Миленко Васовић: Нека ме председник заобиђе!

0

Када ми је ономад стигао позив за мобилизацију, тог дана медији су објавили да је син председника Србије отворио дискотеку „Мадона“ код Пожаревца.

Вече пре тога гледао сам на некој телевизији филм о искрцавању савезничке војске у Нормандији. Са осталом војском искрцао се и син Френклина Рузвелта, председника САД.

У ратовима на простору бивше Југославије деведесетих година није забележено да је син некаквог високог функционера био у рову, или да је рањен, не дај боже погинуо. Привилегију да буду убијени имали су само припадници нижих слојева, обична раја.

Политичари су за себе обезбедили лагоднију улогу: да се сликају пред камерама, да дају запаљиве патриотске изјаве, па још једно сликање, сада у униформи, и онда у црну лимузину – па жени под сукњу. Гурали су туђу децу у крваве ратове, а за своје су обезбедили какав уносан бизнис: шверц цигарета, снабдевање војске и слично.

Неком рат неком брат. И садашњи врх власти лепо се скућио некако баш у време тих ратних година. Они се у рату одлично сналазе, њима је проблем мир, зато би да нас поново угурају у маскирне униформе. Све кукајући да је српство угрожено. Јесте угрожено, али од њих самих. То што су они бранили остало је без Срба или више није српско, а ако и јесте, онда је сиромашно.

Гледам како је заиграло „јуначко“ срце у председниковим грудима. Хоће Томислав Николић да шаље војску на Косово, вели сви ћемо да идемо, он ће први да крене. И уместо да пита ове из Владе зашто дајете аутоголове и некаквим возом узбуњујете народ, он иде корак даље. Као да је једва дочекао.

Какво фолирање, зна он да председник, какав год био, никад не иде први. Просто, није добро да истуриш врховног команданта напред. Зна председник и да су му синови безбедни, један у Крагујевцу као градоначелник, а други на Дедињу. Градоначелници не иду на фронт, а ни они са Дедиња. Лако је туђим табанима ватру газити.

Зна председник и да је на Косову НАТО база, а тамо где су они нема пушкарања около, ко хоће војском на Косово мора да порази НАТО алијансу. И шта ћемо сад? А можда му се осладило оно кад је са Слободаном Милошевићем на том истом Косову до ногу потукао НАТО, па би да понови. Цео Бондстил се тресе од страха.

Као човек са дипломом стручњака за менаџмент председник Николић зна да је лакше људима обезбедити пушку и шињел него радно место. Да је лакше ратовати него производити и извозити. Зна и да рат много кошта, али га ништа не обавезује „да не вади сабљу“. Бункер у Добановцима и није толико неудобан, има интернет и кабловску, а тога на фронту нема.

Како год, молим председника да ме са тим својим ратним наумом заобиђе, и мене и моје ближње, и моје даљње, и оне које познајем и оне које не познајем, и оне који ме воле и оне који ме мрзе, нек не мобилише никога, ако не уме да од комшија прави пријатеље, нека не прави непријатеље.

Савладали смо лекцију са дискотеком „Мадона“, нема потребе да је понављамо.

ДАНАС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*