Mile Isakov: Vuk Jeremić – Trojanski Konj

0

Vuk Jeremić je izašao na izbore kao na tržište. Biće Trojanski konj, samo se još ne zna čiji jer to ni on još ne zna. Zavisi od ponude i potražnje. Zasad se on nudi. Svima, pa ko da više. Zato se kandidovao, da bi imao sa čime da trguje. Zna on da nema šansi da pobedi .On je moderan, pragmatičan političar, što u prevodu znači da politiku shvata kao beskrupulozni biznis. Podržaće ga iste takve ličnosti i partije, koje imaju iste namere, da mešetarenjem nešto ulove u mutnom.

Kao što se moglo i pretpostaviti, posle dubokog razmišljanja na glas, umalo predsednik sveta je odlučio da se ipak kandiduje za predsednika Srbije.

Ovom narodu se sugeriše logika da ako je u UN  dogurao do finala pa kod nas mora pobediti.

Zato je i trčao trku za Generalnog sekretara UN da bi sebi digao cenu na domaćem tržištu. A, domaća politička scena treba opet samo da mu posluži kao odskočna daska za nove pohode na neku međunarodnu funkciju. Istina, nikad se nije bavio politikom u zemlji, ali nikad se nije bavio ni diplomatijom pre nego što je postao Ministar spoljnih poslova. Kao što se nije bavio ni Ujedinjenim nacijama pre nego što je zaseo u fotelju predsedavajućeg njene Skupštine. Jeremić, kao kalkulant posvećen samo svojoj karijeri.

Prvi se zvanično prijavio i otpočeo kampanju. Kao ni za prethodne funkcije, niko ga nije predložio, niko to tražio od njega, on je sam sebe promovisao i tek sad će da traži podršku. Može li to tako? Kako zamišlja da to izvede bez ozbiljnih finansijera, bez podrške neke ozbiljne partije i njene infrastrukture? Ko će za njega raditi na terenu, ko će mu organizovati javne nastupe po celoj Srbiji i obezbeđivati masovnost na njima, ko lepiti plakate, ko čuvati glasačke kutije i brojati glasove? Ili već ima velike pare da sve to plati ili računa da će sve dobiti u toku izborne utrke.

Ako ima toliki novac, odakle mu, svi znamo da su izbori veoma skupi.

Ako očekuje da će tek dobiti, od koga? Zato se prvi prijavio kako bi svi ostali znali da računaju sa njime, da ga ugrade u svoje kalkulacije. Sasvim je moguće da i spolja može nešto da kapne, jer to je sića za one koji bi na čelu Srbije da imaju svog čoveka ili bar da spreče da to postane neko ko pripada suparničkom taboru među evropskim i svetskim moćnicima. Za nekog ko politiku shvata kao biznis, bez ideoloških i moralnih skrupula, mogućnosti su praktično neograničene.

Prilikom proglašenja svoje kandidature Vuk Jeremić je saopštio svoj originalan i revolucionaran razlog: „ Volim Srbiju i zato se kandidujem“, što me neodoljivo podseća na TV dramu „Volim i ja nerandže, no trpim“. Jeremić, međutim, pripada mladim lavovima koji ne vole da trpe, ničega da se odriču, ništa da čekaju.

Dobro je da se nije dosetio da umesto što reče da se kandiduje zato što voli Srbiju, kaže kako se kandiduje zato što želi da se oduži Srbiji za sve što je uložila u njega, da joj prenese sve što je naučio u svetu gde ga je ona lansirala. Ali to bi bilo suviše ljudski za jednog političara od karijere. Ne razume taj dečko koji obećava, da njegov perfektni engleski jezik nije njegov dar nego privilegija, koju mu nije obezbedio njegov otac školovanjem na prestižnim svetskim univerzitetima, nego Srbija preko Jugopetrola gde je tata bio direktor. Kako da zna da je dužan Srbiji za sve funkcije koje ima u biografiji, kad on misli da je to zaslužio i da je time upravo obrnuto on doprineo afirmaciji Srbije. Nije tu reč o ljubavi nego o koristoljublju.

 

 

Vojvođanske novine

POSTAVI ODGOVOR

*