Милан Пузовић: Историја на сликама – „КОСОВКА ДЕВОЈКА“

0

Слика Косовка девојка, аутора Уроша Предића, једно од његових најзначајних дела, започето је пред први светски рат  1919. године. Настало је по моделу хрватског сликара фрацуског порекла Ферда Kикереца 1879. године. Kаже се да је дело настало непосредно по завршетку битке, у раним јутарњим часовима, где  се на једном месту  рађа нови дан, а природа буди процвалим маковима.

Дело Уроша Предића

Прва нелогичност: Ако је слика настала непосредно по завршетку битке одакле онда нови дан, свитање и залазак сунца. Даље, нетакнути макови! Да ли на месту борбе где није било двадест учесника већ хиљаде може бити неоштећених макова???

Друга нелогичност: Лик самог војводе Рудничког Павла Орловића као да не указује да је тек изашао из борбе. Коса очешљана, уредна, после неколико сати битке? На лицу никаквих трагова борбе и ожиљака, само у једном делу груди има мало крви на тешко рањеном јунаку, а одећа нетакнута? Његов златни појас нигде није умрљан крвљу као и одећа која изгледа као да је водио борбу само са једним турским војником. Шлем иза његових леђа је неоштећен без икаквих трагова борбе, а посебно штит који се налази испред њега. На штиту је  морало бити оштећења, а на њему нема чак нити једне огреботине.

Не можемо, а да се не питамо колико је реално приказан један српски војвода јунак након битке.

Не улазим у слободу аутора и његове поруке већ само у реално приказану историјску сцену. Трава на месту борбе је на слици као у енглеском врту. Ту се онда налази и  цвет мака који yклања део штита стоји усправно. Лик девојке је приказан у раскошној ношњи са накитом на глави за који сматрам да у то време девојка из народа није могла себи приуштити, но и ту имамо поруку, а не реалност историјског времена и догађаја.

Трећа нелогичност: Златни путир из кога даје воду рањеном? Ако реално сагледамо сцену и на једној и на другој слици веродостојније је приказана на слици Ферда Kикереца.

Дело Ферда Кикереца

Ако се каже да је су кроз лик Павла Орловића приказани српски витезови, војводе, стиче се  утисак да је борбе било врло мало што никако не одговара историјском опису догађаја. Опет напомињем да су поруке кроз ауторска дела нешто друго, али ако се осликава историјски догађај онда би аутори требали да их прикажу што веродостојније.

Сликар Милан Пузовић

ПАТРИОТ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*