„Mihajiluo dagungđije-米哈伊洛大公街“-uskoro oznake ulica i na kineskom i ruskom jeziku!

Za početak biće postavljeno 50 info-obeležja u centralnoj zoni grada, a do kraja godine još 100. – Na aplikaciji „Beograđani” može da se glasa za jednu od pet boja koja će krasiti gornji deo

0

Specifičnost novih tabli biće to što su prvi put ispisane na kineskom i ruskom jeziku. Time će, poručuju u Skupštini grada, sve atrakcije glavnog grada uskoro biti dostupne i gostima iz tih zemalja.

 – Za početak biće postavljeno 50 info-tabli, a do kraja ove godine trebalo bi da ih bude ukupno 150. Očekujemo veliki broj turista iz ovih zemalja, tako da je važno da im Beograd na ovaj način bude na usluzi – istakao je gradonačelnik Siniša Mali.

Do tada, o izgledu novih obeležja, tačnije o boji njihovog gornjeg dela, odlučivaće žitelji glavnog grada. Oni će, dodaje gradonačelnik, na aplikaciji „Beograđani” moći da glasaju za jednu od pet varijanti novih tabli i odluče da li je atraktivnija crvena, žuta, crna, zelena i roze tabla.

Profesor dr Radosav Pušić, šef grupe za kineski jezik Filološkog fakulteta i prvi čovek Instituta „Konfucije”, pozdravlja ideju da se table ispišu i na kineskom jeziku, posebno zato što je to praksa u svetu.

– U Americi postoje gradovi koji se naslanjaju na kineske četvrti tako da su određene gradske zone pokrivene i kineskim natpisima. Dobra vest je da će to biti i u našem užem delu grada. Institut „Konfucije” je inače izdao brošuru sa pravilima fonetske transkripcije slogova kineskog jezika na srpski, koju bi trebalo da ima i vaša medijska kuća. Usklađena je sa međunarodnim kineskim standardima – ističe profesor Pušić i dodaje da Kinezi ipak ne poznaju pravila transkripcije jer im ona u komunikaciji nije potrebna.

– Kada pišu oni koriste karaktere, a ne transkripciju reči. Ona je isključivo namenjena strancima koji žele da nauče kineski jezik i profesorima kineskog jezika za strane goste – podseća prof. dr Radosav Pušić.

Turistički poslenici već uveliko rade na tome da beogradske pločnike osvoje što više i kineski i ruski gosti, a te dve zemlje bile su bile prisutne i na ovogodišnjem Sajmu turizma.

– To je veoma važno, posebno ako se zna da je broj kineskih gostiju u 2016. povećan za 42 odsto, dok je broj Rusa standardno prosečan. Od 1. januara uspostavljen je i bezvizni režim između Kine i Srbije, a do kraja godine biće otvorena i direktna linija za tu azijsku zemlju, što je preduslov za dolazak većeg broja kineskih turista u naš grad. Uz to, u Beogradu je otvorena i prva kineska turistička organizacija koji su osnovali upravo Kinezi. Ona jeste beogradska, jer je tu osnovana, ali je u potpunosti okrenuta dovođenju kineskih turista u Beograd – obznanio je nedavno za „Politiku” Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.

Na forumu Svetske federacije gradova u turizmu u Berlinu, kojem je prisustvovao i Popović, između ostalog je istaknuto da se Beograd sprema za kineske turiste koji čine najveći udeo u strukturi ukupnog prometa od turizma u svetu, imajući u vidu da su u 2015. potrošili 292 milijarde evra na putovanja.

***

Kinesko-srpski nazivi

Jelena Despotović, sekretar Instituta „Konfucije”, za naš list transkribovala je nazive nekoliko beogradskih ulica sa kineskog na srpski jezik

Trg republike

共和国广场 gòng hé gúo guǎngchǎng (transkripcija na srpski: Gung he guo guangčang)

Kalemegdanska tvrđava

贝尔格莱德堡垒 Bèi’ěrgéláidé bǎolěi (transkripcija na srpski: Bei’ergelaide baolei)

Knez Mihailova

米哈伊洛大公街Mǐhāyīlùo dà gōngjiē (transkripcija na srpski: Mihajiluo dagungđije)

Skadarlija

大公街dà gōngjiē (transkripcija na srpski: Skadarlija dagungđije)

Marija BRAKOČEVIĆ, POLITIKA

POSTAVI ODGOVOR

*