Milijana Baletić: DOMOLJUBNO UMIJEĆE

1

Nema tog hrvatskog domoljubnog umjetnika i „umjetničkoga“ im ostvarenja koji bi – bez „domoljubnih“ djelatnika te „umjetnosti“ u Srbiji – mogao zaokružiti – odavno spakovani scenario o srpskom narodu…

Gledala sam sinoć premijeru filma „Zaspanka za vojnike“ po „Srpskoj trilogiji“ Stevana Jakovljevića, u režiji Predraga Gage Antonijevića, koji je potpisao i scenario zajedno sa Natašom Drakulić. Iako – napokon – takav film u Srbiji, koji ostavlja snažan utisak, nažalost – samo je kap istine – u moru spakovanih laži o nama, fabrikovanih – i u Srbiji?!

Međutim, nije mene ovaj film gurnuo u razmišljanje o filmskim ostvarenjima – posebno našim. Pre nedelju dana, od kada su se Hrvati na njihovoj državnoj televiziji HRT-u, hvalili šta su sve pripremili za svoj „Festival hrvatskog domoljubnog filma“ – od tada mi kroz glavu prolaze i naša „domoljubna“ ostvarenja…! Ne bi im mane bilo da su na ovaj festival uvrštena! Naprotiv – tek tada bi se zaokružio odavno ispisani scenario o Srbima?!

Festival su nazvali „Gordan Lederer“ po snimatelju i domoljubnom dragovoljcu koji je poginuo ’90-tih, ubijajući i proterujući Srbe! Počeo je 27. oktobra i trajaće godinu dana, u formi – putujućeg cirkusa, koji, pored domoljubnog filma, ima i domoljubne promocije domoljubnih knjiga i diskusija…! Na reklamnom plakatu, pored ispisanih podataka, na sred-sredine stoji i prepoznatljivi ustaški grb šahovnica, koji počinje sa belom kockom u levom gornjem uglu?! E, u tu kockicu ucrtali su crveno srculence, koje svedoči o – domoljubnom domoljublju domoljubive Hrvatske prema ustašama i eN-De-Ha-ziji!

Festival je, kako i priliči, sav satkan od domoljubnih dela koja minimiziraju, izvrgavaju ruglu i podsmehu srpske žrtve, proglašavajući ih agresorom i okupatorom – u stoljetnom trajanju hrvatskog genocida nad Srbima?!

Među delima za reklamu i „ponos“ je – knjiga i film „Mit o Jasenovcu“ Romana Leljaka, doduše Slovenca, ali baš onako napravljeno „po zubu“ hrvatskog državnog projekta, u kojem – teško da još negde ima toliko pohvala i simpatija prema napaćenim ustašama, koje su se „naradile“ u Jasenovcu, gde je vrvelo od pozorišta, opere, utakmica – u kojima su Srbi ubijali vreme?! Nešto malo Srba je i gubilo život, što u – ma sto posto – međusobnoj tuči, što prirodnom smrću – „normalno“ je i da umre poneko?!

Tu je – ma, stvoren za reklamu – i film Jakova Sedlara „Sto godina srbijanskog terora u Hrvatskoj 1918 – 2018“?! Na plakatu za film iznad gomile kostiju, stoje isklesane glave kralja Aleksandra Karađorđevića, Svetozara Pribićevića i ovovremenskih Milorada Pupovca i Aleksandra Vučića – kao na američkom spomeniku Maunt Rašmor, koji simbolizuje prvih 150 godina američke istorije! Pored imena filma, u zagradi stoji „od Karađorđevića i Pribičevića, do Vučića i Pupovca“?! Tu je i engleski prevod uz dodatak – „Šokantni dokumentarni film“! Naravno – kad već Srbi nisu šokantnu istinu – samo poređali – u šokantni film i pokazali je svetu – „istine“ su se u’vatili Hrvati?! Morao je neko?!

U filmu mi je nekako najjača „zahvalnost“ Aleksandru Karađorđeviću, koji im je u Kraljevini Jugoslaviji – neštedimice – davao srpsku zemlju – umesto da je povukao granicu (ma koliko se mi sporili sa Šešeljem) Karlovac–Karlobag–Ogulin– Virovitica i sveo ih – samo – na ono, što je zaista njihovo?!

Junak“ Sedlar je – ma, samo tako sastavljen! Po ocu je Hrvat, po majci Jevrej! Bolju kombinaciju za ovu rabotu – teško je naći, a pri tome – što jes’-jes’ – maestro svog zanata! Montira, prekraja, frizira, briše, dodaje, fotošopira – svim najsavremenijim tehnološkim dostignućima je ovladao?!

To što Srbi za njega pre nisu čuli, nije mu smetalo da se on debelo „naradi“! Ovekovečio je sve „domoljubne“ teme i zaslužne domoljube – od Ante Pavelića, Alojzija preblaženog Stepinca, preko Tuđmana, Gotovine i ostalih „blaženih“ iz plejade genocidnih domoljuba?! Kamerom ih je „uvatio“ i vazdiga u nebesa, što pojedinačno, što masovno – veličajući komplet ustaše i ustašstvo od nastanka, učinka, do Blajburga, i – na pijedastal nezaborava, zajedno sa svojim junacima – i sebe – podigao?!

Međutim, makar što se Srba tiče – džaba je krečio!? Samo što smo za „ostvarenje“ mu čuli – zaboravili smo?! Tako smo dresirani?! Nećeš ti – pa makar sto puta bio „Sedlar“ – ogaditi hrvatski učinak nad nama?! Nama Hrvate nisu ogadili ni neposredni izvršioci svih jasenovaca, jastrebarskih, jadovna, jama, oluja, bljeska i na stotine hiljada – što poklanih, što proteranih…?! Nisu nam ih ogadili ni oni ogromni kazani po Donjoj Gradini i Jasenovcu, u kojima ste Srbe kuvali i od njih pravili sapun?! Nije nam ih ogadilo ni onih 500.000 (po stranim izvorima) – i to samo u Jasenovcu – što maljem utučenih, što „srbosjekom“ zaklanih (municija se štedela)?! Sad nađoste da nas probudite ponovnim ubijanjem svih tih jasenovačkih mučenika tako što vam je pred kamerom – jednostavno nestalo – blizu pola miliona poklanih Srba?! To što ti, kao eksponent državnog projekta ove najnovije eN-De-Hazije, združeno s njom, propiraš vašu mračnu vertikalu – od nastanka do danas – teško da će Beograd probuditi?!

Doduše – gunđalo se dan-dva – ali onako po kući – za domaću upotrebu! I neka to, garantujem da oni koji budu pročitali ovaj tekst, neće se moći čudom načudit – otkud sad o ovome priča, a „prošao joj rok“?!

Ako bi se neko od Srba i trgnuo – tu su oni – uvek „budni“ – koji neće prošlost…?! Oni bdiju nad našim „mirnim snom“! Kao roditelj, koji umirujućim rečima – spavaj, sine – svoje čedo u dubok san vraća kada se usplahiri probuđeno strašnim slikama opasnosti koje ume san da ređa – tako i srpski narod – evo već ceo vek, ima svoga „roditelja“?! Kako nas je koja vlast njihala – „uspavanku“ ni jedna menjala nije! Nema toga probuđenoga Srbina koji glasom vrha države ponovo u san nije uteran?!

Ova hrvatska „umjetnost“ nije novina! Brisanje zločina i obrtanja uloge žrtve u dželata – staro je skoro koliko i zločin! Nije da se za to nije znalo, mada je, sve do Tuđmana, bilo tiše! Poslednjih godina – kako i priliči finišu – dobija zaglušujuću buku! Ali – nema toga urnebesa koji budi iz srpske „uspavanke“?! I dok nam je Beograd u državni projekat redovno „uspavanku“ upisivao, dotle se hrvatski državni projekat genocida nad Srbima – u miru, uspešno završi?!

Bravo, Hrvati! Nema vas takvih na zemaljskoj kugli! To što vaša majka rađa – druge još rađale nisu?! I treba vi da pišete takve knjige, pravite filmove i perete istoriju, kad Beograd i Srbi – za sto godina ne stisnuše petlju da isteraju istinu i pravdu na videlo! A trebalo je samo poređati – bez pakovanja, krivotvorenja i dodavanja objašnjenja! Međutim – do dan-danas – vlast u Beogradu ne nađe za to para i vremena…?! Ali zato, kad bi se pobrojalo sve ono što Srbija piše, snima, finansira, šalje na festivale, izložbe – mrtva bi trka bila s Hrvatima?! To što su Hrvati Srbe ubijali, progonili, smanjivali žrtve genocida i proglašavali ih agresorom – samo je pola – od ukupno „nacrtane“ slike o našem narodu! Cele ne bi ni bilo bez našeg doprinosa?! Kako smo tek mi zdušno našim parama „ubijali“ svoj narod u korenu, survavali sopstvenu vertikalu u fekalije i uzdizali neprijatelje?! Ovde ne može stati ni stoti deo tih nam „dela“ – što je „Beograd“ Srbima „nasnimao“?!

Kad se samo setim pozorišne predstave „Sveti Sava“ s kraja ’80-tih, koju je proizvelo pero Siniše Kovačevića i režija Vladimira Miličina – taj osećaj duboke mučnine, teško je opisati! Ma da su se i najveći srpski neprijatelji u’vatili ove teme – imali bi više poštovanja prema našoj vertikali, narodu, svetosavlju, vladarima – istini,…?! Nemanjići su „pasja sorta“, nezajažljivi erotomani koji ne biraju s kim će i kad će orgijati?! Oni ubijaju, siluju, psuju, prave bahanalije i razvrat, od sluškinja pa koga u’vate…?! Narod je kljakav, prljav, pun kopiladi…?! Stefan Nemanja (Sveti Simeon mirotočivi) otac Svetog Save je – pored svega ovoga – i bezbožnik?! Sava je, između ostalog, prevarant, razbojnik, bilder, koji go do pojasa, zajedno sa pederima monasima u Hilandaru „vučjim čoporom“ – nabija mišiće…?!

A tek u ovoj novijoj istoriji, kad su se naši „domoljubi“ u’vatili tema – ta „ostvarenja“ su nebrojena?! Sećam se filma „Lepa sela lepo gore“ i to usred ratnog haosa ’90-tih u kojem Srbi ubijaju muslimanske civile, žene, majke, pljačkaju, pale kuće, i onako primitivni, orgijaju…?! Sva ta „kreacija“ režisera Srđana Dragojevića nastaje na osnovu novinskog teksta i pisanija – prepoštenog i večito prilagodljivog i upotrebljivog – Vanje Bulića?! Kako film ne bi, ne daj Bože, ostao samo na priči o istinitom događaju u kojem su ’92. srpski vojnici, braneći most i čuvajući odstupnicu, bili opkoljeni i pod paljbom Alijine vojske danima zarobljeni u tunelu – ovi naši „kreativci“ – razigrali su svoju maštu po Srbima, jer – samo takvo „razigravanje“ se plaća i garantuje uspeh na Zapadu!

Kad smo već kod „umjetnika“ Dragojevića, on – od Prvog svetskog rata, pa naovamo – Srbima dužan ostao nije! Od celokupne stradalne, mučeničke, a viteške srpske borbe u Velikom ratu, spakova nam film – „Sveti Georgije ubiva aždahu“– i to snimljen iz naše kase za 5 miliona evra, koje su mu DOS-ovci dali te 2009. godine! Kako su tu tek Srbi zapečaćeni kao jedna nenormalna, primitivna rulja, bez časti i morala, koji jedni drugima, preko kreveta i osveta, nameštaju pogibije po frontovima…?!

A tek što se možemo pohvaliti najnovijim autošovinizmom – toliko ga je da ne znam odakle da krenem! Evo kao ilustracija samo par „svetlih“ primera! „Umjetnik“ Milorad Stojčić prvo se pročuo slikom „Kosovke devojke“ koju je obukao u šiptarsku nošnju, a ranjenog srpskog junaka, koga okrepljuje vodom – u Šiptara i – sve to poslao u Prištinu na izložbu, leta 2015?! Tako je on svojim „višestrukim“ talentom dao sebi za pravo, em da koriguje četkicu velikog Uroša Predića, em da koriguje istoriju kako bi dokazao da se nisu Srbi – nego Šiptari – borili za svoje „Kosova“?! Kad se već dokazao kao vrstan skrnavitelj svojevrsne ikone koja govori o srpskoj borbi za očuvanje KosMeta – Beograd mu je, sad u avgustu 2018. – bez dvoumljenja organizovao, da ispod Belog anđela u Kulturnom centru Srbije u Parizu, postavi – dva muška junaka crtanih filmova, Paju i Mikija – u razvratničkoj seksualnoj pozi?!

Borbu za „istinu“ u očuvanju KosMeta – ispoljenu kroz sve „umjetničke“ izraze – naša država neštedimice podržava?! Plan stranih obaveštajnih službi, izveden u saradnji sa domaćim kvislinzima, koji je spakovan Srbiji – kako bi se potegao kada dođe trenutak (što je otkriveno i pred Haškim tribunalom) – svojski je ovekovečio još jedan srpski „umjetnik“ Ognjen Glavonić! Njegov dokumentarac „Dubina dva“ iz 2016. koji „svedoči“ kako je Milošević poubijane nevine Šiptare sakrivao tako što ih je, ni manje ni više, nego s KosMeta vozao do Beograda, ne bi li ih tamo zakopao i svaki trag izbrisao?! Oduševljena zapadnjačka kritika film je veličala kao: „suočenje sa zločinom u srpskom postgenocidnom društvu“?!

Nakon što se dokazao u ovom „dokumentarcu“ – odrešili smo mu kesu za dugometražni igrani film „Teret“?! Tu je do kraja „razigrao“ scenario obaveštajnih službi o nama, po kojem – onako besposleni za vreme NATO-agresije ’99. – skupljamo po KosMetu Šiptare poubijane, što u okršajima sa srpskom vojskom, što pod bombama zapadnih prijatelja – punimo hladnjače i vozamo ih po centralnoj Srbiji – ne bismo li ih posakrivali?! Za ovo „ostvarenje“ – legli su mu direktno državni novci – iz Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu i informisanje AP Vojvodine?! Uz našu državu ovo „delo“ su mu – potpuno logično – zdušno pomogle Francuska, Iran i – Hrvatska?!

A tek izložba UČK-a 2013. u sred Beograda – o stradanju šiptarske terorističke, „nevine“ porodice Bogojevci, koja je ’98. oružjem udarila na legalne organe Srbije i otimanje KosMeta?! Ko je sve „izložbi“ prisustvovao, ko je otvarao, ko je aplaudirao… – koja je to tek naša strašna priča?! Da se ne ponavljam, pisala sam o tome – a i mučno je! Ta kolumna, pod naslovom „Od ‘Šote’ do ‘Bogojevci’ u Beogradu“, nalazi se u arhivi na mom sajtu www.milijanabaletic.com, a može se naći i na internetu pod tim naslovom!

I ona izložba u januaru ove godine u UN o Jasenovcu, koje je bilo samo jedno od 320 mučilišta za Srbe po logorima i jamama u Hrvatskoj – umesto da to bude početak i da se, na međunarodnom nivou, napokon krene – i ne zaustavlja dok se ne istera istina i kazni monstruozni zločinac – mi je „ugasismo“?! Kao da nikad ni postojala nije?! Sve, ponovo, gurnusmo u zaborav, a – „Sedlari“ – rade li rade?!

Kad se malo bolje razmisli, Hrvati vala mogu svašta da nam zamere, ali ovo oko genocida nad nama – ne mogu nikako! Ne da im projekat nismo ometali, nego – pomagali smo koliko god je u našoj moći bilo – što ćutanjem, što zataškavanjem, što direktnim nam doprinosom u (ne)delima?!

I šta će tu sad Hrvatima kojekakav Sedlar u borbi protiv Srba, kad teško da – boljih „Sedlara“ Srbima – od Srbije ima?!

Milijana Baletić

Patriot

 

1 KOMENTAR

  1. Dobro Milijana, ali kako biti domoljub u Srbiji dok je na vlasti komunističko-nacionalistički-kriminalni front koji je pokrenuo građanski, verski i lopovski rat u Jugoslaviji da bi sačuvao vlast. Taj front su još pre četvrt veka uspostavili Milošević, Dačić, Šešelj, Nikolić, Vučić, Arkan, Palma … To su ljudi koji su Srbiju uveli u rat da bi kao “zaštitnici srbstva” uskočili u političko sedlo i jahali državu i narod, vodeći ih direktno u propast.

POSTAVI ODGOVOR

*