Милица Радисављевић: Шта жене желе?

0

Према истраживању новинарке Политике Катарине Ђорђевић и агенције Фактор плус, које је урађено на репрезентативном узорку од 400 испитаница, чак 50 процената њих сматра да је савременој жени најпотребнији муж, док 35 процената мисли да су жени у Србији приоритетни образовање, самосталност, интернет и срећа. Када је у питању еманципација и родна равноправност, половина жена сматра да је еманципација допринела да се осећају једнаким са мушкарцима, док 40 процената тврди да родна равноправност није донела никаква побољшања, јер жене сада морају да раде у две смене – на послу и код куће. Трећина припадница лепшег пола тврди да је положај жена у Србији добар, али исти проценат се не слаже с тим и наводи да жене нису третиране како доликује и да је њихов статус лош. Свега трећина дама истиче како им је важно да њихова занимања буду именована у женском роду. Када су у питању нека лична задовољства и брига о изгледу, тек свака десета жена у Србији себи може да обезбеди фризера или неку другу личну рекреацију, а свака петнаеста да ужива у шопингу или козметичару. Због мало слободног времена и слабих финансијских могућности, ретко кад имају прилику да се посвете себи и одморе од обавеза које их чекају код куће, али и на послу. Разлози оваквих резултата могу бити разнолики и многобројни, баш као што су и одговори на питање: Шта жене желе, комплексни и недовољно дефинисани.

БРАК ИЛИ САМОСТАЛНОСТ?
Примарна мисија скоро сваке жене јесте да нађе савршеног партнера и да с њим остане до краја живота. Такво размишљање конструисало је друштво које пропагира тезу да је брак нешто у чему се не сме погрешити. Због тога се понекад жене устручавају да причају о проблемима које имају и стварима које их у тој вези чине несрећнима. Постоје даме које не могу да поднесу самоћу и живот без своје јаче половине, па тако често постају и робови потребе за животом у заједници. С друге стране, постоје и оне које своја лична достигнућа сматрају највећом вредношћу, а самосталност привилегијом коју нипошто не би мењале за припадање другој особи.
Како се разликују жене, тако се разликују и њихове жеље. Док пола њих тежи да се уда и оформи породицу, друга половина покушава да достигне неке личне циљеве и унапреди каријеру, стављајући приватни живот и потрагу за господином савршеним на друго место. Тако се могу разликовати жене које ће упркос лошем браку и избледелој срећи остати уз свог супруга и оне које неће трпети останак у несрећној заједници. Због страха од тога шта ће народ рећи жене често воде борбу између онога што мисле и осећају и онога што раде, односно показују. Да ли ће то што је остављена учинити да је људи жале, па ће њена репутација јаке самосталне особе избледети? Иако су често вођене емоцијама, поједине жене и те како знају да се повуку пред љубављу у којој не виде светлу будућност, било да је то материјално необезбеђена или емоционално непотпуна веза.
Независно од тога коме је намењена и у којој количини, љубав је оно што их покреће да стварају. Било да су то уметничка дела, брак, каријера или породица, жена ће у све што јој је важно уложити много љубави и напора. Свако жели да буде вољен, само је питање колико је спреман да се жртвује зарад љубави и брака. Да ли је онда судбоносно да доказ вечне љубави или стављање окова за цео живот? Одговор на ово питање никада неће бити јединствен и објективан. Док је једнима циљ веренички прстен и бурма, другима ће доказ љубави представљати неки други чинови који нису повезани са ритуалом потписивања брачног уговора. И док је у Србији брак и даље приоритет великом броју жена, у већини европских држава каријера и образовање заузимају прво место. Да ли ми каскамо за европским стандардима везани патријархалним начелима или су припадање некоме и живот у заједници двоје људи стварно нешто што треба да буде главни циљ сваке жене?

ЉУБАВ КАО ПОКРЕТАЧ СВЕГА
Претерана емотивност, осетљивост, жудња за пажњом и потреба да се осете вољено – овако би изгледало стереотипно набрајање особина које карактеришу једну жену и разликују је од јаког и независног мушкарца. Упркос стереотипима о слабијем и јачем полу, жене су свакако склоније показивању емоција и испољавању нежности. И најхладнија дама, дубоко у себи, крије потребу да воли и буде вољена.
Женска очекивања мењају се током година. Девојчице још у раном детињству формирају ирационалну слику о љубави гледајући цртане филмове у којима се принцеза заљубљује у принца на белом коњу и остаје срећна и вољена до краја живота. Током одрастања, девојчице се никада не запитају зашто се бајка завршава након чина венчања и због чега не постоји ниједна бајка која се бави животом краљевића и принцезе након happy end-а. Потрага за вечном љубављу наставља се и у тинејџерским данима када девојке желе да буду пожељне, утицајне у друштву и теже да њихов изабраник буде физички привлачан. У тинејџерским годинама углавном долази до првих љубавних разочарања и тада младе девојке схватају да налажење праве љубави и није тако једноставан циљ. Након школовања и проналаска посла, жене теже да пронађу особу која ће им променити живот и унети нову енергију у углавном досадну свакодневицу. Тада се потрага за партнером не заснива само на физичкој привлачности, већ на много сложенијим критеријумима као што су духовна повезаност, самосталност и способност партнера да је прати кроз живот. Како залазе у зрелије године, жене неретко жале за неким пропуштеним приликама јер тада већ умеју да разликују праву љубав од пролазне, па се често присете љубави из младости које су се несрећно завршиле, а које би можда, након много година, могле да испуне њихове зреле жеље. Малобројне су оне које никада нису патиле за пропуштеним приликама и присећале се старих љубави. Можда баш због своје компликованости, жене представљају непресушни извор инспирације многим уметницима, мушкарцима, али и другим женама које желе да буду боље од њих.

РАВНОПРАВНОСТ – ОРУЂЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЖЕЉА
Еманципација жена битно је утицала на постизање родне равноправности. Рад ван куће и образовање, који су некада представљали само предмет маште и имагинације једне жене, постали су могући и оствариви. Добијање пословне способности омогућило је женама да утичу на друштвени живот, што је раније могао само мушкарац и самим тим пружена им је могућност да буду самосталне и привређују за живот. Та самосталност временом добијала је све веће размере, па су жене осим обавеза које су имале у кући, почеле да обраћају пажњу на активности које су им помогле да изграде своје ставове и изађу из сенке својих мужева.
Савремене жене често не могу да ускладе посао и приватан живот, па се неретко одлучују за једну од две опције: каријера или породица. Постоје и оне које их вешто усклађују и труде се да на оба фронта дају свој максимум. Родна једнакост свакако им је помогла и донела им могућност да се боре за своје интересе равноправно са мушкарцима, да имају право гласа и што је најбитније – да буду независне. С друге стране, еманципација је са собом донела и проблем у виду дупле одговорности коју свака запослена жена осећа под притиском друштва у којем живи. По том друштвеном критеријуму, успешна жена је само она која је узорна мајка, супруга, домаћица, а у исто време добра и цењена у свом послу. Родна равноправност представља идеални темељ за остваривање жеља јер све што је некада било непојмљиво за просечну жену, данас представља циљ који је могуће достићи. У данашње време, жене имају право да одлучују о многим стварима и често представљају најјачу карику у породици. У савременом добу није чудно ако оне материјално обезбеђују породицу или одлучују у име свог супруга.
Када се све сабере и одузме, жена која хоће, може све. С друге стране, постоје оне које и даље не знају који су домети њихове равноправности, па се често плаше да изнесу своје мишљење и покушају да промене нешто што сматрају погрешним. Неретко се у истраживањима и анкетама декларишу као неко ко не зна шта жели или није сигуран у то. Борба за права жена никада неће достићи своје златно доба док свакој од њих не постане важно да учествује у остваривању својих циљева и жеља, али и циљева групе коју представља.

СИТНА ЗАДОВОЉСТВА
Због брзог начина живота, обавеза и мањка слободног времена, савремене жене ретко кад налазе прилику да се посвете искључиво својим жељама и ситним задовољствима која су неопходна да би биле растерећене и срећне. Читање књиге, вожња бицикла или вечера уз свеће, ситнице су које модерна жена сматра потребним, а заправо често нема времена да те потребе и оствари. Такође, материјални приходи веома утичу на то што се жене одричу својих задовољстава како би обезбедиле неке друге ствари које сматрају важнијим од личног ужитка. Многе жене у Србији не памте када су последњи пут частиле себе неким одевним предметом или отишле у ресторан, а стресан живот који водимо често захтева неки вид опуштања. Битно је наћи времена за себе и изаћи из лика маме или супруге суперхеројке. Нажалост, у Србији само трећина њих допусти себи да се једном недељно упути на место где ће уз музику, макар на неколико сати, заборавити на своје обавезе и уживати у слободном времену.

СРЕЋА КАО ВРХОВНА ЖЕЉА
Време у коме живимо представља велику маратонску стазу где свако трчи да достигне свој циљ. Као и у свакој трци, па и у овој животној, важно је застати и удахнути тренутке, јер ништа не траје вечно. Женама је тешко удовољити само ако недовољно познајете њихове потребе или ако из неког разлога то не желите. Мало пажње, поверења, верности и много љубави, сасвим је довољна формула да једна жена засија у свом пуном сјају и достигне своју највишу жељу, а то је да буде срећна.

Извор: Базар

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*