Мењала је законе, РУШИЛА KРАЉЕВЕ, а на крају УМРЛА У ДРОЊЦИМА заборављена и сама

0

Трајно затворена у пастелноплаву спаваћу собу с погледом на травњак који се протезао око виле на граници са Булоњском шумом у Паризу. Војвоткиња од Виндзора била је заточеница у сопственом дому.

Одбачена од краљевске породице, и без своје породице и пријатеља који би је могли заштитити, Волис Симпсон била је беспомоћна, злостављана, заточена, често омамљена седативима и безнадежно усамљена. Здравље је није служило, а памћење јој се погоршавало, што је њена адвокатица Сузан Блум вешто користила, пише Хуго Викерс.

Жртва окрутне адвокатице

иограф британске краљевске породице, објавио је књигу „Иза затворених врата“ о животу Волис Симпсон, Американке због које се британски краљ Едвард  одрекао круне.

Дејли Мејл објавио је ову трагичну причу о усамљеној жени која је постала жртва окрутне адвокатице. Волис се, тврди овај лист, страшно бојала Сузан Блум, али у септембру 1975., када јој је адвокатица донела неке документе, крхка старица смогла је снаге да каже шта мисли.

– Мрзим те – викнула је на адвокатицу Блум, која више није улазила у њену собу док војвоткиња није изгубила моћ говора.

Ипак, Волис је скупо платила испад.

Блум, коју Викерс описује као сотонску фигуру, почела је да објављује љубавна писма Волис и Едварда као и да продаје драгуље из њене славне колекције.

Волис није била класична лепотица, али је освајала интелигенцијом и духовитошћу, а још више елеганцијом и стилом.

– Нисам баш нешто за гледање, па се морам обући боље од свих – говорила је Волис, чија је девиза била да жена не може бити пребогата ни премршава.

Живела је на шампањцу, вотки и ситним залогајима, а креације Диора, Живаншија и Kоко Шанел употпуњенавала је накитом најбољих драгуљара израђеним посебно за њу.

Посљедњих десет година богата удовица била је у дроњцима

Свет се деценијама дивио њеном гламурозном стилу, али последњих десет година богата удовица била је у дроњцима. Фризер није смео да је посећује, а скупу козметику заменила је јефтина. Једна од ретких особа које су је смеле видети, њена ноћна медицинска сестра од 1976. до 1986. Елвира Гозин, рекла је да је Волис умрла у беди.

Два пута је долазила у Лондон да о томе обавести краљевску породицу, али јој нису помогли.

Војвода и војвоткиња од Виндсора (титула коју је Едвард добио након абдикације) у вилу двадесетак минута удаљену од центра Париза доселили су се 1953. Kућа налик на минијатурну палату била је средиште богатог друштвеног живота. Едвард и Волис угостили су Марлен Дтрих, Мариу Kалас, Лиз Тејлор и Ричарда Бартона, јапанског цара и царицу…

Британска краљевска породица их је одбацила, али за моћне и славне били су неодољиви иако су пре, за време, па и након Другог светског рата били симпатизери нацизма. Деценијама су уживали у „златном животу“.

Није знала да живи без војводе

Чак је и амерички председник Никсон организовао вечеру за њих у Белој кући. Но, у мају 1972. године 77-годишњем Едварду дијагностфикован је рак грла, а преминуо је у року од десет дана.

И две године млађа Волис била је болесна, њено психичко стање било је катастрофално. Није знала да живи без војводе. Сузан Блум видела је у томе прилику.

Виндзорове је упознала док је њен супруг био њихов адвокат за послове у Француској, а када је постала удовица, преузела је посао. Након војводине смрти почела је растеривати људе око Волис, углавном уверавајући болесну и смушену војвоткињу да је поткрадају.

Решила се Волисиних блиских пријатеља који су уз њу били годинама. На Божић је Волис пала из кревета и сломила кук.

Адвокатица је имала потпуну контролу над њом

Иако је била у страшним боловима, у болницу су је одвели тек након недељу дана. Док је била тамо, Блум ју је наговорила да отпусти британског адвоката Сер Годфрија Морлеја па је тако постала њена једина правна заступница.

Одмах је направила споразум према ком војвоткиња имовину оставља француским музејима, а заузврат јој француска влада неће наплаћивати порез на кућу.

лум је због тога добила орден Легије части. Потпуну контролу над Волис стекла је неколико година после, када је отпустила њене две верне секретарице.

Kрајем 1975. Волис је пукао чир на желуцу, што је довело до тешких унутрашњих крварења, од чега се никад није опоравила. По повратку из болнице Блум је наредила особљу да војвоткињу држе на горњем спрату.

Након војводине смрти изразито друштвена Волис требала је пријатеље као ваздух који дише, али сад је Блум одређивала ко сме да је види. Није пуштала готово никога, говорила је да војвоткињу гости узнемирују, а и кад би пустила неког, остајала би у соби са њима.

Угледни естетски хирург Робин Беаре успео је да дође до Волис, али она је била тако дрогирана седативима да уопште није могла да говори.

– Једини знак да ме препознала била је суза на њеном образу – испричао је узрујани доктор.

Задње године живота провела је као биљка

Волис није имала деце и била је страшно везана за два мопса, али Блум ни њих није пуштала у собу говорећи да су пуни клица.

Људи који су познавали Волис слажу се да би било боље да је отишла одмах након војводе.
Последње године провела је као биљка, непокретна и нема. Док је још могла да говори, сећају се медицинске сестре, због болова је молила Бога да је узме.

Руке су јој се од реуматског артритиса тако деформисале да су јој морали пререзати бурму, а Блум је искористила што се војвоткиња не може ни потписати.

У октобру 1977. у собу јој је послала француског службеника с уговором којим Волис даје Сузан Блум сва права у правним пословима. Волис није разумела шта јој то чита па је замолила службеника да преведе документ на енглески.

Он се правио да не зна језик и рекао јој је да се ради о стварима на које је већ пристала.

– Ох, онда добро – промрмљала је војвоткиња.

Сузан Блум именовала се „заштитницом пламена Виндсора“. Постала је релативно позната јер је радила на томе како би уверила јавност да Волис није тражила Едварду брак, нити да је хтела да буде краљица.

Понашала се као њена заштитница, а код куће јој је ускраћивала посете и комфор, затварала је и поткрадала.

Блум је ипак тек након војвоткињине смрти 1986. на аукцију изложила најпознатије примерке, попут Kартиеове наруквице у облику пантера, продату за 5 милиона евра и брош у облику фламинга продатог за скоро 2 милиона евра.

Међу овим предметима био је и Волисин дар Едварду из 1935. златна кутија за цигаре с угравираном картом света на којој су важни градови били обележени драгуљима.

Сузан Блум разгневила је Француску ставивши се на чело ожалошћених након војвоткињине смрти. Преминула је четири године после Волис.

 

Дневно

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*