Миахил Суслов: Хан „пригрлио“ српску опозицију

1

Изборни слоган: „Да ови оду, а да се они не врате“, иза којег су стали покрет „Доста је било“ и „Двери“, свој пуни смисао добио је данас након састанка европског комесара за проширење Јоханеса Хана са представницима, такозване, опозиције тачније дела странака које су пријавиле своје учешће на предстојећим изборима у Београду.
Сусрет са опозиционарима Хан је уприличио у седишту делегације ЕУ у нашој земљи, само дан након разговора са председником Србије Александром Вучићем и другим највишим српским званичницима.
Како је саопштено, састанку су присуствовали председник ДС Драган Шутановац, председник ЛДП Чедомир Јовановић, лидер ПСГ Саша Јанковић, потпредседник Народне странке Никола Јовановић, лидер ЛСВ Ненад Чанак, председник СДС Борис Тадић и лидер Нове странке Зоран Живковић.
Приметно је да међу Хановим гостима није било Саше Радуловића, лидера покрета „Доста је било“ као и Бошка Обрадовића, првог човека „Двери“. Зашто је домаћин избегао да прими поменуту двојицу, званично, није саопштено, мада се по политичким кулоарима прича да Радуловић и Обрадовић нису „компатибилни“ са осталим опозиционарима када је реч о начину на који би Србија требало да приступа Европској унији, нарочито по питању решавања статуса Косова и Метохије.
Како су јавили медији, осим о поменутој „Стратегији“, током састанка је разговарано и о односу власти према опозицији, владавини права, слободи медија…
Оно, међутим, што окупљени страначки лидери нису смели да помену пред домаћином је прво и једино животно питање: Шта чека Србију и Србе ако (једнога дана) уђу у Европску унију, или шта их чека ако такву могућност одбију. Да ли ће после евентуалног „да“ шећер у Србији бити слађи, со сланија, а вода мокрија… Тачније како ће придруживање, или непридруживање, европској породици утицати на свакодневицу обичних Срба. И у ком року.
Да ли ће радник, ангажован у Србији на технолошки и у сваком другом погледу потпуно истим пословима на којима је ангажован неки његов колега нпр. у Француској или Немачкој, бити адекватно, а то значи једнако, плаћен као у тим земљама. А сличних поређења, захваљујући универзалном развоју, све је више.
Да ли ће се српско тржиште након 2025. на волшебан начин отворити за све оно што у богатијим европским земљама не сме да се продаје ни „испод тезге“? Да ли ће живот српске породице уопште моћи да се мери са животом породица на западу, наравно имајући на уму традицију и уз њу везане параметре? Или ћемо и после наведеног датума остати периферија континента, овај пут додатно осакаћени отимањен Косова.
Сусрет са Ханом показао је жалосну истину да се политичко размишљање представника „невучићевског“ дела Србије ни у чему не разликује од оног Вучићевог а које су бирократе из Брисела одавно препознале као по њих повољне. Њима смета то што се мање сликају за телевизију и мање налазе своје „мисли“ по београдској „жутој“ штампи. Одсуство владавине права тумаче само кроз призму истрага у вези са свиме што су починили док су они били на власти. А чинили су много тога лошег, много тога криминалног, морално недостојног… Борис Тадић, на пример, каже да је у разговору са Ханом отворио питања која се тичу „везе између организованог криминала и политичке елите у Србији“. Не помиње да је све то већ виђено у време док је он водио Србију као лидер Демократске странке.
Највише је могло да се прича, а најмање да се каже, о стратегији проширења ЕУ. Ту је већ све речено. Ханови гости могли су само да се закуну да ће се држати наређења из Брисела, као што их се сада држе Вучић и његова Српска напредна странка. Јер то је једини начин да и даље буду на европској листи опозиционара.
А то је статус који се исплати…

Михаил Суслов

ПАТРИОТ

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*