Milica Đurđević: „Od Račka do Alepa!“

0

Ni američka filmska industrija nije ono što je nekad bila. Izgleda da su niži honorari naljutili statiste, pa su pre gašenja kamera počeli da se meškolje, iako su CNN i BBC već pripremili vest o njihovoj smrti. Tako je snimak 25 „ubijenih“ obišao svet, ali je fabrikovana laž da su za njihovu smrt odgovorne Asadove i ruske snage ovoga puta raskrinkana i pre puštanja u etar.

Umesto već oprobanih metoda izazivanja jakih emocija, sa ciljem da se po svaku cenu dobije još jedna propagandna bitka, svetska javnost zabavljala se ovom loše režiranom predstavom u Alepu. Verovatno je, posmatrajući od nekud sve to, američki general Vilijam Voker, gunđao da su ove nove generacije potpuno nesposobne i da je bolje bilo da su angažovali njega – „ratnog kasapina“ , kako su ga nazivali pojedini novinari. On je uspešno podgrejao javnost montiranom pričom o žrtvama u Račku. Ni čitulje koje su teroristima OVK objavljene u albanskim glasilima, a koje jasno pokazuju da nije reč o civilima, ali ni priznanje Madlen Olbrajt da je Račak dugo pripreman, nisu bile delotvoran demanti. Srbi su već proglašeni za planetarno zlo, a posledice te hajke još uvek prebrojavamo.

Jedan od tvoraca propagande, Edvard Bernajs, upošljen u administraciji Vudroa Vilsona, prvi je izgovorio „da SAD ne ratuje, nego širi demokratiju“. Američki mediji su decenijama u službi te doktrine postali pravi ratnohuškački stroj. Oni bezuslovno slede interese američkog intervencionizma.

Svakom „humanitarnom“ ratu prethodi medijska priprema. Prvo se objave naručeni komentari eksperata, potom angažuju vojske nevladinih organizacija koje se navodno bave ljudskim pravima; zatim slede seznacionalistički naslovi sa lažnim dokazima i fotografijama. Paralelno se već naoružavaju „ugroženi“ saveznici, otvara žarište i pokreću sukobi. Na kraju na scenu stupaju specijalni izaslanici, posmatrači i supervizori. Srbi su prošli sve ove faze.

Za potrebe specijalnog rata zbegovi Srba iz Slavonije 1991. godine u svetskim medijama prikazani su kao kolona hrvatskih izbeglica. Poljoprivredno gazdinstvo u Trnopolju ograđeno bodljikavom žicom plasirano je u javnost kao fotografija logora u kojem Srbi muče žrtve. Roj Gatman je za ovu vest dobio “ Pulicera“.

Nad Srbima su dobro uvežbane sve manipulativne metode, a kreatori su poverovali da kada mogu mrtvi sa spiska žrtava u Srebrenici da glasaju na izborima, što ne bi mogli ovi u Alepu da pomeraju ruke i noge nakon smrti.

U istu laž ne može se dva puta poverovati. Zapadna propaganda doživela je svoj konačni poraz. Ona je ismejana i obesmišljena. Samo je u Srbiji još uvek pojedini održavaju u životu na aparatima, dok ih neko ne obavesti da njihovi finansijeri više ne upravljaju svetom.

(Tekst je objavljen kao kolumna u nedeljniku „Afera“)

POSTAVI ODGOVOR

*