Ми нисмо приватна полиција

0

Полицијски службеници да НЕ-обезбеђују приватне локале, забаве, сплавове, дискотеке и слично!

       У последње време сведоци смо све чешћих новинских чланака у којима се полемише око тога да ли би полицијски службеници МУП-а РС требали, или не, у склопу послова који би им се као допунска делатност омогућили, обезбеђивати приватне угоститељске објекте и сличне локале. Из самих тих наслова види се да се акценат тендециозно усмерава на те некакве „сплавове“, “ дискитеке“, „ноћне барове“ и сличне „клубове“ где су иначе, добрим делом, власници тих локала баш лица – ако не из криминогене средине – онда бар најблаже речено „сумњивог морала“.

Наравно, изузев појединаца и међу тим „власницима“. Али да се ми сад’ не бавимо тиме ко је какав „бизнисмен“ и откуда му новац за поседовање тих, неретко прескупих локала, и каква су му пословања итд., усмерићемо се на колеге и оно што се тиче полицијских службеника и наше професије.

       Дакле, сматрамо да се тим новим правилником који би дефинисао и уоквирио ту област, а који је како чујемо у изради, требало пре свега регулисати да полицијски службеници имају право на одређене делатности као допунских послова којима би стекли додатке прихода због изузетно лошег плаћеног примарног посла. Али наравно не сме долазити до комерцијализације стечених професионалних вештина, што у основи значи да пружање услуга приватног обезбеђења не долази у обзир!

Које какви криминалци би онда могли да ангажују полицајца у личном обезбеђењу, или обезбеђењу тог његовог објекта у коме се можда баш и одвијају одређене инкриминисане радње. 

       Неке колеге из других синдиката су ту сасвим другачијих погледа па сматрају да би се тиме општа безбедност свих побољшала јер би ти, тако приватно ангажовани полицајци, били између осталог у целој тој таквој причи и у обавези да о својим опажањима и сазнањима извештавају. Међутим ми се ту конфронтирамо таквом ставу и наводимо пластичан пример – ако се полицајцу, који је свакако пре свега човек, који има породицу, и који муку мучи да скрпи дан за даном од своје мале плате, укаже прилика да заради знатно већи износ малтене за један викенд тако што ће га неки „приватник“ платити – ако буде доведен у позицију где ће морати да бира, да се определи „на коју ће страну“, шта ће и коју страну одабрати?! То би било поигравање не само са професионалним, већ и моралним, егзистенцијалним и свим другим принципима и то је недопустиво.

       Наравно, „обезбеђења“ нису једина делатност. Данас, и без тог „правилника“ већина полицајаца сасвим логично приступа бављењу разноразним пословима, од рецимо пчеларства, воћарства, пољопривреде, па до грађевине и мноштва других, једноставно речено – поштеним пословима, и ту нема ничега спорног. Углавном се ради о концепту „породичног бизниса“. Потребно је само дефинисати у којој мери се тим другим пословима могу посветити и део који регулише финансијске односно материјалне добити, и то је то.

Што се „изигравања“ обезбеђења, вратара, приватних грубијана тиче, то не долази у обзир и ми смо ту изричито принципијални. 

Евентуално омогућавање формирања некакве приватне „викенд“ полиције – то је недопустиво, колико год било дневно-политички „коректно“ некоме, МИ као професионалци сматрамо да би се тиме, због можда неких појединаца који се и данас, како наводе новински чланци, баве тиме, само додатно наставило са урушавањем угледа полиције у целини и професионалности оног огромног и већег дела колега који са тим пословима и тим лицима немају ама баш никакве везе и који се згражавају при помисли да раном зором одлазе кући са шаком новца коју је пред њих бацио некакав „бизнисмен“ који продаје „ноћни живот“ са свим пратећим пороцима. Ту мислимо дакле на све оне колеге који са лицима из криминогене средине имају контакта једино кад’ им закуцају на врата како би им службене лисице ставили на руке.

Да би се избегле све могуће нус појаве и евентуалне злоупотребе таквог допуштења, најбоље је Правилником забранити обезбеђења, а проширити друге могућности на друга занимања.

 –Игор Ђурђевић-

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*