишљавање истраживања је посао истраживача али уз наглашене консултације са наручиоцем истраживања. Посебно је битно одређење циљева истраживања и то мора да буде заједнички посао истраживача и наручиоца. Нити истраживач треба да намеће циљеве наручиоцу, поготово онда када наручилац баш и није у стању да прецизира шта је то што хоће да постигне путем истраживања; нити наручићац треба да намеће циљеве истраживања истраживачу, ако су ти циљеви неоствариви или у супротности са одређеним нормама (научним, етичким, правним) којих истраживач мора да се придржава.

Истраживач је у обавези да упозна наручиоца са свим аспектима реализације истраживања који утичу на веродостојност резултата и цену истраживања. Нема сумње да је истраживање на мањем узорку јефтиније, али и непоузданије; наравно да је јефтинија онлине анкета од анкете лицем у лице, али је мање поуздана…

Заједнички је посао истраживача и наручиоца да пројектују (осмисле) истраживање са најповољнијим односом између валидности и поузданости истраживачких налаза и цене истраживања.

Врсте истраживања

Многе поделе истраживања, стрицто сенсу, немају смисла. Почев од оне најраширеније, на темељна и примењена истраживања или она подела у којем се дела квантитативна и квалитативна истраживања. Бесмислена су темељна истраживања која немају везе са неком применом, као и примењана које се не заснивају на темељним истраживањима. Но, ствар је у томе што се у истраживачкој пракси управо и прави та груба подела којом се прикривају бесмислена „темељна“ истраживања и „примењена“ истраживања која висе у ваздуху и не користе било чему. Концепт истраживања на којем инстирамо ми у Демосату заснива се на што чвршћој вези између „темељних“ и „примењених“ истраживања. Само из такве везе може да се генерише квалитетно јавномњенско истраживање са валидним и поузданим резултатима. Наше стандардно јавномњенско истраживање управо је тако и оно није у основи ни квантитативно ни квалитативно, већ и једно и друго.

Због комуникације са потенцијалним наручиоцима принуђени смо да користећи уобичајене поделе истраживања, поменемо и неколико уобичајених типова истраживања за чију реализацију Демостат располаже одговарајућим капацитетима.

Десктоп истраживање. У жаргону Демостата ово је фактички пред-истраживање, оно што претходи сваком озбиљнијем истраживачком захвату. Ради се о прикупљању одабраних релевантних података који су настали у другим истраживањима, докумената насталих у јавној администрацији или евиденције из неких других ресурса – и њиховој анализи. У питању је, дакле, аналитичко коришћење података које су „произвели“ неки други. У квалитетном извођењу десктоп остраживања прикупљају се и анализирају теоријске анализе других аутора, а потом повезују са квантитативним подацима чиме се ствара најоптималнија платформа за извођење анализе. Демостат користи десктоп истраживања и као особено образложење за намераване истраживачке захвате.

Акционо истраживање. У бити реч је о пуном истраживачком учешћу у све три кључне фазе сваке акције: пројектовање промене/акције, реализације акције/промене и резултати акције, односно уведене промене. Подразумева се стартно истраживање, пре почетка планирања акције и финално истраживање након окончане акције, као и низ парцијалних истраживачких захвата у међувремену. У основи реч је о својеврсно „социјалном инжињерингу“ који је праћен низом етичких питања током реализације; између осталог и због тога се често оспорава научни статус овог типа истраживања. Но, и поред тога, акционо истраживање не незаобилазно у тестирању неких мера социјалне политике, а и поље примене није тако уско како изгледа у први мах; упсталом чак и у јавним политикама и политици самој. – У сваком случају, ИИЦ Демостат је кадровски оспособљен за овакву врсту истраживања и у пракси инклинира ка партиципаторним акционим истраживањима.

Панел истраживање. Понављање истрживања у одређеним веменским размацима да би се пратиле евентуалне промене у испитиваној популацији, обично се називају панел истраживањем. Ово не треба мешати са онлине панел истраживањем које је нека врста модерне имитације панел истраживања. Ту се одабера група испитаника (“њеб панел“) која се потом користи за „истраживање“ на најразличитије теме. Ту испитаници обично добијају одређену надокнаду, с њима се комуницира телефоном или путем интернета или се упитник качи на неку платформу а испитаници сами приступају упитнику. Треба рећи да у трци за јефтиним „истраживањем“ он лине панели постају модни тренд у друштвеним истраживањима. И док то има смисла у земљама у којима је пенетраија интернета веома висока, дотле је то у земљама попут наше, користљиво само за нека истраживања на сегментима јавности или тржишта. То што у најразвијенијим земљама интервју фаце то фаце готово да нестаје, не значи да се тим путем на сило може ићи и код нас. У Америци се и онлине упитником може доћи до добрих података за изборну прогнозу (о томе сведоче њихови последњи председнички избори), дотле би то код нас био потпуни промашај. (Примена онлине панел истраживања у маркетиншким истраживањима има поред ценовне логике и брзине извођења, још и реално оправдање.)

Експертске услуге – Тинк-тенк пројекти

Наравно да наручилац може да тражи и комплетну интерпретацију истраживачких налаза и план конкретних активности и финализоване пројекте – све је то ствар договора. То је, међутим, када је реч о политици и јавним политикама, пре свега посао тинк-тенк (тхинк-танк) организација, а тај посао такође обавља и истраживачки тим Демостата уз помоћ интердисциплинарног тима спољних сарадника. Ми можемо да окупимо мислеће људе, ми располажемо кредибилним кадровима и можемо да ангажујемо експерте који су у стању да направе и ову врсту анализа, препорука и пројеката. Методски гледано, наш рад у овом контексту, заснива се на стварању синергије истраживача, наручилаца односно доносиоца одлука, корисника резултата и других заинтересованих актера, али и „објеката“ истраживања. И то у свим фазама истраживања, почев од припреммних радњи на истраживању. У овом случају инсистирамо и на пост-истраживачким акцијама, пре свега на расправи актера о резултатима истраживања али и о кокретном плану предложених промена које су по правилу део финализације оваквих пројеката.

О узорку

Истраживачки тим Демостата даје предност репрезентативном узорку (случајан избор испитаника), а потом и квотном узорку. У оба случаја подразумева се одређени степен стратификације основне популације. Ради се о томе да се основна популација подели на одређене делове (стратуме) на основу релевантних критеријума, а да се потом у оквиру тих делова врши прост случјни или квотни или неки трећи начин избора испитаника.

Репрезентативан узорак подразумева случајни избор испитаника. У тзв. простом слуачјном узорку свака јединица основне популације треба да има пођеднаке шансе да се нађе у узорку.

Репрезентативан узорак је заснован на идеји о што већем подударању основних и најрелевантнијих обележја изабраног дела популације од којег ће се прикупљати подаци, са основном популацијом. Уколико су разлике између узорка и основне популације статистички значајне, онда је у питању честа грешка у истраживању јавног мнења, нерепрезентативан узорак.

Како ИИЦ Демостат долази до одговора испитаника

Најстандарднија процедура за прикупљање одговора испитаника на којој ми у Демостату посебно инсистирамо, јесте интервју, непосредни лични интервју (лицем у лице, фаце то фаце, Ф2Ф, ПАПИ). За ову процедуру Демостат располаже мрежом искусних и увежбаних анкетара којом покрива целокупну територију Србије. Оптимална динамика реализације получасовног интервјуа у 75-100 места у Србији, на узорку од 1500 испитаника, траје пет дана. Овом времену се додаје још два дана потребних за контролу процеса анкетирања на петопроцентном узорку.

У својој понуди, ИИЦ Демостат има и интервју путем телефона (ЦАТИ – Цомпутер Ассистед Персонал Интервиењинг), а такође и онлине упитник (ЦАЊИ – Цомпутер Ассистед Њеб Интервиењинг) што су такође својеврсни интервјуи.

Посебно су за одређени тип истраживања важни дубински интервју и фокусгрупна дискусија (групни интервју учесника фокус групе) у чијој реализацији Демостат има и кадрове и искуства. Наравно да технику прикупљања података под именом „дубински“ интервју или „фокус група“ не сматрамо типом истраживања, а поготову не „квалитативним истраживањем“, већ их видимо само као допунске процедуре у прикупљању изворних података за стандардно истраживање. (Друга је ствар, примена технике фокус група у маркетиншким истраживањима где то има смисао и оправдање.)

Валидност и поузданост добијених одговора
Далеко смо од квалитетног истраживања ако се назови истраживање сведе на пребрајање одговора добијених од испитаника. Истраживање није проточни бојлер – убаците питање и добијете одговор. Пре свега, истраживач није истраживач ако проблем који он треба да решава, пребаци на испитаника и онда његов одговор узима здраво за готово. – У стратегији прикупљања података ИИЦ Демостат посебну пажњу посвећује критичком преиспитивању одговора испитаника.

Бројни су проблеми у валидацији одговора. Пре свега да ли ми испитујемо јавно мнење или „тајно“, приватно мнење. Јер ако испитанику обећавамо анонимност и ако он своје одговоре условљава анонимношћу, да ли је то онда заиста јавно мнење или ипак приватно и фактички тајно. Остаје дакле велико питање, да ли би испитаник јавно изнео став који је нама рекао у поверењу, као своје мишљење при обећаној анонимности.

Потом су ту питања на која испитаник не зна одговор, а непријатно му је да каже да не зна и онда долази до случајног избора било којег од понуђених одговора: истраживач мора унпред да процени ниво обавештености и да не поставља питања на које већина испитаника не зна одговор.

Давање социјално пожељних одговора је честа појава у комуникацији анкетара и испитаника. Утолико се препоручује избегавање питања која провоцирају социјално пожељне одговоре.

Одбијање одговора на поједина питања све је чешћа појава. Напр. све мањи број испитаника је спреман да одговори на питања везаним за примања и за имовно стање домаћинства. ИИЦ Демостат до показатеља имовинског стања и материјалног статуса појединца долази углавном посредним путем и на основу периферних индикатора.

Одбијање одговора из страха и/или давање лажних одговора због страха. Напр. у предизборним истраживања пре априлских председничких избора 2017. године нашли смо да веома велики број испитаника избегава разговор о свом изборном опредељењу, а није био ни занемарљив број испитаника који је изјавио да се плаши да одговори на питање за кога ће гласати. ИИЦ Демостат овај проблем минимизира тиме што се опредељује за оне процедуре прикупљања одговора која у већој мери охрабрује испитанике да одговори на сва питања – прикупљање одговора путем интервјуа лицем у лице (фаце то фаце, Ф2Ф).

Све у свему ми у Демостату не прилазимо одговорима испитаника као финалном истраживачком производу, већ као једном од неколико извора, наравно кључном, квалитетне интерпретације истраживачких налаза.

Истраживачки извештај – Корак даље од голих бројки
Настојимо да одемо корак даље од голих статистичких података – бројки, табела, графикона – па да укажемо на њихово значење.

Најједноставније је дати наручиоцу бројке, табеле, графиконе – па нека их он тумачи како му то одговара. Међутим, често је то погрешан пут. Посао истраживача је и да укаже на основне правце интерпретације чињеница коју су утврђене путем истраживања. Тек тада наручилац може да приступи тумачењу добијених података у контексту свог искуства, својих правила понашања и начела пословања. – Само у оваквом приступу бројке постају истражене чињенице. Непротумачене бројке остају на нивоу хијероглифа. Није циљ истраживача да наручиоца затрпа (и угуши) бројкама, већ да укаже на путеве изласка из лавиринта бројки. Тек коректно и квалитетно протумачене бројке могу постати упутство за акцију.

За верификацију резултата истраживања
Демостат нуди и различите процедуре верификације резултата истраживања, наравно ако је наручилац заинтересован за тако нешто. Реч је о сложеним процедурама чак и тамо где ствари изгледају очигледне, као у случају прогнозе изборних резултата где сами избори верификују истраживање (управо на овом плану Демостат постиже завидне резултате).
Извор: Демостат

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*