Milijana Baletić: NOVINARSTVO – ZLOUPOTREBA PROFESIJE

0

U urganizaciji Udruženja novinara Bugarske, u Sofiji je u utorak, 4. decembra’18.  održana Međunarodna Konferencija Novinara, na temu: „Uloga novinara u globalnom falsifikovanju istine“! Podneseni referati i diskusija, bili su svojevrsna pobuna zbog novinarstva danas koje je izgubilo svoju ulogu i postalo propaganda u rukama moćnika, njihovog kapitala i interesa, što za sobom ostavlja tragične i nesagledive posledice! Na skupu su bili novinari iz: Bugarske, Velike Britanije, Gruzije, Makedonije, Nemačke, Poljske, Rusije, Sirije, Crne Gore i drugih. Svaku državu predstavljao je po jedan novinar, osim Bugarsku, koja je bila predstavljena sa više novinara i rukovodstvom Udruženja novinara Bugarske. Srbiju je na ovoj Konferenciji predstavljala novinarka Milijana Baletić, čiji referat prenosimo u celini.

Poštovane kolege!

Kada sam sela da napišem ovu moju reč, koju ću danas pred vama pročitati, imala sam problem, odakle krenuti, šta pomenuti, a šta izostaviti iz sveukupnosti unutrašnjih i svetskih procesa, koji se prepliću kroz naše pojedinačne sudbine i sudbine celih naroda – od kojih su novinar i novinarstvo neodvojivi?!

Koliko je, za današnju moć i pobedu, i to – od globalnog do lokalnog nivoa –  bitno novinarstvo – najbolje se vidi kada se otkrije kapital koji stoji iza uticajnih medija. To može i drugačije da se kaže – kada čujete i pročitate informaciju koju plasira određeni medij – odmah znate čiji kapital, tj. interes, iza njega stoji?! Ova spoznaja istovremeno govori – i o snazi i o sunovratu naše profesije?! Evo zašto!

Od one nekadašnje uloge novinarstva, koje je bilo budno oko nad državnim sistemima i svetskim procesima, korektiv snazi moćnika i zvono za uzbunu narodu nad kojim se nadvija opasnost – danas je sluškinja onima koji su nekada od njega strepeli?!

Globalistički kancer koji metastazira kroz sve segmente društvenih procesa – teče kroz mikrofone i pera njegovih propagatora, koji su od ove naše, nekada časne profesije, zadržali samo ime?! Čak su ih – radi obmane plebsa –  unapredili u zvanje – „nezavisni novinari“ – alibi iza kojeg se skrivaju, kako bi im prevara bila uspešnija?!

U globalističkom pohodu na svet – iskonske vrednosti, i sve ostalo –  svedeni su na nivo prostitucije?! Ko više plati – tome se proda?! Da li mu prodate sebe, istoriju, teritoriju, istinu, narod… – svejedno – trguje se beščasno sa onim sa čim častan čovek ne trguje!

Najbolje objašnjenje isprostituisanog vremena u kojem živimo možemo sagledati prateći kroz prošlost do današnjih dana pojam patriotizma. Kroz istoriju, uvek je patriotizam značio isto – ponos, čast, uzor i slavu, kao što je i izdaja svoga naroda, države, istine… podrazumevala – beščašće, sramotu i kaznu! U ovom vremenu globalističke okupacije, pod čijim pritiskom se vrši promena svesti naroda, imamo karakterističnu zamenu teza, tako da – ono čega se nekada stidelo danas služi za ponos, a ono čime se nekada ponosilo, danas se toga stide?! Kako bi lakše vladao plebsom, naš okupator je pod ovu definiciju zamene teza na prvo mesto prepakovao kategoriju patriotizma i izdaje?! Tako danas, oni „prodani“ iz naše branše, oslobođeni osećja stida zbog svojih „dela“ – ponosno propagiraju interese svojih gazda?!

Ovom tržištu beščašća, skoro da ni jedan jedini segment društva nije umakao, a zašto bi onda novinarstvo! Ono, ne da nije uteklo, čak je, od svih profesija koje su zahvaćene bolestima današnjice, najviše i stradalo! Prvo je i podleglo, jer – bez vlasti nad informacijom – teško da se i osvaja i zadržava moć?! Zato su moćnici pokupovali našu branšu, kao svoju logističku podršku! Novinarstvo  je, u onom smislu svog izvornog značenja – uz izuzetak časnih pojedinaca i pojava – postalo nečasni megafon u rukama onih koji najviše plaćaju! Na tom tržištu, samo dva uslova je trebalo da ispune – da znaju i da su nečasni! Tako je novinarstvo poginulo pod blagodetima beskrupuloznog kapitala!

Svaki okupator teži da ima potpunu okupaciju okupirane države, naroda, suprotnog tabora…! Na svim tim „bojnim poljima“, danas je sastavni deo – propaganda i propagandni rat! On, bez „vojske“ zvane novinari – ne bi mogao da postoji! Za tu rabotu, od pripreme do konačne pobede, oni su zaduženi! Jer, nema te okupacije, toga pendreka, čizme i tenkova koji su jači od ispranoga mozga naroda! Tek kada narodu potpuno „uradite“ mozak – on je konačno pobeđen! E, ovaj zadatak danas pokrivaju „vojnici“ zvani – „nezavisni novinari“! Inače, na tom poslu, njima ne treba neki poseban napor niti istraživačko novinarstvo! Njihovo je samo da znalački barataju sa već pripremljenom propagandom, profesionalno je slože  u formu istine i novinarski kalup – plasiraju narodu i navedu ga na stranu koja odgovara njihovim gazdama! Ovi „nezavisni“ su najubojitije oružje u rukama neprijatelja, koje istovremeno i ubija i ostavlja žrtvu u životu! Oni, direktno u glavu, iz svih mikrofona i pera tuku – dok plebsu ne preperu i prepariraju mozak, da on, ne samo što je onesposobljen da pruži otpor svome neprijatelju, nego se i pretvori u snagu koja se – žestoko za njega bori – ubeđen da se bori za sebe?! Ovaj, još jedan korak dalje – stanje obožavanja svoga neprijatelja – poznat je u psihologiji kao Stokholmski sindrom?!

Naravno, propaganda je znalački spakovano oružje od kojeg uvek stradaju slabiji. I u okviru istog društva u sudaru klanova suprostavljenih interesa moćniji odnose pobedu! Na globalnom prostoru – u beskrupuloznim imperijalističkim intervencijama na suverene države, zarad njihovih vojnih, finansijskih i političkih interesa – po pravilu, stradaju mali narodi! Lome ih, poigravaju se s njima, okreću jedne protiv drugih, koloniziraju, potčinjavaju, guraju u ratove i gibenija, razbijaju im, pa ponovo sklapaju, države – i kroje im granice po svome interesu!

Razaraju im identitet, čupaju koren, pretvaraju ih u bezličnu masu zvanu građani, kosmopoliti, internacionalisti… sve, samo da ne budu ono što jesu! A sebi su ostavili pravo na koren, vertikalu, identitet, posebnost, uzor, mit…! Oni sebi mit, tamo gde ga nemaju – i izmisle?! Malim narodima kradu, skidaju, otimaju, uništavaju mit kao mrežu zlatnih niti koje ga od nastanka kroz istoriju drže na okupu! Pozivaju ih da „prihvate realnost, gledaju u budućnost…“ sve uz mantru „neću prošlost, hoću budućnost“! Jer, narod bez prošlosti, svog tla, zaveta predaka, svetinja – nema obaveza, nema svog identiteta, nema korena, nema šta da brani – osim da pripadne onome ko naiđe?!

E, za sve ove rabote – danas su potrebni „novinari“, koji na tržištu nose visoku cenu – i još im na čelu piše da su „nezavisni“?!

Usavršenost „nezavisnog novinarstva“ – do perfekcije – najbolje se vidi u obojenim revolucijama kojima su udarili na narode, države i regione na koje su se namerili! Jedna, od tih prvih žrtava ovakvog „nezavisnog novinarstva“ bila je Jugoslavija – koja je postojala na prostoru odakle dolazim, a koja je ’90-tih godina razorena u krvavom građansko-verskom ratu! Sa takvom propagandom, plasiranom iz, prethodno instaliranih, „sorošomedija“, kao i iz moćnih medijskih centara Zapada – sa kojom se naš, uspavani, narod sreo, on – ne da se nije suprotstavio okupacionoj propagandi – on je ruku u vatru gurao za svaku „istinu“ koju su izgovorili – njemu tada prvi put predočeni –  „nezavisni“ novinari….?!

Suprotstaviti se ovoj okupatorovoj logistici – ravno je ulozi hrane bačene pred gladne pse! Niko ne može tako da vas rastrgne, kao gladna, udomljena paščad koja brani svoje zdele koje su im gazde napunile?! Ova istina – najbolje  se iskusi na svojoj koži – ja sam kroz nju prošla!

Mimo ovih „nezavisnih“, ima izuzetnih, visokoprofesionalnih novinara, ali – ne ispunjavaju onaj drugi kriterijum – nisu nečasni! Za njih, ne da se ne otimaju nego – sredstva ne biraju da ih iz novinarstva uklone!

Znam, da će „nezavisni“ ovo što sam sad rekla prvo napasti i podvesti pod  floskulu – nema onih koji o sebi loše govore! Međutim, najlakše se ustanovi da li ste na pravoj ili pogrešnoj strani, na osnovu toga: da li vaše delo hvale ili napadaju – provereni prijatelji vašeg naroda i istine, ili – provereni neprijatelji!

U malim okupiranim državama, na delu je još jedan oblik urušenog novinarstva i te kako zaslužan za sunovrat naše profesije! Tamo je, radi privida da se može čuti i drugo mišljenje i to, po pravilu, ono koje narod negde duboko oseća kao istinu – novinarstvo prepušteno amaterima! Njima je, tako neznavenim, nespretnim, nesposobnim, a nadobudnim – ostavljeno da „vladaju“ u ovoj izuzetno zahtevnoj oblasti – na opšte zadovoljstvo „nezavisnih“ i njihovih gazda?! Oni imaju duplu ulogu – da, kako-tako „izbuše“ balon nezadovoljstva naroda da ne eksplodira, jer – ipak se negde čuje i drugo mišljenje! I drugo – način na koji oni to rade – toliko je prizeman – da je svakog pojedinca sramota da se identifikuje sa onim što oni brane i zastupaju?! Tako je – uz pomoć nečasnih i uz pomoć amatera – pravo novinarstvo ubijeno!

Poštovane kolege, ne bih htela da ovu moju reč doživite kao kuknjavu. Ovo je samo moje viđenje novinarstva danas. Ja sam svesna da slobodu niko nikome nikada nije poklonio i ako je hoćete – za nju se morate izboriti! Međutim, kako da časni pojedinci, koji su tu i tamo ostali, sami, golih ruku, dobiju ovu bitku? Kako izlečiti novinarstvo i dići ga iz mrtvih?! Teško – bez organizovanog, debelo materijalno podržanog, pravog novinarstva i novinara! Ali, gde da slabi – od pojedinaca, grupa do okupiranih naroda – nađu ta „leđa“ i ta sredstva, koja će istinom profesionalnog novinara – nadjačati debelo plaćene i zaštićene okupatorove (ma šta to značilo) propagandiste – podvedene pod onu poznatu skrivalicu – „nezavisni novinari“ ?! Samo, ako u ovom pravcu, uspemo nešto da uradimo – ovaj skup će imati smisla!

Hvala na ukazanoj pažnji!

Milijana Baletić

 

 

POSTAVI ODGOVOR

*