Милан Ст. Протић: Не расипати снагу на изгубљено…

0

Нити сам истомишљеник актуелне власти, нити сам њихов саветник, али сам сигуран да не треба расипати снаге на оно што је изгубљено, већ водити рачуна о ономе што је здраво и вредно у Србији, казао је за Танјуг историчар Милан Ст. Протић, поводом дебате о решењу за Косово и Метохију. „Код нас је присутна предрасуда да не постоји друго решење осим Косова и Метохије у оквиру Србије. Било које решење, које излази из оквира у којем су Косово и Метохија у саставу Србије, никоме није прихватљиво. А, то није добро“, уверен је Протић. Ипак, како каже, за политичке одлуке одговорни су политичари, јер су за то и бирани, да доносе одлуке у наше име и зато „морају да имају јасан став о будућности Косова и Метохије“, казао је Протић. Толико о Косову и Метохији…А, кад је реч о ширем друштвеном дијалогу о тој покрајини, на који је позвао председник Александар Вучић, Протић не верује да је могућ консензус: „Нисам сигуран да било која врста унутрашњег дијалога о Косову и Метохији уопште може да изнедри неки резултатат. Политички чиниоци, појединци, грађани…свако од нас има свој поглед на то питање и свој одговор на проблем који имамо на Косову и Метохији. Стога не видим да постоји могућност да се дође до заједничког става“, рекао је Протић. На опаску да се, чини се, више говори о самом позиву на дијалог, него што се нуде конкретна решења, Протић каже да је то разумљиво, јер пристанак „увек мало изгледа као кокетовање са властима“. Чим се неко одазове на позив власти, ствара се, каже, утисак да он има пријатељски и добронамеран однос према политичарима који чине ту власт. То, међутим, нема везе са чињеницом да опозиција у Србији и у овом случају, Косова и Метохије, и иначе, углавном коментарише деловање власти, уместо да изађе пред грађане са конкретним решењима: „Српска опозиција је данас обезглављена, недорасла и њен највећи део је изгубио поверење народа. То су разлози катастрофалних пораза на неколико избора уназад. Опозициони лидери оклевају да било ста кажу, јер се боје како ће јавност да реагује“, рекао је Протић, иначе својевремено функционер једне од странака ДОС-а, Демохрисћанске странке Србије. Опозиција се, објашњава, данас труди да опстане на политичкој сцени, много више него да на ту политичку сцену утиче. „Опозиционе странке су у запећку, јер је питање да ли ту има људи који могу нешто паметно да смисле и кажу“, наводи Протић. Могућности опозиционих представника да нешто кажу у јавности и медијима јесу веома ограничене, примећује, али, то не може да оправда слабост опозиције, да било шта каже. „Од нових политичких покрета нисмо добили контратежу актуелној власти, која је, у суштини, преузела политику од својих претходника у погледу евроинтерација. Не могу актуелни опозициони лидери да критикују садашњу политику власти према Европској Унији и Косову и Метохији када су је и сами водили на сличан начин. Амбивалентан однос према Русији је такође стари прича“ казао је Протић. О најави писања заједничке Декларације Србије и РС о деловању за опстанак српске нације и српског народа, Протић указује, најпре, начелно, да је свака врста политичке стратегије потенцијално „осуђена“ на кратак рок. „Догодиће се, на пример, да неки други људи дођу на власт и да они у погледу тог питања имају другачије мишљење“, указао је Протић. На питање шта би евентуално најављена декларација требало да садржи, Протић истиче да у њој морају да се нађу одговори на најважнија питања која се тичу српског народа. „Став Србије према питању Косова и Метохије, став Србије према Европској Унији, САД, Русији, региону и питање будућности српског народа на Балканском полуострву су две стране исте медаље. Требало би да постоји јасна политика власти према сваком од ових питања, како би се Србија ставила на јасне темеље и кренула најзад напред“. Док год то не буде учињено, ми ћемо се, уверен је Протић, вртети у истом зачараном кругу политике коју смо наследили још из Милошевићевог времена. „Питам, зашто још робујемо предрасудама и заблудама из Милошевићевог времена и никако да се покренемо“, закључио је Милан Ст. Протић.

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*