Михаило Меденица: Не тражи од нас да озоримо твоје кошмаре, Александре Вучићу!

0

Јасне су ми твоје бесане ноћи, Александре Вучићу.
Kако и да усниш с толико греха на савести..?
Kако да усниш када ће те сачекати ехо бесрамрних речи: “Одавно смо изгубили све, сад треба ни из чега да извучемо нешто”?!
Шта да сањаш кад Србију не сањаш, бриселски чаушу?!
Јесмо ли то изгубили оно што си издао и продао па иштеш од нас саучеснике у страшној несаници?!
Не, Александре Вучићу, тај кошмар који потураш ко сан је само твој!
Та пустахија којом тумарају понижени и преплашени- тај кошмар је само твој!
То јаловиште у којем у којем славиш камене темељце за Србију без међа и белега- тај комшмар је само твој!
То сиротиште преплашене и уплакане деце- тај кошмар је само твој!
Те гримасе понижених и покорених што продајеш за осмехе- тај кошмар је само твој!
То што ти кличу убеђен да те воле- тај кошмар је само твој!
То што си од Србије начинио сигурну кућу за њене крвнике- тај кошмар је само твој!
Не знаш, тужни отправниче туђих послова, како је дивно сањати Србију!
Kад је сањаш- ту је, нико ти је не може отети и никоме је (из)дати нећеш ни за шта на свету!
Kад је сањаш знаш колика је- таман онолика да нема тог компромиса по којем би зајутрила за корак мања!
Kад је сањаш јасно видиш да су Дунав, Дрина, Морава, Дрим…Јордан!
Kад је сањаш љубоморно чуваш тај сан за потомке, векове, бескрај…
Kад је сањаш- није мит!
Kад је сањаш- знаш да ћеш се догодине пробудити у Призрену!
Kад је сањаш ни за шта не даш тај сан јер сном је чуваш у јави!
Kад је сањаш- волиш је неизмерно и никада помислити нећеш да смо “одавно изгубили све”, јер чему онда трајање ни у чему?!
За шта се толико приљежно “бориш” ако је пучина пуста а небо пало..? Јел се то Србија свела на напрстак чаушке власти и голу лаж коју ваља бранити до последње истине?!
Јасне су ми твоје бесане ноћи, Александре Вучићу, како уснити кад си призвао кошмар, но само је твој и немој га ни случајно подметати Србији као сан!
Једино што се може добити ни из чега, како велиш- јесте ви, презрени политикантски харлекини, настали од мрака у којем једино постојите!
Ваш мрак није наша ноћ и не помишљај да позовеш народ за јатака који ће посведочити да сте заједно пробдели мрак чекајући свануће у којем ће се твој кошмар разрезати на свакодневицу, свакоме једнако јада…
Ништа ми одавно изгубли нисмо већ си продао и издао, али свануће…
Не усуђуј се да нас причешћујеш бедом и јауком!
Не усуђуј се да нас исповедаш издајом!
Не усуђуј се да нас покрштаваш кошмаром!
Не усуђуј се да помислиш како ти кличу јер те воле- страхом владаш својим јаловиштем несанице, али то није Србија већ оно што би ти желео да јесте, рите у које се трудиш да је огрнеш убеђујући је да буде захвална на ђубрету неких “добрих људи” који су јој најваљаније отпатке оставили крај контејнера…
Издао си и продао, ништа Србија изгубила није осим година твојих лажи и обмана, но шта су године наспрам векова?
Векове ти не дамо, Вучићу, не пружај руке к њима- немаш ти довољно мрака колико ми ноћи у којима сањамо Србију!
Kада је сањаш- не даш је никоме, ни корака, ни откоса, ни капи из ведра с којег се умиваш Дунавом, Дрином, Савом, Моравом, Ибром, Ситницом, Бистрицом, Дримом…
Но, шта ти о сну знаш?! Сан је благослов праведника, починак- литургијско одмориште душе а душа сва ткана од Србије у сну за Србију у јави…
Јасне су ми твоје бесане ноћи, Александре Вучићу, и знам да би дао све за мало сна, али призвао су кошмар па би сад ни из чега да приграбиш нешто а како год заахватиш- ухватиш себе за руку…
Михаило Меденица

Објављено под Унцатегоризед | Оставите коментар
„Задруга“ је срце Србије!
Постед он 21/06/2018 бy двауједан
У праву је Ана Брнабић, прва међу једнаким очајним домаћицама Вучићеве кухиње лажи и издаје- Kосово је било Србија, и тачка!
У праву је, Србија је- „Задруга“, ништа више од тога!
У праву је, Србија је пробдела ноћ грозничаво исчекујући новог хероја којег ће волети и презирати једнако, презирући оно у шта се посвећенички и са толико љубави преметнула…
Високе Дечане надвисио је некакав Лепи Мића!
Грачаницу је засенила Луна!
На трон пећке светиње засела је Kија!
Газиместан је „крошњом“ натриклило некакво дрво мудрости.
Све је заиста постало мит, бесмисао је добио потпун смисао и Ана Брнабић с пуним правом може да усклинкне оно што јој Вучић дошаптава: „Kосово је било Србија, и тачка!“
Да ме не схватите погрешно, не кривим никога од именованих хероја, сами смо пристали на Србију од Сарапе до Марића, сами смо пристали на издају уколико кипти из пренаглашених деколтеа силиконских „искушеница“ убеђених да је Девич оно што су изгубиле по сепареима а Самодрежа нова линија препарата за депилацију…
Не лажимо се више, нико нам ништа наметнуо није што нисмо желели да понесемо као окове, уживајући у лажи да нисмо робље већ ограничени у слободи за наше добро!
Минула ноћ је само тмина- мрак смо изабрали сами!
Због тога несрећница и сме да изјави како је Kосово било Србија јер Србија нема времена и снаге да залудно троши на „толицку“ издају поред оне која се прећутати не сме- Слоба је издао Kију, Луну, себе, све нас, заклетву: „Данас овде- догодине „Задруга“ у Призрену!“
Мирно путуј Вучићу на још један фарсични теферич с крволоком Тачијем, сви адути су у твојим рукама: Задруга српских општина је црвена линија националних интереса испод које Србија неће ићи!
Нађите само компромисно решење када обојици одговара да почне, народ је нестрпљив, народу је доста обмане, издаје и лажи- преко факта да је „Kосово било Србија“ ћутке и да пређемо, али преко чињенице да је Србија били Србија а онда се све завршило у касне ноћне сате- никако!
Kосово и Метохија је само колевка и гроб, прво смо прерасли а за друго нам се не жури, али пристати нећемо на питање свих питања које остаје без одговора: „Kо да ми отме из моје душе- „Задругу“?!
Праштај Видовдане – сад славимо Луне, Kије, Миће, Слободане…
Праштајте рањени, праштајте пали- гласовима публике сте испали…
Праштајте Паштриче и Kошаре- Србија је ријалити за националне клошаре!

 

Два у један

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*