Milan Ružić: Skot, opet

0

Što više želim da izbegnem Kajla Skota, on mi sve više skače pod olovku i sam se ubacuje u redove koje pišem. Evo pre neki dan je obišao školu „Branko Pešić“ u Zemunu, koju pohađa 47 dece izbeglica, i poručio da je ovo za njih kraj dugačkog puta rekavši da će oni postati Srbi. Izrazio je žaljenje što su oni prešli tako dugačak put i teška vremena!

Ne znam kako ti uspeva, Skote, da budeš toliki licemer? Radiš za državu koja je, svojim postupcima, i to svesnim, te izbeglice i proterala iz njihovih domova. Ko si ti, Skote, da određuješ da li je Srbija za ljude iz Avganistana, Sirije i Pakistana „kraj dugačkog puta“? Ko te je uopšte i pozvao u školu da ti vidiš da li su se ta deca integrisala i da li napreduju sa učenjem jezika? Nije ti dovoljno, Skote, to što si američki ambasador u Srbiji, već se izmećeš i u prosvetne inspektore? Nemoj, bedno je to plaćen posao u Srbiji. Ne mogu da verujem ni u to da se ti ovde tako lagodno osećaš i deluješ, a ako je ijedna zemlja Srbiji, pa i svetu, donela patnju, to je ona tvoja!

Kako to da ti, Skote, imaš pravo da odlučuješ ko će postati Srbin? Ima li naš ambasador u Americi pravo da kaže ko će postati Amerikanac? Imaju li izbeglice u Americi prava kao u Srbiji? Nije li tvoj predsednik, Skote, onaj koji je zabranio tim ljudima ulazak u vašu zemlju? Izražavaš žaljenje što su ta deca prošla kroz težak period i prešla tako dug put, a Amerika im je ta vremena donela, kao što ih je i na taj put uputila! Imaš li, Skote, bar trunku griže savesti ili stida kada tako nešto pričaš? Probudiš li se ikada noću, Skote, i pomisliš kako to da ste bombardovali ovu zemlju koja je prema tebi bolja i popustljivija nego prema ostalim ambasadorima, a i prema svojim stanovnicima? Verujem, Skote, da su te ljutili i intervjui sa Putinom na našoj nacionalnoj televiziji! Siguran sam da bi ti, Skote, na svaku moju reč imao odgovor, ali bi svaki od njih bio suvišan i napisan od strane onih koji ti i inače pišu šta ćeš reći! Kako se osećaš, Skote, što uvek moraš reći ono što ti se kaže, a ne ono što misliš?

Znao sam da američke ambasade rade svašta po Balkanu, ali do skoro niste određivali ko će biti Srbin, a ko ne! Do sada ste isključivo imali ulogu u tome koji će Srbin biti osuđen ili ubijen humanitarnim bombama! To ne govorim tek onako, već postoji istorija koja svedoči o tome.

Vrhunac licemerja bila je, Skote, ta tvoja poseta školi i rečenice koje si u njoj izgovorio, a ne znam da li si ćutao dok su tebe prozivali da odgovaraš u školi u koju si ti išao. Proterate ljude, pa ih prihvatate u tuđim zemljama, dok im u svoju zemlju, zemlju „ljubavi i slobode“, ne dozvoljavate da uđu.

Verujem, Skote, da sad prolaziš kroz teška vremena i da si potegao veliki put da dođeš u Srbiju. Veoma je važno, Skote, da se ovde lepo integrišeš i da naučiš jezik. Sedi u jednu od tih školskih klupa u školama koje su uništavale bombe tvoje države u čije ime ti sad istupaš, Skote, i uči srpski. Možda je ovo i za tebe kraj velikog puta i možda sada postaneš Srbin! Tada bi video koliko bi te omrzla Amerika bez ikakvog razloga i zabranila ti povratak kući.

Nemoj misliti da te mrzim ili ti želim nešto loše, Skote! Nemam ja protiv tebe ništa, već protiv tvoje zemlje čije rečenice si zadužen da izgovaraš. Verujem ja da ni ti nisi glup, pa da misliš to što govoriš. Ne bi ti, Skote, bio ambasador da si glup, niti bi isto to bio da ne izgovaraš rečenice koje su ti u Americi napisane i koje su ovde izgovarali i oni pre tebe. Zbog svega toga ti ne mogu oćutati, niti mogu protiv olovke koja sama počinje da piše. Valjda je vređa nepravda…

Iskra

POSTAVI ODGOVOR

*