МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Крваре ли Бадњаци док горе…

0

Тата, крваре ли Бадњаци док горе, крваре ли зоре..?
Зашто у снегу трагови људи на зверске личе, чему то онај над мајком кличе?
Зашто мама ћути, зашто се не љути?
Зашто ћутке то никуд гледа, зашто је гола, крвава, бледа?
Зашто горе куће по селу, зашто нам Кравицу спалише целу?
Ено је наша, познах је тата, ено и бате- распет на врата…
Боли ли више него кад трн уђе у прст када те тако распну ко крст?
Можда и боли ал ћути, онај га је чика прекорио, распорио га па се уморио…
Тежак је нож, јел да тата, тешко је толики преко врата…
Јел то већ налажу Бадњаке па горе куће, Божић је, тата, а тако вруће…
Где се то тако посеко снег, крваве грудве јуре низ брег…
Како их, тата, таквима праве да свака личи на људске главе?
Погедај ону, личи на деду, ону што држе за косу седу…
Ону што бацише чак до потока, до стричеве главе без оба ока.
Сјурила се низа страну, зашто их не јури, зашто не стану?
Како да стриц види где су му очи кад беже, зашто комшије само леже..?
Зашто не потрче да му помогну, како сам да их нађе на онолкој гомили,
„Твоје су оне плаве, стрико“,узми их…зар су ти и руке поломили?
Какви су ово „положајници“ тата, не називају Христа, разваљују врата.
Данас се родио Божији син а они баку каче о клин.
Баку па редом остале наше, они се тата и мртвих плаше…
Трупло без главе у дому што гори прославља Божић, песма се ори…
Кољу Бадњаке, чеснице, иконе…кољу Божић да не прича никоме.
Залуд им, тата, нож испод врата, Срби без главе рођење славе…
Свет и чиста Кравица блиста ко чувена она витлејемска ноћ,
Хајдемо, тата, дигнимо Бадњак, ваља нам спаљеној кући поћ…
Ево их звери, сјурили на нас, зверски им траг кроз крвави снег,
просте вам биле утробе наше, Голгота сваки овај је брег!
Не плачи тата, није ми хладно, гола лежим ал топао снег,
звер што се смешка заклао Снешка ево на мене полако ред…
Не дрхти чико, не сад при крају, Кравица већ је село у рају,
јако замахни, силно убоди, МИР БОЖИЈИ- ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

 

Искра

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*