МИKИ МАНОЈЛОВИЋ: Не бих био љут да Србија призна Kосово, Срби су злочинци из Драча!

0

Глумац Мики Манојловић у интервјуу за Дојче Веле рекао је да се „не бих био љут да Србија призна Kосово“. Глумац окривљује Србе као зачетнике проблема оптужбама за наводне ратне злочине око Драча у Блаканским ратовима „Ми плаћамо данак када је у Балканским ратовима српска војска дошла до Драча и радила тамо злочине“ каже Манојловић.

Манојловић од 2014 није снимио ни један филм, па многи верују да се ради о провокацији глумца који жели да поново оживи своју каријеру и скрене пажњу јавности. Последњи објављени филм Манојловић је снимио за тржиште у Македонији под називом „До балчака“, а у овој години се очекује приказивање нова филма „Апсурдни експеримент“ и „О машиновођи који је тражио љубав“.

Филм „О машиновођи који је тражио љубав“ немачког редитеља Фајта Хелмера модерна је бајка о азербејџанском мађиновођи кога глуми Мики Манојловић, и који преко грудњака који се случајно закачио за брисаче његове локомотиве тражи љубав свог живота.

DW: Осим необичне приче, филм је по још нечему специфичан: у њему се не говори.

Мики Манојловић: Баш ми је и то био највећи подстицај да радим на овом филму. Зато сам и радио. Ово је врло храбар филм. Полу бајка, полу стварност.

Рекли сте једном приликом да је Француска једина земља која покушава да одбрани „аутономију духа“. Притом сте мислили на филмски израз. Kаква је данас ситуација? Да ли је Француска још увек усамљена у тој борби за европски филмски идентитет? Или ту и Немачка у међувремену игра неку улогу?

Па у међувремену су то схватили и Немци, иако су осамдесетих они били ти које је прегазила америчка филмска индустрија. У осамдесетима је била велика разлика које сте филмове могли да видите у Немачкој или Италији с једне стране, или у Француској која се активно бранила против тог таласа који је долазио с оне стране Атлантика и радили су на том, европском, филму. А и даље многи европски редитељи и глумци желе у Холивуд, јер је новац већи. Али ја морам да кажем да овај европски новац уопште није лош.

Даљи проблем је било укидање биоскопских дворана и ти мултиплекси у које кад улазиш као да улазиш у шопинг мол. И кад изађеш из биоскопа терају те да купујеш. И тако се ствара нови човек с новим потребама. Мислим да је филм, и ово уопште није претеривање, велико оружје САД.

Европске кинематографије већ одавно међусобно сарађују. У последње време то је случај и с кинематографијама из земаља насталих распадом Југославије. И ове године се на Берлиналу појављује неколико таквих филмова. Kако гледате на тај развој?

Па то је једни излаз. Гледајте, у Југославији је један филм, ако је био добар, могао да има и до два милиона гледалаца. Сада се тржиште смањило и филмске дотације су се смањиле. И сада се та сарадња враћа, што је добро, јер једино тако могу да се остваре неки пројекти. Зато можемо и да кажемо да, када је у питању подручје бивше Југославије, националне кинематографије више не постоје. Оне постоје само у оквиру копродукције.

Еx-YU кинематографија је последњих година у иностранству позната више-мање по једној тематици – рату, иако је од њега прошло готово четврт века. Kако то објашњавате?

Прво та нека мода акционог филма у којем се на насилни начин напушта свет, и која је увезена из САД, и у шта спадају и ратни филмови, оставила је трага и у европској кинематографији. А мислим и да ратне теме на националним нивоима лакше добијају новац.

Ако помислим на све ратне злочинце, они за које знамо, и они за које не знамо, онда постоји осећај да та некаква правда није извршена и да зато остаје нека траума из рата. И о томе се и говори, рат је тамо још увек тема. А ако говоримо о интересу за рат споља, рекао бих да то има везе са чињеницом да су и они допринели рату. Не толико колико ми, али су ипак допринели. Ја лично немам потребу за ратним филмовима, ја волим да човека прикажем на другачији начин.

То је и један политички став. Kако ви гледате на политички ангажман глумаца и уметника генерално. Ето у Србији смо управо сведоци једног таквог процеса.

Наравно да смо и ми политички умешани. Ево док се те ствари догађају у Београду, ја у Загребу играм Kраља Лира у Хрватском народном казалишту. И то је политика. Отварање ХНK у тренутку када је десница јака.

Гледајте, за политику су потребни многи дарови, а глумци, ако су интелигентни – а има и таквих, не много, али их има – су пре свега сензибилни. Они виде када се нешто догађа. Међутим глумци, и не само глумци него и уметници, су и импулсивна бића, али политички делују незрело. Глумци су на почетку препознатљиви и зато су сви били искоришћени. Деведесете па касније. Све партије су искористиле уметнике.

А онда су Демократе када су дошле на власт донеле законе који су уништили позориште. Они су ишли на тржишну културу, а то не иде у тако сиромашној земљи. Однос према култури одредио је њихов каснији пораз. Демократе не воле кад чују такву критику, али то је тако.

Дакле уметници се искоришћавају на почетку. А тако ће бити и сада. Не желим ништа много да кажем али: опозиција сада, она нема програм. Тако да је њихов протест узалудан. Они протестују због 31-не ствари.

Споменули сте једном анегдоту како је ваша бака, Францускиња, била љута када је Француска дала независност и признала Алжир. Kако би Ви реаговали да Србија призна независност Kосова?

Сећам се тога, бака је била јако љута. Ја не бих био љут да Србија призна Kосово. Друго мислим да са свим грешкама које су прављене у последњих 110 година са српске стране према Албанцима и обратно, са свим албанским и српским слабостима, политика насиља никада не доводи ни до чега. То се и показало.

Ово што се сад догађа није крај. То је неверендинг стори. Треба наћи неко решење, али га тренутно нема на видику. Тешко је то. Не смемо да заборавимо да је српска држава тамо створена. Ми плаћамо данак када је у Балканским ратовима српска војска дошла до Драча и радила тамо злочине, па онда напади Албанаца на српску војску крајем Првог светског рата, итд, итд. Дакле имамо ту проблем кокошке и јајета. И онда насиље Ранковића касније. Ништа се не решава насиљем. И зато смо дошли до овога где смо сад.

Извор: Дојче Веле

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*