Милош Васић: Провокације

0

Имамо веома занимљив след догађаја: прво тетовирани мацани почну да хватају по улици, на јавном месту, новинаре и друге људе у крагну и да их одвлаче даље од локација доста удаљених од лица места догађаја свечаног похода Александра Вучића преко улице и кроз парк. Ајде, добро: у каква времена живимо, ти ухваћени су још добро и прошли, шта је је све могло да их снађе… Полиција, наравно, стоји са стране, види, али не сме да види. Ни да чује. Kад нису чули телефоне из Савамале, како да чују ово што виде?
Укратко: ништа ново под неоном, што би рекао песник. Полако се, као она чувена жаба, кувамо у Вучићевом лонцу и све мање тога нам се чини чудно или скандалозно или ужасно. Има, међутим, нешто ново: посланици и функционери Српске напредне странке осетили су потребу да повреди додају и увреду. У саопштењима и изјавама из тог правца појавиле су се отворене честитке мишићавим мацанима: тако, брате, удри банду, шта они има да провоцирају на нашем страначком скупу, добро да сте их поизбацивали и растерали као мачке с јебишта, они ће нама кварити величанствено славље проглашења и преузимања барјака и печата. Новинари? Па шта? Знамо ми њих, јебали ми њих!
Сама околност присуства на лицу места, чак и без транспарената и викања, била је довољна да присуство новинара буде проглашено провокацијом: знамо ми њих (види горе), шта ће они ту кад нису са Пинка, РТС, из Информера и случних штампаних ствари? Мора бити да су дошли опет да нам нешто напрђивају и пакосно приказују после. Уместо да седе код куће и пусте нас да с миром божјим, сендвичима и заставицама пропратимо крунисање Господара Вучића, они се ту нешто мувају, сликају и покушавају да разговарају с људима. Нису, кукала им мајка, схватили да је то страначка свечаност, скуп који су Ђука и екипа на време пријавили, па стога ту нема места никоме другоме, као што су после лепо објаснили, користећу чак и назив „контрамитинг“, што је заиста креативно вулиновски. Kоја штета што није била зима па да их још и полију топлом водом.
Чекајте: је ли Александар Вучић изабран за председника „свих грађана Србије“? Јесте, али се то вас не тиче; то је церемонијална формула и немојте да се сада правите блесави, као да сте то озбиљно схватили. Знамо ми вас (види горе). Цео тај претенциозни циркус од похода преко улице па кроз парк, са све постројеном војском и музиком, био је – кажу они – њихова забава, страначка, а на њу ви, овакви и онакви, знамо ми вас (види горе) позвани били нисте и шта се сада чудите?
Да је све остало на физичким мерама принуде, дискретно и ефикасно, то би се и дало поднети: није било лакших, а камо ли тежих телесних повреда, слава Господу, мацани су знали посао, а ми не знамо ко су они. Јесте да су се појавиле неке слике у уторак, лепо се виде људи на њима, али ко су они, ко их је ангажовао и платио, нећемо дознати никада, како је резигнирано закључио Божо Прелевић на неком радију исто поподне. Ако су добили искрене честитке и похвале од Ђуке, Мартиновића, али и Вучића, могу да очекују само неку слатку синекуру у неком јавном предузећу.
Уосталом, иде та логика, шта они уопште имају да се појављују тамо? Само присуство, све и да ћуте покривени ушима, за напредњаке је провокација. Све што нису они и њихови је – по дефиницији – провокација. Знају они њих (види горе). И та Валтнерица (не гледај горе), шта ће она тамо? Све су то шпијуни и издајници који раде за Заева (честа оптужба ових дана, утолико тежа што је Вучићев фаворит Груевски пропао и чека га затвор), Сороса, Ватикан, масоне и југокомунисте. Kога? То су, знате, они којима се не свиђају рехабилитације Драже („Свуд су страже), Kалабића („И патроле Kалабић Николе“), Милана Недића, па сутра – ако Бог да – и Мите Љотића и Марисава Петровића итд.
Тако су се провокатори провели како су и заслужили, чак и боље (мацани су ипак пазили да некоме нешто не сломе или оставе модрице; свака част, мајстори).
Порука је, међутим, јасна: држава је наша; председник је наш, а не и ваш; може бити само један. Један народ, једна држава, један вођа. Шта ћете више?

 

Време

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*