Milan Ružić: Mozgovi pogašeni…

0

Srbija je potpuno razorena, ali je preko nje prebačen jedan šareni prekrivač koji služi da bi ostavila što bolji utisak. Ispod tog prekrivača nije ostalo mnogo toga. Nekakvi novi mitovi o novom narodu koji je sasekao svoje korene, korupcija i sankcije na svim nivoima, a ponajviše na onom intelektualnom, nove „geografske oblasti“, glad, nemaština, muka u svakom pogledu.

Pametni ljudi nemaju svoju pamet gde da iskažu i primene, a ni da je unovče, već žive po nekakvim vododerinama, podrumima, straćarama i tome slično grebući skorele ostatke hrane iz narodnih kuhinja. Doktori nauka čekaju u redovima pred humanitarnim institucijama ili na ćoškovima sa ispruženim rukama! Radnici se dave u dugovima i među sobom jer nemaju od čega da žive, a ceo dan rade.

Sve ono što sjaji, šljašti i može da se unovči je ostavljeno za idiote sa dva razreda osnovne škole i tri pištolja, njihove članove porodice, za bivše podmostašice, sirovinčine sa glavom za sve osim za razmišljanje, sa rukama samo za tetoviranje i brojenje para. Na pijedestalima se nalazi sve ono što bi bilo sramota držati i u podrumu.

Mrzitelji svoje zemlje se nakotili i, pošto nemaju nijedan kvalitet koji je preduslov za novi trend – odlazak odavde, pokušavaju Srbiju da proglase nekom drugom državom i tuđom kućom.

Sve je kod nas poiskakalo iz zglobova! Svi su udovi iščašeni, svi mozgovi pogašeni, svaki trud unapred pogažen, svaka dobra namera odavno osporena, svaka pametna rečenica proglašena glupošću, svaka laž istinom, svako nasilje je opravdano politikom, svaka vest je od juče, sva su vrata zaključana i pre nego što su prvi put otvorena, svaki uspeh je rizičan po onoga koji je uspeo, svako posrnuće je izgovor za slavlje, svaka žrtva služi za ismevanje, svaki rat je tu da pokrene neki novi, svako pomirenje je privremeno, svaki problem je proglašen tuđim, svako gladan je nazvan neradnikom, svaka boja samo svoju boju voli, svaka je knjižica, osim partijske, nebitna, svaka je ocena, osim najviše, dobra, svaka je umetnost antiumetnička, svaki je mit proglašen lažnim, cela istorija proglašena krivotvorenom, svaki patriota označen kao nacista, a svaki nacista kao napredni intelektualac, svaki je sveštenik sporan, svaka crkva je povod za svađu, svaka litija je korak unazad za savremene Srbe, svaki ponos služi kao stid, svaka je glupost najpametnija stvar na svetu, svaki napredak unazađen, sve tuđe preplaćeno, sve naše poklonjeno, sve vredno obezvređeno, sve srpsko rasrbljeno.

I gde ćemo mi sad ovako pokvareni, slepi, gluvi, iščašeni, izranjavani, izubijani, postradali, rasprodati, unakaženi, silovani, unazađeni, glupi, natrunjeni, opkoljeni, korumpirani, usvojeni, osvojeni, mutirani, matirani, prevareni, ojađeni, pokradeni, nasamareni, raskopani, rasvojeni, raskršteni i tuđi? Pa zna se – samo napred! Napred u zagrljaj sveta koji nam je sve ovo i učinio! Napred u saveze koji su nas rasturili! Napred u glupost, jer je to budućnost celog sveta! Napred u pobedu nad samima sobom! Napred u revoluciju idiotizma! Napred u politiku! Napred u beznađe! Napred u jame! Napred u provalije! Napred u korupciju! Napred u nestanak! Napred u Evropu! Napred u NATO! Napred u sramotu! Napred u nazad!

Srbijo, svaki te korak života košta, a ti ne paziš, već trčiš po minskom polju! Kada bismo malo više gledali pred svoje noge, umesto u zvezde, a najčešće u onih dvanaest, iako smo i ispod one jedne jedva glave promolili, možda bismo se manje saplitali!

Stani, Srbijo! Stani! Pričekaj i razmisli ko si i šta si! Obukli su ti smoking preko tvojih dronja ne zato da bi ti pomogli i ulepšali te zbog tebe, već da bi skuplje prodali ono što je od tebe ostalo, zemljo naša namučena!

Iskra

POSTAVI ODGOVOR

*