Милица Ђурђевић: „Од Рачка до Алепа!“

0

Ни америчка филмска индустрија није оно што је некад била. Изгледа да су нижи хонорари наљутили статисте, па су пре гашења камера почели да се мешкоље, иако су ЦНН и ББЦ већ припремили вест о њиховој смрти. Тако је снимак 25 „убијених“ обишао свет, али је фабрикована лаж да су за њихову смрт одговорне Асадове и руске снаге овога пута раскринкана и пре пуштања у етар.

Уместо већ опробаних метода изазивања јаких емоција, са циљем да се по сваку цену добије још једна пропагандна битка, светска јавност забављала се овом лоше режираном представом у Алепу. Вероватно је, посматрајући од некуд све то, амерички генерал Вилијам Вокер, гунђао да су ове нове генерације потпуно неспособне и да је боље било да су ангажовали њега – „ратног касапина“ , како су га називали поједини новинари. Он је успешно подгрејао јавност монтираном причом о жртвама у Рачку. Ни читуље које су терористима ОВК објављене у албанским гласилима, а које јасно показују да није реч о цивилима, али ни признање Мадлен Олбрајт да је Рачак дуго припреман, нису биле делотворан деманти. Срби су већ проглашени за планетарно зло, а последице те хајке још увек пребројавамо.

Један од твораца пропаганде, Едвард Бернајс, упошљен у администрацији Вудроа Вилсона, први је изговорио „да САД не ратује, него шири демократију“. Амерички медији су деценијама у служби те доктрине постали прави ратнохушкачки строј. Они безусловно следе интересе америчког интервенционизма.

Сваком „хуманитарном“ рату претходи медијска припрема. Прво се објаве наручени коментари експерата, потом ангажују војске невладиних организација које се наводно баве људским правима; затим следе сезнационалистички наслови са лажним доказима и фотографијама. Паралелно се већ наоружавају „угрожени“ савезници, отвара жариште и покрећу сукоби. На крају на сцену ступају специјални изасланици, посматрачи и супервизори. Срби су прошли све ове фазе.

За потребе специјалног рата збегови Срба из Славоније 1991. године у светским медијама приказани су као колона хрватских избеглица. Пољопривредно газдинство у Трнопољу ограђено бодљикавом жицом пласирано је у јавност као фотографија логора у којем Срби муче жртве. Рој Гатман је за ову вест добио “ Пулицера“.

Над Србима су добро увежбане све манипулативне методе, а креатори су поверовали да када могу мртви са списка жртава у Сребреници да гласају на изборима, што не би могли ови у Алепу да померају руке и ноге након смрти.

У исту лаж не може се два пута поверовати. Западна пропаганда доживела је свој коначни пораз. Она је исмејана и обесмишљена. Само је у Србији још увек поједини одржавају у животу на апаратима, док их неко не обавести да њихови финансијери више не управљају светом.

(Текст је објављен као колумна у недељнику „Афера“)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*