Milijana Baletić: ŠIPTARSKI MUZEJ „GENOCIDA“

0

E i ja sam odlučila da se uključim i dam svoj skromni doprinos, kako bi smo ostali na toj liniji žrtvovanja prema „ugroženim“ Šiptarima pod „genocidnim“ Srbima?! Imam i poseban recept! I ovo nije sad da ja nešto spočitavam državi Srbij! Nju, koja je pomagala toliko – da bez njene pomoći nikad Šiptari ne bi ni bili ono što su danas – retko kad je i trebalo na to opominjati…

E ima li i jednog vrednosnog suda, ili pojma nekadašnjih vrednosti, koje nezaustavljiva globalistička epidemija, nije zahvatila i bacila u bolesničku postelju?! Ne, da ja znam?! I ono što se nekada zvalo i pod demokratijom smatralo – danas je njena suprotnost i – sprdnja?! Parlamentarizam, međunarodno pravo, ljudska prava, moral, nemoral, Povelja UN, suverenitet, agresija, okupacija, zločin, žrtva, kazna… – sve je pretumbano i posađeno naglavačke?!

Evo i Šiptare na KosMetu odenuli su u tu demokratiju?! Oni su školski primer novoustrojene svetske bolesti – rezistentne na sve dosadašnje lekove – kojima je raspolagalo normalno društvo?!

Kao u direktnom prenosu iz ludnice, Šiptari danas na „Kosova“ glume državoliku tvorevinu! Imaju i parlament – i to takav, na čijem je čelu Kadri Veselji – jedan iz niza terorista i ratnih zločinaca okupacionog šiptarskog naroda nad Srbima i našom svetinjom?! E samo da je ovo – a nije – bilo bi dovoljno, kao potvrda nakaznosti!

Sve pošasti i izopačenosti koje su zaposele tu iskonsku srpsku zemlju i preko nje tutnje vekovima – teško je ovde pobrojati! Međutim, dana nema kad iz te bolnice ne stigne neka nova dijagnoza! Evo sad je, 16. maja, tri dana pred lokalne izbore u četiri opštine na severu KosMeta, na inicijativu „parlamentarca“ Veseljija, u tom „parlamenut“, izglasana rezolucija o srpskom „genocidu“ nad Šiptarima u sukobu 1998. i 1999. godine?! Tu se formira i Komisija koja će da sakuplja dokaze „genocida“, i Tribunal koji će da sudi „genocidnim“ Srbima za „genocid“ – nad nevinim šiptarskim okupatorom?! I na kraju ide reparacija – ratna odšteta – koju ćemo da im platimo, zato što smo se u opšte i drznuli da sprečimo okupaciju i otimanje dela svoje države i pokušali do zaštitimo svoj narod i svetinje pod šiptarskim pogromom?!

E vala, ako ima i jednog naroda na čitavoj Zemljinoj kugli, koji je školski primer eksperimenta na putu ka konačnoj pobedi prevrnute svesti – onda je to Srpski narod! Ja ne znam da postoji i jedan drugi na Planeti, za kojim su se natisli da ga celoga iščupaju iz korena i posade naglavačke, kao što su se natisli da to sa Srbima urade?! Ne postoji ni jedno obeležje, kvalifikacija, zločin, kazna, svojina i otimačina – kojoj kod Srba nisu zamenili mesta?! Skoro svugde gde su Srbi bili svoji na svome – danas su tuđini na tuđem?! Gde su god oslobađali – danas im se to beleži u okupaciju?! Gde su god bili ponos – danas im je to u bruku upisano?! Gde su god za svoje ginuli, danas im se – u mesto u viteštvo – u zločin računa?! Gde su god bili žrtve – u dželate su ih spakovali?! Gde je god nad njima izvršen pogrom i genocid – danas ih u genocidni narod pretvaraju?! Ako nigde, ono nad Srbima je uspela bezskrupuloznost, izopačenost i bolest pretvorena u pravilo novog, poželjnog svetskog poretka, kojega ustanovljava sila – a ne pravna norma i normalnost?!

Kada su se još ’90-tih, prvo rimokatolici Hrvati, pa Alijini muslimani u BiH, vazdigli da Srbe, na svetskom nivou tuže i optuže za genocidni narod – to je izgledalo kao pojava onostranog! Prosto čovek nije mogao da veruje da li dobro čuje ili je sišao s pameti?! A kada je Britanija u julu 2015. sastavila rezoluciju, koju je Savet bezbednosti UN trebao samo da usvoji kao gotovu ispisanu presudu Srbima – kao jedinome ovozemaljskome genocidnome narodu – meni je to, s obzirom od koga je poteklo – bilo potpuno „normalno“?! Da ne bi onih „zloćestih“ Rusa, koji su stalno budni, te staviše veto na taj čestiti predlog Londona – uđosmo ti mi u istoriju i to – ceo narod – svi do jednoga genocidni?!

U ovoj ofanzivi kuju je pokrenula protiv Srba „plemenita“ Britanija, svi mi odreda – i živi i mrtvi – bili smo nemoćni i razoružani da išta učinimo! Neka što su živi, no i svi oni večni iz svih znanih i neznanih ustaških jama, jasenovaca i jadovna, i svi oni iz ustaških kazana u kojima su od Srba sapun pravili, i svi oni obezglavljeni od ćele-kula do Vozuće i El mudžahid brigada po Alijinoj Bosni, i svi oni povešani, streljani, u plavim grobnicama u Velikom ratu sahranjeni, i svi oni po golim otocima i pasjim grobljima Crne Gore posejani, i svi oni proterani, opljačkani, poubijani, živi raskomadani i rasprodati u organima na šiptarskom monstruoznom tržištu bezčašća, i svi oni živi u oganj bacani, oko čije lomače je, s početka 20. veka Šiptarka Šota Galica kolo igrala i pevala pesmu „Šote mori Šote…“ (pročitajte kolumnu „Od Šote do Bogojevci u Beogradu“. Imate je i na mom sajtu milijanabaletic.com) – upravo su poslužili svetskim moćnicima kao školski primer – ma, pun pogodak – za izvrtanje istine naglavačke! Da nije bilo tolikog jauka jednog stradalnog naroda iz jama, vatre, bezdana, sa vešala, ispod noževa, malja,…– ne bi im bio ubedljiv udar na dotadašnje ljudske norme i pravila, da obeleže novi svetski poredak u kojem je žrtva – zločinac, a laž – istina!

Sve ono čega se dosadašnji normalan čovek stideo, ima da prevrne s pameću i – da se ponosi time?! Ako hoće da ga u ludnicu ne strpaju – izdaja mu mora biti patriotizam, prostitucija – moralnost, žrtva – zločinac, nepravda – pravda, kukavičluk – viteštvo, lopovluk – dobročinstvo, laž – istina…?! Sve što je nenormalno – u normalno da se upiše i – obrnuto?! Svi oni koji ovo, svojim ušima i očima ne veruje – to je samo dokaz njihove „naopake“, u nove trendove neuklopljive i prevaziđene ličnosti?!

Evo Šiptari, školski primer virusa koji je pobegao iz globalističke laboratorije, naumili su i da muzej „genocida“ – počinjenog „nad njima“, podignu i to – na sred sredine srpskoga Kosova i Metohije?! Čekalo se još samo da parlament – ovog tradicionalno demokratskog naroda – akt usvoji, u šta nije trebalo sumnjati, jer – i ceo demokratski Zapad – je uz njih…! E, ovo je – vrh!!!

A svaka vam čast Šiptari?! Mora neko, kad već Beograd ne nađe dovoljno srpskih mučenika i to u samo zadnjih 100 godina genocida nad svojim rodom, i ne nađe vremena, razloga, sredstava i mesta da podigne muzej genocida nad svojim stradalnim narodom i nenađe pogodnog trenutka da oplakuje svoje mučenike, ali mu zato suza falilo nije nad dželatom svoga roda (e ovde bi opet „legla“ ona kolumna „Od Šote do Bogojevci u Beogradu“)!!! Ma neka nikne okupatorov muzej na stradalnome KosMetu – pa, kud puklo da puklo?!

Materijala – mislim građevinskog – za, ko zna koliko, takvih „muzeja“, falit vam neće i to samo ako se uzmu sve one srpske crkve i manastiri, pa sve do kuća i grobalja, koje ste minirali, porušili, zapalili…?!

Ma ja predlažem i da sve Šiptare, koliko ih god u Srbiji ima – počev od svetoga srpskoga KosMeta, pa preko centralne Srbije i Beograda, sve do granice sa Mađarskom – pomognemo koliko igde možemo! Ono, nije da i do sad nismo pomagali, ali ne pomoći im sad kad su rešili i muzej „genocida“ da podignu na zemlji zalivenoj krvlju – od Lazareve, preko one prolivane vekovim, do ove najnovije po „žutim kućama“ i krvi junaka sa Košara – potpuno je nedemokratski! Kad, ako ne sad, priteći u pomoć?! Boljega trenutka za ulazak u istoriju dizanjem spomenika novovaspostavljenom svetskom poretku sunovrata – od pomaganja Šiptarima – nema?!

Za početak predlažem jednu verbalnu, biranim rečima upućenu, opštu podršku?! Čisto ono da osete – da mogu da rade šta god hoće i gde god hoće?! Potom idu novci! A za novce – koje mi Srbi – širom centralne Srbije, možemo namaći Šiptarima – nema toga naroda koji je nama – u tome – ikad na crtu mogao izaći?!

Ni u jednome gradu i naselju, širom cele centralne Srbije, ne postoji ni jedna, ni glavna nimanje glavnija ulica, koje nismo „iznajmili“ Šiptarima da tuku biznis u svojim pekarama, poslastičarnicama, kafićima…?! To što pale, ruše, otimaju svetinje srpske na Kosmetu, usput ubijaju i progone Srbe, sve im je oprošteno zato što nas u ovom delu Srbije „hrane“?! Da nam njih nije – od gladi bi pocrkali?! Srbija je odlučila da taj posao Srbi „ne znaju“ – smestila nas na biro za nezaposlene – i zaposlila Šiptare – da joj narod „hrane“?! Ti šiptarski paćenici rade dan noć kako bi od čistog dohotka, koji namaknu iz naših džepova, mogli izdvojiti 30% za teroriste UČK-a – koji od Srba oslobađaju KosMet?! Ovaj podatak, javna je tajna, još od polovine prošloga veka! Možete mislit koliko ga zna državni vrh Srbije, kad ga, evo, znam ja(!) i – pa zato smo im, izgleda, i omogućili da kroz Srbiju razviju biznis?!

E, ja imam i poseban recept, kako bi smo ostali na toj liniji žrtvovanja prema „ugroženim“ Šiptarima pod „genocidnim“ Srbima! Predlažem da se širom centralne Srbije popišu sve šiptarske „buregdžinice“ i uz račun za komunalije ispostave na adresu svakog Srbina u Srbiji! Da pod pretnjom krivične i materijalne odgovornosti, niko od Srba zalogaja hleba, bureka ili, ne daj Bože, leti sladoleda ili „ljimunade“, u usta uzet ne sme, osim ono što im Šiptari širom Srbije zgotove i prodaju! Ako slučajno u blizini nemaju šiptarskog lokala – što sumnjam – onda lepo put pod noge do prve šiptarske „buregdžinice“! Tako ćemo biti sigurni, sto po sto, da smo – svi do jednoga – direktno učestvovali, makar u onih 30% koje Šiptari koje smo po centralnoj Srbiji pozapošljavali – imaju obavezu da od svoje zarade izdvoje za teroriste UČK-a – koji pale, ubijaju, progone, ruše i brišu svaki trag „genocidnih“ Srba na KosMetu?!

Ja ovo čisto – da i ja doprinesem! Moram! Svi moramo! I ovo nije sad da ja opominjem državu Srbiju da im pomaže! Znam ja da nju, koja je pomagala toliko – da bez njene pomoći nikad Šiptari ne bi ni bili ono što su danas – retko kad je trebalo na to opominjati?!

Sećate li se vi kako je samo država Srbija 2014. godine reagovala kada je brat albanskoga premijera Edija Rame – u sred Beograda – na fudbalskoj utakmici razvijao zastavu velike im Albanije?! Bolje da se ne sećamo?! Tu osta bruka od nas zbog neke nesmotrene reakcije srpske mladeži na taj jedan, čisto miroljubivi demokratski šiptarski „performans“?! Pokupi se desetak srpskih pubertetlija, i u očaju mladalačkog gneva, „obračunaše se“ sa ponižavanjem svoga naroda i države, tako što su polomili nekoliko stakala i izloga na šiptarske pekare i lokale po Novom Sadu i Vršcu! Pa kad ti na njih udari država Srbija – bili su najveći srpski neprijatelji koji se sa ekrana „malih TV prijemnika“ – danima skidali nisu?! Hapsi ih policija, privodi im i roditelje, zakucava na stub srama, izvinjava Šiptarima i zapadnim „prijateljima“, postavlja policiju ispred šiptarskih lokala da ih 24 sata čuvaju?! E da li su morali da im i posuđe peru, peku bureke i ostale šiptarske „gurmanluke“ – ostala je tajna?! Na kraju su nam zavukli ruku u džep i svakom Šiptaru kome je lokal okrznut, na ruke izbrojali onoliko evrića koliko su tražili, a Šiptari kad traže – opšte je poznato – „imaju meru“!?

A kad smo već kod „mere“, juče se demokrata Veselji, nabrajajući sve srpske „genocide“ – u’vati i stradanja Šiptara u Nišu: „Niš je bio nastanjen od mnogih Albanaca, koji su kasnije proterani. Naši stari Prištinci su došli iz niške zone, posebno iz okoline Kuršumlije“?! Kumim te, ako ikako možeš, oprosi nama „grešnima“?! Evo slobodno – već polako počnite da se pakujete – država Srbija je obećala da vam i autoput – direktno od Prištine do Niša napravi?! Ne bi mi to sebi dozvolili, da nam se – u tom masovnom pohodu i na Niš – još i starim putevima lomatate?!

POSTAVI ODGOVOR

*