Михаило Меденица: Водич за изборну тишину

0

Kажу да изборна тишина боли више од порођајних мука, бубрега у камену, шуљева и апстинентске кризе заједно, и знате шта – у праву су

Kако су промаја, помрачење сунца и изборна тишина три пошасти, односно, непознанице с којима се чак ни Тарабићи нису хватали укоштац, куражно ћемо ми покушати да вас што безболније проведемо својеврсним водичем кроз ову последњу и најстрашнију – изборну тишини!

Наиме, иако сви знају о чему је реч, нико осим мене нема храбрости да изговори – то је оних 48 сати пред гласање када кандидати заћуте, фукара настави да се богати, а паметни кулирају негде на Малдивима, но…

Нећу да вас лажем, нарочито не клинце који су тек стасали за прво гласање – боли!

Kажу да изборна тишина боли више од порођајних мука, бубрега у камену, шуљева и апстинентске кризе заједно, и знате шта – у праву су!

Затећи ћете себе како кризирате пред телевизором листајући канале да пронађете неког од њих, али ништа осим „Парова“ и Лее Kиш бити неће, евентуално и „Жикине шаренице“, што није ни приближно довољно да надокнади мањак предизборне дозе херојиналажи (најопаснија халуциногена дрога) у организму, иако су неки, виђао сам нажалост, покушавали са убадањем даљинског у вену и ушмркавањем олова са јучерашњих новина, па чак и жвакањем предизборних плаката, али узалуд – мора на суво, што се оно каже!

Значи, снага воље и литар вињака уз непрекидно мантрање: „Могу да одгледам и ‘Слагалицу’, знам да могу… Боли, брате, кида у стомаку, искулирај, трипујеш да су у реклами за улошке: Вучић, Јеремић, Обрадовић, Чанак, Јанковић, Бели… то се само Сека Саблић ложи пред комшиницом како је због њеног прашка веш бељи, и не, није Шешељ опрао више судова у Виљабаху и запретио овима из суседног села да су границе Србије: Kарловац-Kарлобаг-Огулин-Виљариба-Вировитица“…

Ово су, верујте, симптоми првих сати и најважније је њих прегрмети, јер после је све лакше.

Постоји стари бапски рецепт за чај од гласачког листића који, кажу, помаже код грчева у стомаку и дијареје која се јавља у великом броју случајева.

Потребно је да на парчету папира испишете имена кандидата, потопите га у кључалу воду, након пет минута процедите и попијете врео, на екс, а затим исти папир убаците у WЦ шољу као гласачку кутију и изађете из тоалета као с изборног места – осећај је налик добром сексу који можда и нисте имали месецима, али су вам ортаци испред драгстора препричавали, мада су га и они последњи пут „имали“ на „Палми“ после два сабајле…

Изузетно је важно, барем у прва 24 сата, избегавати сваки контакт с људима, или га свести на минимум уз максимум игнорисања!

Типа: „Добар дан, комшија“, на шта спремно одговарате: „А, је л’, добар, а?! Можда теби, можда кришом гледаш снимљене предизборне митинге, увијаш се у плакате што си ономад добио од сендвичара кад су походили наш улаз… Не, не… плаћа те Сорос, знам, виђао сам да се налазите у жбуњу и заверенички чучите, а и смејао си се кад сам на крову зграде организовао свечани дочек за прелет нових ‘мигова’ који су вероватно пролетели другом путањом али су стигли, нећеш ме преварити својом НАТО пропагандом, ђубре комшијско, знам ја зашто ти се унуче зове Бил, нема то везе с тим што ти се ћерка удала за Американца!“

Ако ништа од наведеног не помогне, мораћете радикално, мислим не да гласате већ да поступите: интензивно гледање Вулинове фотографије (може џепно издање, мада је препоручљивије зидно, у униформи специјалца Kанцеларије за KиМ, и ритмично ударање главом у њу све док не постигнете ефекат колутања очима какав је Вулин више пута демонстрирао).

Видећете, већ након 36 сати апстиненције осетићете укусе, мирисе, јасно чути звукове, нећете имати потребу да празним фрижидером гађате телевизор нити да трчите улицом у доњем вешу полемишући сами са собом, што значи да је најтеже прошло, а онда, још који сат касније, када се отворе биралишта и мирним кораком кренете ка њима…

Онда све постигнуто пада у воду, отприлике, и поново сте онај стари/стара: хомосапиенс-гласакус, разумно биће које ће искористити своје уставно и легитимно право да лошијима од себе да глас јер су успели да га – вас навуку класичном дилерском фором: „Царе, први пут ја частим…“, а после првог пута свака следећа тура је, наравно, све мања и скупља до тренутка када ни лажи три кандидата дневно (интровенозно или на нос) неће бити довољне да подмире потребе…

Не, то није време када треба да се лечите од политичке зависности, напротив, то је тренутак када и сами треба да се кандидујете чиме постајете имуни на све побројане тегобе обичног човека, такозваног, незалеченог зависника од херојиналажи!

Срећна вам изборна тишина – вичите на сав глас да мало чујете и себе за промену.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*