Miki Manojlović: Zbog Kusturice su me „razvlačili“ po društvenim mrežama

Uvek sam govorio ono što mislim i to mi se vraća na način koji ne prija. Ljudi u Srbiji kad čuju istinu, izgube razum, ne žele je, kaže glumac Miki Manojlović.

0
  • Za vas kažu da ste glumac i čovek koji ne pravi kompromise.

– U životu, privatnom i profesionalnom, pravio sam retko kompromise samo onda kada sam morao. Rastao sam u pozorištu i gledao sudbine. Shvatio sam još pre nego što sam ušao u pubertet da nije dobro praviti kompromise zato što su oni uvod u niz životnih kompromisa u raznim sferama i da tome nema kraja.

  • Niste pravili kompromise ni kada ste napuštali značajne predstave.

– Mnogo popara i cicvara sam se najeo od mamine i tatine glumačke plate. Živeli smo vrlo skromno, i ja danas živim skromno. Nisam fol egzistencijalista, ove patike kupio sam zato što su mi se raspale stare. Svaki ulazak u svaku predstavu meni je bio važan. Nisam iz predstava izlazio zato što sam hirovit nego što se izgubio svaki smisao. Napustio sam predstavu Pitera Bruka, najvećeg čoveka u pozorišnom svetu, zato što me je – lagao. Otišao sam pred stotu predstavu iz Zvezdara teatra zato što na moje apele niko nije odgovarao.

  • Jedini ste od kolega koji je stao u odbranu Emira Kusturice kada su ga Užičani proterivali iz Mokre Gore.

– Da, niko ga nije branio. Kada sam pročitao u novinama da se skupili Užičani i da mu prete da se gubi u Tursku sa vrlo ružnim sloganom, napisao sam članak u „Blicu“ u kome sam poručio da nije dobro da mi Srbi stalno teramo nekog, ali sam šubarašima poručio i da je bolje da poprave klozet u Narodnom pozorištu, gde se sa maskom ulazi, nego da jedva čekaju da padne magla da popale traktore i da seku državnu umesto svoju šumu. Znate šta su mi posle radili na društvenim mrežama? Svašta, od najbanalnijeg do – on to govori da bi dobio ulogu na filmu. E, sad vi budite društveno svesni a da ne uđete u politiku! Ali ta svest da se mora govoriti istina kod mene još postoji, i zato me moji prijatelji često pitaju moram li ja stalno da isterujem neku pravdu. Posle tog teksta javio se Emir telefonom i na svoj način rekao: „Dobro si se ti isprsio, hvala ti“.

  • Sve češće dobijate nagrade za životno delo, nije li rano?

– Ja sam i u Francuskoj pre nedelju dana dobio nagradu za životno delo. Znate, meni je sve to smešno. Prvu nagradu za životno delo dobio sam kada sam imao 52 godine. Tada mi je bilo rano, sada sam se nekako svikao, prija mi.

  • Više ste u Francuskoj nego što ste u Srbiji. Kako sa te distance izgleda stanje srpskog filma?

– Najtragičnije, najsmešnije i najapsurdnije je što se zapravo od petooktobarskih promena, dok ja nisam otišao, nije ništa promenilo na onome što Amerikanci ozbiljno zovu strateškim blagom. Nema zezanja. To je kao voda. Strateško blago je kultura, između ostalog, i film.

  • Film nekada i sada u Srbiji?

– Imao sam i sreće, sreće da sretnem ljude koji su prepoznali moju ljudsku vrstu i da su mogli sa mnom da se razmenjuju, jer život i gluma nisu monodisciplina, pogotovo na sceni. Rastao sam u vreme kada su filmski reditelji dolazili u pozorište da prepoznaju vrednosti i da ih pretvore u nove vrednosti radeći s njima film. Vi danas imate filmske reditelje koji ne odlaze u pozorište, već je presudna fotografija, što je pogrešno jer lice govori, ali lice i krije.

  • Reditelji iz bivše Jugoslavije svake godine u Leskovcu traže rešenje za zajedničko filmsko tržište. Ostvarljivo?

– Mislim da je to uzaludni pokušaj. Tržište je razbijeno. Dok je bila Jugoslavija, mi smo mogli da imamo tržište od dva miliona gledalaca po jednom filmu. Sada imate niz bioskopskih sala koje više ne postoje, niz sala pod vlasništvom sasvim drugih interesa. Nama je razbijeno tržište, a mi pokušavamo da ga objedinimo. Mislim da je to nemoguća misija, ali ja im želim uspeh.

  • Da li vam je žao što niste postali ministar kulture?

– Pa ne mogu ja istovremeno da budem ambasador u Francuskoj, kako pišu novine, i ministar kulture. Nisam postao, ali to ne znači da neću jednog dana.

Blic

POSTAVI ODGOVOR

*