Милица Ђурђевић: „Трамп и Срби.“

0

У славу и част „племенитом народу“, како је Србе у свом прогласу називао тадашњи амерички председник Вудро Вилсон, поводом годишњице од почетка Великог рата, 28. јула 1918. на Белој кући у Вашингтону и другим државним установама у САД, вијорила се српска застава.

У Србији више не живе генерације које памте тај велики тренутак наше историје. Замениле су га слике порушених мостова, болница, школа, градских пијаца и стамбених зграда; Америка која је славила несаломиви дух Срба, седам деценија касније прогласила је исти народ за највећег непријатеља глобалног мира.

Када је на Митровдан светом одјекнула вест да је Доналд Трамп нови председник САД, већина Срба је поверовала да ће тробојка поново бити високо уздигнута на постољу највише политичке институције на западној хемисфери.

У овим данима свеобухватне анализе избора у Америци, оно чиме се српска јавност највише заокупљује је питање како ће Трампова победа утицати на прилике на Балкану. Јасније одговоре пружа нам питање: Шта би избор Хилари Клинтон донео народу Србије?!

Нема већег моралног пада него када појединац слави своја недела! Клинтонова се у више наврата хвалила да је њен утицај на одлуку о бомбардовању Срба био пресудан. Најављивала је да ће се Америка вратити на Балкан да оконча започето, циљајући на укидање Републике Српске и заокруживање независности лажне државе Косово. Патолошку мржњу према Србима наследила је од своје менторке Медлин Олбрајт.

И током саме кампање, без икаквог устезања, поручила да је за њу и њену породицу независно Косово ствар личне природе. То није омело поједине српске политичаре да се утркују ко ће први стати у ред пред штабом америчких демократа. Надајући се њеној убедљивој победи, водили су се оном чувеном „А мене ако се сете – сете…“

Неки су у знак пријатељства послали и новчане прилоге за Клинтоновкин јуриш у нову декаду америчке империјалистичке политике.

Из Андрејевске палате, срца Кремља, Владимир Путин честитао је Доналду Трампу. Још од Хладног рата први пут су одшкринута врата за разговор Америке и Русије у другачијем тону. Победа Трампа није гарант да ће доћи до промене спољне политике према Балкану, пре свега због гломазног административног апарата иза кога и даље стоје исти центри моћи. Међутим, нови амерички председник је само још један од доказа да се светске прилике у потпуности мењају. Брегзит у Британији, пораз америчког контролисаног тероризма у Сирији, јачање евроскпетичних партија широм Европе, победа про-руских кандидата на председничким изборима у Бугарској и Молдавији.. Нижу се странице нове геополитичке епохе!

У време таквих тектонских промена, уместо да искористи панику у редовима бриселских бирократа, званични Београд даје позивни број лажној држави Косово. Ускоро ће у Приштини телекомуникационе мреже служити само за пренос једне поруке: „Аљо, аљо, ствари су се измакле контроли! Срби су устали, а Руси долазе!“

(Текст је објављен као колумна у недељнику „Афера“)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*