Mihail Suslov: Vučić i Han spremni za cepanje Srbije

0

Evropski komesar za proširenje Johanes Han dobio je iz Brisela jasan nalog: Ubediti Srbe da je došlo vreme da se odreknu Kosova kao dela svoje suverene teritorije! Iako u zamenu za takvu žrtvu neće dobiti – baš ništa.
Upravo tako bi moglo da se sažme sve ono o čemu je gost iz EU razgovarao u sredu u Beogradu sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Ostaje samo da se vidi kako će ovdašnji narod prihvatiti najavljenu mu žrtvu. Da li će dići glas protesta protiv očigledne otimačine i guranja još dublje u bedu, ili će nemo pratiti šta se dešava?
A tu predstavu trebalo bi da izrežira sam Vučić. Da li će se on u tom smislu uhvatiti za sveopšti referendum, čiji rezultat bi unapred bio poznat, ili će smisliti neki drugi način da blagosilja Hanov zahtev, ostaje da se vidi. I to uskoro. Jer ako Evropljani za nešto kažu da bi trebalo da bude učinjeno u najkraćem roku, to znači da je to isto već odavno gotovo, i treba ga samo obznaniti. Po proverenoj slovenačkoj formuli: „Evropa zdaj!“
Populizam sa jasnim primesama nacionalizma kao jako političko oružje nije srpski izum. Koristili su ga i ranije svi oni kojima je stavljeno u zadatak da sprovedu nečiju želju ili naredbu, a pri tome prepuste drugima da prljaju ruke.
Vučić je, u kombinaciji sa Hanom, spreman na takvu igru. A kome će na kraju biti ispostavljen ceh, pomenutu dvojicu ne interesuje.
Situacija je sada već sasvim jasna: Srbija neće postati punopravna članica Evropske unije. Pogotovo ne te mistične 2025. godine. Za to će se pobrinuti oni koji je trenutno vode i predstavljaju u svetu, a opet po nalogu gospodina Hana ili nekih njegovih gazda.
Priča o referendumu o sudbini Kosova, kao najdemokratskijem obliku izjašnjavanja građana, u Vučićeve planove ubačena je ne zato da bi običan Srbin imao mogućnost da dobro razmisli u šta se upušta, da pametno izvaga svako „za“ i svako „protiv“, već da bi se stvorilo pokriće za unapred donetu odluku. Onu koja je obelodanjena pre dva dana na zasedanju Evropske komisije u Strazburu kroz dokument bombastično nazvan: „Strategija za proširenje EU na Zapadni Balkan“.
Vučić i njegov gost ni jednom rečju nisu pomenuli da li bi „referendum“ o kojem govorimo uopšte uključivao izjašnjavanje i kosovskih građana. Da se čuje i njihovo mišljenje. Bez obzira kojoj naciji, veri ili partiji pripadali. Ili se ni oni ništa ne pitaju. Jednostavno, naređeno im je da moraju da budu Evropljani, pa makar i dalje živeli u bedi i sa najmanjim platama na kontinentu. Navikli su…
Navikli su i na to da su, umesto boljeg i blagorodnijeg života koji su im toliko zdušno obećavali sponzori iz Evrope i SAD, dočekali da stvari idu sve gore. Ako im pomenuti sponzori to do sada nisu objasnili, mogli su barem da poslušaju generalnog sekretara UN Antonija Guteresa koji je trenutno stanje u južnoj srpskoj pokrajini juče ocenio kao – „nazadovanje u svim ključnim oblastima“. A ako svakodnevni život nije prva od tih „ključnih oblasti“ onda Kosovari i nisu bolje zaslužili.
Ali, u svemu pomenutom vidljivo je još nešto. Hanov dolazak i priče o sudbini Kosova, evropskoj budućnosti Srbije, mogućem referendumu… potrefili su se baš u trenutku kada se u Beogradu vodi prilično žustra kampanja pred gradske izbore zakazane za naredni mesec.
Vučić misli da je sudbina zemlje, kakva je u Strazburu zacrtana do daleke 2025. aktuelnija od glasanja u srpskoj prestonici već u nedelju 4. marta. I u pravu je, jer u to glasanje uperene su oči najvećeg dela žitelja cele ove zemlje, što njemu nikako ne ide u prilog. To bi u stvari mogao, i morao, da bude referendum o našoj budućnosti.
A Vučić se takvog scenarija najviše plaši, pokušavajući da skrene pažnju srpskog naroda na drugu stranu. Jer Beograđani sigurno neće bezglavo jurnuti na birališta ne bi li tek otaljali svoju građansku dužnost. Pa makar poziv za glasanje dobili i oni koji će ovome gradu pripadati samo tih nekoliko predizbornih dana. I to po milosti vladajuće partije.

Mihail Suslov

PATRIOT

POSTAVI ODGOVOR

*