Milorad Vukašinović: Globalna perestrojka

0

U eri globalizacije dogodio se težak istorijski i ideološki paradoks, a to je proces odumiranja države, svojevremeno promovisan kao vrhunski marksistički ideal. Za razliku od ideološkog optimizma marksista koji su verovali da će se odumiranje države dogoditi na određenom stepenu razvoja proizvodnih snaga, u procesima globalizacije zabeležen je sasvim suprotan trend „dobrovoljnog“ povlačenja države iz onih sfera nad kojima je ova, koliko do juče, imala ekskluzivan monopol.

Reč je pre svega o bekstvu države iz oblasti privrede, socijalne i zdravstvene politike, ali i iz posebno osetljive vojnoobaveštajne sfere. Setimo se samo uloge vojne korporacije MPRI u osmišljavanju zločinačke operacije „Oluja“ u Hrvatskoj 1995. godine.

Zanimljivo je da je ceo poduhvat osmišljen još sedamdesetih godina 20. veka u krugovima organizacija koje deluju iza svetskih kulisa. Jedan od najistaknutijih predstavnika organizacije „Rimski klub“ Aurelio Peci otvoreno je promovisao stav o „pogubnosti država – nacija po napredak čovečanstva“, i predviđao da će u budućnosti nastati rasulo ukoliko svetom ne bude upravljala svetska vlada. Slične stavove zastupale su i druge mondijalističke organizacije poput Trilateralne komisije ili Bilderberga.

Veoma simptomatično je da se od tada u političku terminologiju uvode pojmovi kao što su „globalno planiranje“, „upravljanje krizama“ ili „globalna međuzavisnost“, što je i na jednom dubljem semantičkom nivou trebalo da ukaže na proces „desuverenizacije svetskog poretka“ i dolazak nove ere u međunarodnim odnosima.

Stratezi „novog poretka“ od početka su bili svesni da je pitanje legitimiteta najsporniji deo ovako osmišljene koncepcije. Zbog toga se pristupilo izgradnji jedne prilagodljive „transnacionalne strukture“ sastavljene od predstavnika korporacija, lobističkih grupa i nevladinih organizacija, koje su uspostavile suptilne odnose sa vladama nacionalnih država, vešto koristeći njihove resurse za realizaciju svojih interesa. Tako je praktično stvorena situacija da nacionalne političke elite formalno donose odluke u ime država, a da se suštinski ponašaju kao činovnici korporacija.

Od sedamdesetih godina prošlog veka koncept „desuverenizacije“ postaje i jedna vrsta medijskog proizvoda namenjenog najširim masama. Zahvaljujući modernim tehnologijama, u svest ljudi neprekidno se usađuju razni katastrofični scenariji o budućnosti planete, koji se kreću u širom spektru: od tvrdnji da svetu uskoro predstoji globalna nuklearna ili ekološka katastrofa, pa do upozorenja o iznenadnim globalnim pandemijama koje će odneti milione ljudskih života.

Ne dovodeći u pitanje upozorenja humanističke inteligencije, iskustvo pokazuje (setimo se svetske histerije oko epidemije svinjskog gripa) da je reč o nameri „magova globalizma“ da i na ovaj način delegitimišu svetski poredak zasnovan na konceptu države kao osnovnog subjekta međunarodnog prava, tvrdnjama da globalni problemi zahtevaju sveobuhvatan globalni odgovor.

Nije teško zaključiti da se iza svega kriju najprizemniji interesi transnacionalnog kapitala čija je očigledna namera da ceo svet pretvori u „globalnu samouslugu“, bez obaveze plaćanja računa.

Uostalom, setimo se izjave Madlen Olbrajt da nije pravedno da Sibir po svojim bogatstvima pripada samo Rusiji već da treba da pripada celom čovečanstvu, ili agresivne kampanje Hilari Klinton o potrebi da se oblast Amazona izuzme iz suvereniteta Brazila i proglasi za svetsko dobro.

 

 

 

 

Večernje novosti

POSTAVI ODGOVOR

*