Михаил Суслов: Вучић и Хан спремни за цепање Србије

0

Европски комесар за проширење Јоханес Хан добио је из Брисела јасан налог: Убедити Србе да је дошло време да се одрекну Косова као дела своје суверене територије! Иако у замену за такву жртву неће добити – баш ништа.
Управо тако би могло да се сажме све оно о чему је гост из ЕУ разговарао у среду у Београду са српским председником Александром Вучићем.
Остаје само да се види како ће овдашњи народ прихватити најављену му жртву. Да ли ће дићи глас протеста против очигледне отимачине и гурања још дубље у беду, или ће немо пратити шта се дешава?
А ту представу требало би да изрежира сам Вучић. Да ли ће се он у том смислу ухватити за свеопшти референдум, чији резултат би унапред био познат, или ће смислити неки други начин да благосиља Ханов захтев, остаје да се види. И то ускоро. Јер ако Европљани за нешто кажу да би требало да буде учињено у најкраћем року, то значи да је то исто већ одавно готово, и треба га само обзнанити. По провереној словеначкој формули: „Европа здај!“
Популизам са јасним примесама национализма као јако политичко оружје није српски изум. Користили су га и раније сви они којима је стављено у задатак да спроведу нечију жељу или наредбу, а при томе препусте другима да прљају руке.
Вучић је, у комбинацији са Ханом, спреман на такву игру. А коме ће на крају бити испостављен цех, поменуту двојицу не интересује.
Ситуација је сада већ сасвим јасна: Србија неће постати пуноправна чланица Европске уније. Поготово не те мистичне 2025. године. За то ће се побринути они који је тренутно воде и представљају у свету, а опет по налогу господина Хана или неких његових газда.
Прича о референдуму о судбини Косова, као најдемократскијем облику изјашњавања грађана, у Вучићеве планове убачена је не зато да би обичан Србин имао могућност да добро размисли у шта се упушта, да паметно извага свако „за“ и свако „против“, већ да би се створило покриће за унапред донету одлуку. Ону која је обелодањена пре два дана на заседању Европске комисије у Стразбуру кроз документ бомбастично назван: „Стратегија за проширење ЕУ на Западни Балкан“.
Вучић и његов гост ни једном речју нису поменули да ли би „референдум“ о којем говоримо уопште укључивао изјашњавање и косовских грађана. Да се чује и њихово мишљење. Без обзира којој нацији, вери или партији припадали. Или се ни они ништа не питају. Једноставно, наређено им је да морају да буду Европљани, па макар и даље живели у беди и са најмањим платама на континенту. Навикли су…
Навикли су и на то да су, уместо бољег и благороднијег живота који су им толико здушно обећавали спонзори из Европе и САД, дочекали да ствари иду све горе. Ако им поменути спонзори то до сада нису објаснили, могли су барем да послушају генералног секретара УН Антонија Гутереса који је тренутно стање у јужној српској покрајини јуче оценио као – „назадовање у свим кључним областима“. А ако свакодневни живот није прва од тих „кључних области“ онда Косовари и нису боље заслужили.
Али, у свему поменутом видљиво је још нешто. Ханов долазак и приче о судбини Косова, европској будућности Србије, могућем референдуму… потрефили су се баш у тренутку када се у Београду води прилично жустра кампања пред градске изборе заказане за наредни месец.
Вучић мисли да је судбина земље, каква је у Стразбуру зацртана до далеке 2025. актуелнија од гласања у српској престоници већ у недељу 4. марта. И у праву је, јер у то гласање уперене су очи највећег дела житеља целе ове земље, што њему никако не иде у прилог. То би у ствари могао, и морао, да буде референдум о нашој будућности.
А Вучић се таквог сценарија највише плаши, покушавајући да скрене пажњу српског народа на другу страну. Јер Београђани сигурно неће безглаво јурнути на биралишта не би ли тек отаљали своју грађанску дужност. Па макар позив за гласање добили и они који ће овоме граду припадати само тих неколико предизборних дана. И то по милости владајуће партије.

Михаил Суслов

ПАТРИОТ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*