Milan Ružić: Srećna Vam Nova 2017. godina

0

Bliži se kraj 2016. godine, što znači da ćemo, ukoliko nam stranci dozvole, ući u 2017. godinu. Ali, ostaviću sada strance po strani. Dolazi nam godina koja nam ranije nije dolazila i red je da u njoj neko pogazi svoja obećanja ili da ih ispuni.

Što se mene tiče, više bih voleo da se dogodi ovo drugo. Međutim, ne znam šta možemo očekivati u zemlji u kojoj se kao poklon za sledeću godinu obećavaju otpuštanja, suđenja za poštovanje zakona, a nagrade za kršenje istog. Cene u skupštinskom restoranu će verovatno padati, a u restoranima za narod će rasti.

Već vidim šta se dešava u sledećoj godini. Sve je više ljudi bez posla, pa samim tim i bez hrane. Bilo bi dobro napraviti i kontejnere sa oznakom „posno“ kako bi ljudi, bar za praznike, znali po kojima ne smeju kopati da se ne omrse. Sve će više studenata odlaziti iz zemlje. Što viši prosek, to brže do vize i tuđeg državljanstva, a dalje od naših državnih institucija. Otvoriće se još nekoliko univerzitetskih centara u kojima će se određenog dana svake godine održavati velika rasprodaja diploma sa popustom uz članske knjižice bilo koje partije. Mnogi će nas napustiti, a dosta manji broj će se roditi i od prvog dana dolaska na svet sanjati pasoš i neke tuđe zemlje.

Ustanove kulture će se zatvoriti da ne troše pare bespotrebno. Knjige će se štampati u manjim tiražima ili će biti štampane u ogromnim tiražima, ali bez teksta kako bi samo stajale na policama kojekakvih direktora i funkcionera za vreme intervjua, čisto da napomenu kako su oni načitani, a sve to dok greše pri svakoj reči.

Mnogi će nas lagati. Nisu se nadostili prethodnih godina, pa su u novoj planirali to da pojačaju. Zamislite samo šta će nam sve biti obećano! Treba se radovati unapred, jer znamo da nam spremaju velika obećanja. Radujmo se pre nego što nam kažu da od toga nema ništa, iako to već znamo, ali ne smemo da kažemo.

Para će biti, ali ne u našim džepovima. Sreće će biti, ali je moramo otimati, jer nam je niko neće darivati ili izazvati. Majke onih koji se rode biće proglašene razbojnicima, a očevima će kao poklon za dete darivati otkaz, i to ne zato što loše rade, nego zbog toga što država misli na njih i ne želi da roditelj van kuće, ili ne daj Bože na poslu, propušta odrastanje svog deteta.

Crkvu će i dalje opanjkavati i nazivati je kriminalnom organizacijom, jer Bog neće biti kandidat na izborima, kako parlamentarnim, tako i predsedničkim. Prosto, nije završio fakultet, pa nije kvalifikovan da nas vodi.

Kosovo će ići i vraćati se u svakodnevnim naslovima u novinama, jer će se tako testirati mišljenje naroda po tom pitanju, a znaju da Kosovo ostaje naše vekovima, pa ne verujem ni da je planiralo u 2017. godini igde da mrda.

Bar 20 posto stanovništva će ući u politiku jer želi da živi, a za punoletstvo će se dobijati plakati koje treba lepiti oko proleća. Oni koji osamnaestu napune kasnije, neće dobiti ništa. Samo će ih vući za uši.

Poplave više ne moramo očekivati, jer znamo da će ih biti, a ako ih ne bude, potrudićemo se da pokvarimo nešto drugo i prizovemo neku drugu prirodnu nepogodu, jer se ne bi imalo o čemu raspravljati celog dana na televizijskim prenosima skupštinskih sednica.
Zbog opštih mera štednje, umetnost će biti ukinuta, obroci manji, a ljudi mršaviji i zategnutiji, pa neka posle neko kaže kako mere štednje nisu i mere koje će nas dovesti do manjka holesterola i opšteg boljitka. Sportisti će biti uvek spremni za utakmice u inostranstvu, pa tamo bežati iz autobusa kako bi ostali u tim zemljama u kojima ljudi jedu, rade, rađaju i čine ostale bespotrebne stvari kojih smo se mi lišili za opšte dobro.

Dok ovo pišem, čujem kako će ipak biti više radnih mesta. U to ne verujem, ali možda se i varam. Moguće je da će biti više radnih mesta, ali ako neko za svoj rad želi da dobije i platu, on preteruje. Ukoliko za rad želi pristojnu platu, onda nije normalan. Dakle, ne bojte se, biće dovoljno neplaćenih radnih mesta kad smo već svi samo zapeli kako želimo posao.

Životni standard koji oni odrede će sigurno skočiti, ali se sigurno ne može nazvati životnim.

Ako nekoga ovaj tekst uvredi, onda neka se u 2017. godini potrudi da nam ulepša živote i sredi da živimo kao normalni ljudi, a ja ću tad pred svima pristati na to da me nazivaju lažovom.

 

 

 

Milan Ružić, ISKRA

POSTAVI ODGOVOR

*