Милица Ђурђевић о обмањујућој понуди Хилари Клинтон!

0

Последњих дана поједини српски медији пожурили су да нас известе о некаквој понуди Хилари Клинтон  у којој се као део нагодбе Србима нуди Република Српска у замену за Косово и Метохију. Без икакве озбиљне геополитичке анализе, насловима својственим јефтиним таблоидима, штампа нам је готово победнички предочила да постоје изгледи да сачувамо Републику Српску, ако се зауврат одрекнемо суверенитета у јужној српској покрајини. Хилари нам нуди и тражи оно што јој не припада, као да је реч о њеној дедовини, или иметку који је стекла за коцкарским столом на Балкану.

Намеће се питање због чега су медији у Србији сензационалистички објавили понуду која је недозвољена у међународном праву и никако другачије се не може третирати до недопустивa врста притиска и мешањe у унутрашња питања једне државе?! Познато је да је актуелно руководство Србије наставило погубну и неодговорну политику према Косову и Метохију, направило низ уступака у корист нелегитимних власти у Приштини, потписало Бриселски споразум, а капитулацију прогласило за дипломатску победу.

Резултати такве анационалне и антидржавне политике правдани су деликатном ситуацијом у којој се Србија налази. Под паролом реалности званичници Србије су o државном суверенитету и територијалном интегритету преговарали спавајући на бриселском поду, не успевајући да сакупе ни мрве које су падале са преговарачког стола. Косово и Метохија представљани су као баласт на путу ка Европској унији, некаквом економском просперитету и бољем животном стандарду грађана Србије. Таква пропаганда медија у Србији, који чак више не користе ни префикс „тзв.“ када говоре о самопроглашеним инситуцијама на Косову и Метохији, није уродила очекиваним исходом. Према свим истраживањима јавност недвосмислено не пристаје да колевку српске државности преда у замену за пропали концепт Европске уније. Било је неопходно да се Србима подметне нова подвала под велом политичког прагматизма – одрицање од Косова и Метохије, зарад опстанка Републике Српске, по принципу: спасимо што се спасти може.

Наравно, изјава Хилари Клинтон, која не одустаје од прекрајања мапа на Балкану, искористиће се као добар изговор за бројне конференције Владе, ванредне састанке државног врха, подизање тензије, свеобухватно стварање утиска да је од кључног значаја да Србија потпуно одустане од Косова и Метохије, или ће у супротном Република Српска изгубити своју самосталност и дејтонске надлежности.

Пуким набрајањем само неколико чињеница у потпуности је јасно да је реч о подвали вашингтонског естаблишмента, које ни у коју руку нема намеру да одустане од централизације БиХ. Унитарна БиХ је стратешки циљ САД, а Република Српска творевина настала „геноцидним и етничким чишћењем“.

Победа Хилари Клинтон на изборима у САД је све извеснија, нарочито ако се узме у обзир измењена демографска слика која у великој мери одговора демократама. Вашингтонска администрација питање БиХ третира као незавршен посао, а долазак Клинтонове на место председника у великој мери представља и враћање фокуса америчке спољне политике на Балкан.

Подсетићу да је још 2009. године приликом избора на место државног секретара за спољне послове током сведочења пред Спољнополитичким одбором америчког Сената, Клинтонова истакла да постоји опасност да Балкан постане део заборављене прошлости , недовршен посао започет 90-тих година, због чега је неопходно враћање Балкана на листу приоритета америчке спољне политике.

Није непознато, али ваља подсетити, када то већ нису учинили медији у Србији, да се Хилари Клинтон хвалила да је директно утицала на доношење одлуке њеног мужа, Била Клинтона, о почетку тзв.хуманитарне интервенције у СРЈ 1999.године. У вашингтонској администрацији данас су високо позиционирани сви кадрови који су директно заговарали и учествовали у припреми бомбардовања РС 1994. и 1995.године. Као својеврстан тим, по свему судећи, будуће председнице САД, они ће настојати да добро припреме лобистичку машинерију и што пре отворе питање унитаризације БиХ. Неизбежно је узети у обзир и лични анимозитет који Клинтонова гаји према Србима,  а који је најбоље приказан у њеном ратном покличу уочи НАТО агресије да „Србе треба засути бомбама и сатрети“. За њу је питање унитарне Босне и Херцеговине, како је и сама признала, ствар личне природе.

Због бројних жаришта на геополитичкој мапи света, арапског пролећа,  интервенције у Либији и Сирији, украјинске кризе, спољна политика САД преусмерила је пажњу са Балкана, али по свему судећи намерава да тај кратки предах који је Република Српска имала претходних година, хитно прекине, а Београд и Бања Луку стави пред нове изазове и ултиматуме.

Колики степен наивности Србија данас мора да гаји да поверује да ће САД одустати од своје замисли да Републику Српску сведе на ниво топонима?! Зар заиста ико верује да ће Срби успешно трампити Призрен за Бања Луку?! Дрскост Хилари Клинтон која говори о некаквим природним границама није чак ни понуда коју једна озбиљна држава треба и да разматра. Већ искључиво прилика да се изврши анализа и припрема на све могуће сценарије који ишчекују српско национално биће наредних година. О суверенитету се не преговара, он је недељив. Изговори реал-политике и наседање на јефтине трикове Вашингтона су нас увек водили само ка губитку територије и одрицању од суштинских националних интереса. Стратешки циљ Србије и Срба су непризнавање Косова и Метохије и опстанак Републике Српске.

 

Заветници

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*