Milica Đurđević: „Napadi na Crkvu su napadi na narod i državu!“

0

Tvrdio je svojevremeno jedan dobro obavešten čovek da će poslednji udarac na Srbe biti zadat Srpskoj pravoslavnoj crkvi.  I sama logika tako nalaže: najpre opljačakaju narod i opustoše državu, svedu nam čitavu suštinu života na borbu za golu egzistenciju, razoružaju nam vojsku, osramote policiju, da osetimo nemoć i strah, a onda kada smo duhovno najslabiji obruše nam se na veru i crkvu.

Verovatno su i sami crkveni velikodostojnici slutili ovakav sled, pa su godinama unazad uglavnom tihovali. Svaki put kada bi neko od njih progovorio bilo šta o našoj stvarnosti suočio bi se sa rafalnom paljbom i onom čuvenom frazom: „Crkva ne treba da se meša u državna pitanja!“

Šta je država bez naroda?! A dve trećine naroda u državi su vernici Srpske pravoslavne crkve. I da budem potpuno jasna, svaka registrovana verska zajednica u Srbiji ima prava, čak i dužnost, da progovori o pitanjima koja prepoznaje kao važna za svoje vernike.

Za većinu pravoslavnih Srba pitanje Kosova i Metohije je najvažnije nacionalno pitanje. I upravo se Crkva tim povodom javila kao glas opomene da Srbija više ne sme i ne može da pravi kompromise na svoju štetu. Silinom razjarenog bika ministarka Mihajlović jurišnula je na Sveti Sinod – jer „ko su oni da progovore o Kosovu i Metohiji“ kada je za to pitanje zadužena njena sveta Trilatera i prepodobni Kajl Skot.

Za njom se digla čitava ordija nevladinog sektora, politikanata i prevaranata – obrušili su se kao lešinari da oni, sve pod parolom demokratije i slobode govora – jednom za svagda ućutkaju Srpsku pravoslavnu crkvu.

Jedva su dočekali da brigu mitropolita Amfilohija zbog biološkog odumiranja srpskog naroda predstave kao govor mržnje i diskriminaciju žena. On je doslovno pretrpeo javni linč samo zato što je kroz metaforu pokušao da nas sve opomene da je paradigma rađanja – paradigma života.

Radio Slobodna Evropa, isti onaj koji je Srbe huškao na građanski rat 2000. godine čitavu redakciju je stavio na raspolaganje specijalnom ratu protiv Crkve. Izjavu patrijarha Irineja da je Srbija tamo gde su Srbi bez zrna novinarske korektnosti nazvali su velikosrpskim pretenzijama, a besedu mitropolita Amfilohija proglasili su fašističkim pokličom.

U pomoć im je pravo iz Nemačke stiglo specijalno pojačanje kao svojevremeno „debela Berta“ – nobelovka Herta Miler pozvana je kao gost Beogradskog sajma knjiga. Ćerka bivešeg SS- ovca, dakle, ponikla pod kukastim krstom, a danas veliki pobornik NATO pakta, optužila je Srpsku pravoslavnu crkvu da je nanela ogromno zlo na čitavom Balkanu, a naročito na Kosovu i Metohiji. Po njenom tumačenju, naša Crkva je izgleda sama rušila svoje manastire, a patrijarh lično palio Bogorodicu Ljevišku i Svete Arhangele.

 

Mnogi su se pitali zbog čega ministarka Mihajlović nije stajala u redu za potpisivanje Hertine knjige i zadivljeno aplaudirala njenim srbofobnim izjavama na beogradskom sajmu. Odgovor je usledio brzo – bila je strašno zauzeta, vezla je goblen na dar Hojtu Jiu. Ne dolazi joj svakog dana tako važan gost – zamenik pomoćnika državnog sekretara Amerike! Nije mala stvar tako značajna funkcija. I ne podnose se baš svakoga dana Srbiji takvi ultimatumi. Kažu neki, da je bila prilično ljuta što Hojt još nije oštrije nastupio. Valjda se rukovodi logikom – što oni više pritežu Srbiju, to će njena moć u državi biti veća.

Ima onih koji kažu da je Herta Miler ipak u jednome u pravu – zaista smo sami krivi za nesreću koja nas je snašla.

 

 

Afera

POSTAVI ODGOVOR

*