Mihailo Medenica: Ne shvataš, Vučiću, na svetinju Kosova se ne dolazi gordo već ponizno!

1

Ne shvataš, Vučiću, baš ništa ne shvataš o Kosovu i Metohiji, zbog toga ono i jeste za tebe problem, a ne rešenje svakoga problema!
Poseta svetinji nije demostracija sile, jarosti, nadigravanja s krvolocima (koje ste tako besramno abolirali i prizvali za nakupce).
Na Kosovu i Metohiji ne dokazuješ koliko si veliki, iliti, “veliki” već naprotiv- mali i ništavan u odnosu na vekove, suštinu, Srbiju…
Ne odlaziš da bi tebi Kosovo i Metohija klicalo već da bi ćutke, u blagoslovenom miru i jevanđeljskoj tišini, razgovarao s Gospodom, sa kolevkama i grobovima, sa moštima i kivotima, sa Simonidom gračaničkom da ti bezoka kaže kud da se zagledaš…
Kad odlaziš među svoj narod, među te stradalnike i žive anđele, ne odlaziš da im s visine govoriš o prolaznosti već da ničice, na kolenima, čuješ rizničare večnosti, domaćine Blagodatnog ognja, gostoprimnike Sina Božijeg na Tajnoj večeri, jer svaki je dom tamo, svaka vratača, svaka bogaza, svaki trn, svaki neviđbog – Bogom viđen i darovan…
Govorim ono što znam, što sam toliko puta osetio, ono zbog čega sam ovako mizeran i nedostojan toliko puta bio na izvoru same žive vode- narod je na Kosovu i Metohiji sačuvala naša presveta i premila crkva, Vučiću, a ne vi jalovi politikanti niti mi- ništavni namernici u trajanju!
Crkva, predsedniče, koliko god da je Srbija sekularna država više je, mnogo više obožena, nastala na batu klepala, pojanju monaha, molitvi monahinja, ozorila na jutrenjima i zanoćila u bdenjima.
Nije ovo slovo verskog fanatika, sve sam samo to nisam jer nema u premilom pravoslavlju ničega fanatičnog no ljubavi, praštanja i samilosti sušte, već vapaj da se Kosovu i Metohiji, mučenicima ondašnjim obratiš tamo gde je jedino istinski sabran i saboran- u portama manastirskim i crkvenim- tu ti je mesto, tu je jedino guvno s kojeg se glas zaista čuje, no, rekoh, ti na Kosovo i Metohiju odlaziš da bi demostrirao koliko si velik u svojoj jarosti, a ne ponizan u suštini i blag u tišini razmeđa vekova!


Znaš, svojevremeno sam, ima tome mnogo godina, plakao gledajući braću i sestre iz Rusije kako se na kolenima razgovaraju s Kosovom i Metohijom na zgarištu manastira Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu (Bogu hvala obnovljen je, hodočasti mu, osetićeš nešto što se rečima ne da opisati)!
Čitavu liturgiju na kolenima, Vučiću, čitavu liturgiju u suzama, čitavu liturgiju uz urlike mahnitih Arnauta, a svud naokolo koprena tamjana…
Ništa nije moglo kroz nju- nikakav bes, zlo, povici, pretnje, kletve…ništa, jer se čitava Srbija, nebesna i zemaljska sabrala tu i ustavila mahnitost zveri.
Sve što je Srbija- u portama je, Vučiću! Nisu to frontovi tvojih bitaka, već bi valjalo da su gazišta tvojih pobeda, no…
Svako od tih voljenih hodočasnika je spakovao po grumen svete zemlje u zavežljaje, baš svako, shvatajući ono što ti ne želiš, metreći Kosovo i Metohiju ko posečenu šumu- suštinu, zahvativši dušom žive vode nasušne…
Nisu ti ikonostasi zasede već grudobrani, Vučiću!
Ne žesti se na oltare, oni su sačuvali ono što nikako, nikada i ni po koju cenu ne smeš izdati- sam temelj Srbije!
Izvuci jednu ciglu kuća će stajati još koji dan ali kad udare vetrovi, moj Vučiću, ode Srbija u vihoru ko dim iz sulundara…
Ne idi da pokažeš koliko si veliki, niko od nas to nije na Kosovu i Metohiji i Bogu hvala što je tako!
Blagosloveni smo samo dok imamo gde da budemo mali i pokajni, takvi smo najveći i beskrajni!
Mihailo Medenica, Patriot

1 KOMENTAR

  1. E, ovog puta, Mihailo, bojim se da nije otisao da se moli, nego da pokaze siptarima koliki je Srpski „deo“ … ako to ima smisla vise, i ako nije kasno…

POSTAVI ODGOVOR

*